MAGA milijarderi sad upravljaju praktično svime što Amerikanci vide i čuju

Kako piše Daily Beast, unutar CNN-a je zavladao strah da bi mreža, posle promene vlasništva, mogla da dobije mnogo „trampovskiji“ ton, dok drugi komentatori taj proces vide kao samo poslednji korak u mnogo većoj transformaciji američkih medija.

Formalno, Dejvid Elison, sin Larija Elsiona vlasnika Oracle, sada tvrdi da će CNN zadržati „uredničku nezavisnost“. To je poruka koju je pokušao da pošalje tržištu i zaposlenima nakon što je Paramount obezbedio dogovor za preuzimanje Warner Bros. Discoveryja, konglomerata koji obuhvata CNN, HBO i niz drugih ogromnih medijskih brendova. Ali upravo ta rečenica pokazuje koliki je nivo nepoverenja: kada novi vlasnik mora unapred da obećava da se neće mešati u uređivanje, to znači da redakcije već očekuju politički pritisak. I Guardian i Daily Beast navode da je preuzimanje izazvalo ozbiljnu nervozu zbog Elisonovih političkih veza i onoga što se već dešavalo u drugim medijima pod njegovim uticajem.

Zato priča više nije samo „ko kupuje CNN“, nego ko već drži ostatak američkog medijskog prostora. Na jednoj strani je Ilon Mask, vlasnik mreže X, za koga je AP još ranije pisao da koristi i platformu i sopstveni politički položaj kako bi gurao Trampove poruke i zastrašivao protivnike. Iako je neko vreme Mask bio u svađi sa Trampom, ponovo su, čini se, u ljubavi.

Društvena mreža koja je nekada bila glavni digitalni trg za političku debatu pretvorena je u instrument moći jednog čoveka koji je direktno vezan za Trampov krug.

Tu je i Mark Zakerberg. Meta, koja kontroliše Fejsbuk, Instagram i Threads, početkom 2025. ukinula je program profesionalne provere činjenica u SAD i prešla na model „community notes“, uz dodatno popuštanje pravila o političkom i drugom osetljivom sadržaju. AP je tada ocenio da je reč o potezu koji se poklapa sa dugogodišnjim zahtevima američke desnice i dolazi u trenutku kada se kompanija očigledno približava Trampovoj administraciji. Ubrzo je Meta pristala i na nagodbu od 25 miliona dolara u sporu sa Trampom zbog suspenzije njegovih naloga posle napada na Kapitol. To ne znači da su Fejsbuk i Instagram postali otvoreno partijski mediji, ali znači da njihove poslovne i moderatorske odluke sve manje izgledaju politički neutralno.

Još jedan stub ove nove arhitekture moći je Džef Bezos. Vlasnik Washington Posta prošle godine direktno je suzio opseg stavova koji će biti poželjni na stranama mišljenja tog lista, poručivši da će ubuduće biti objavljivani tekstovi u odbranu „ličnih sloboda i slobodnog tržišta“. AP je zabeležio da je takva promena izazvala ostavku urednika rubrike mišljenja i talas kritika da se jedan od najvažnijih američkih listova pomera ka pro-biznis i konzervativnijem uređivačkom okviru. Istovremeno, Washington Post je ušao u novu rundu rezova i otpuštanja, pa se utisak političkog zaokreta dodatno pojačao osećajem institucionalnog slabljenja.

Kada se tome doda imperija kojom vlada Rupert Mardok, slika postaje još jasnija. AP je u septembru prošle godine izvestio da je porodični dogovor oko sukcesije Mardokove imperije praktično osigurao da se politički pravac Foks njuza neće menjati i da će kontrola ostati u rukama Laklana Mardoka. To znači da najuticajniji konzervativni televizijski kanal u Americi ostaje čvrsto usidren na trampističkoj ili barem tvrdo desnoj strani političkog spektra.

Nisu MAGA milijarderi preuzeli baš sve. I dalje postoje MSNBC, javni mediji, nezavisne redakcije, neprofitni istraživački projekti i manji digitalni mediji koji pružaju otpor. Međutim, kada pogledate ko drži Foks, ko drži X, ko utiče na Metine platforme, ko menja kurs Washington Posta i ko sada preuzima CNN i HBO imperiju, postaje jasno da se politička i medijska moć ubrzano sabijaju u rukama malog broja ultra-bogatih vlasnika koji ili otvoreno podržavaju Trampa ili mu se prilagođavaju iz poslovnog interesa.

Zato ova priča nije samo o medijima. Ona je i o tome kako izgleda savremena oligarhija. Dok senator Berni Sanders i kongresmen Ro Hana predlažu zakon kojim bi se uvela godišnja taksa od pet odsto na bogatstvo američkih milijardera, uz obrazloženje da je u SAD koncentracija bogatstva postala politički opasna, isti ti milijarderi u realnom vremenu šire svoj uticaj nad informativnim kanalima koji oblikuju javno mnjenje. Kako prenosi Guardian, predlog Sandersa i Hane možda nema velike šanse da prođe u aktuelnom sazivu Kongresa, ali dobro pokazuje dubinu američkog sukoba: s jedne strane je politička ideja da ekstremno bogatstvo mora biti obuzdano, a s druge stvarnost u kojoj upravo to bogatstvo sve uspešnije zauzima tržišta koja upravljaju širenjem informacija.

Najveća opasnost nije ni to što će svaki od tih medija preko noći postati kopija Foks njuza. Opasnost je u nečem dugotrajnijem i efikasnijem: da će se čitav američki mejnstrim pomerati udesno, malo po malo, vlasnik po vlasnik, platforma po platforma, tako da ono što je juče bilo ekstremno sutra izgleda kao mejnstrim.