"Pun lepote, sklada i gospodstva": Oproštaj od "nezaboravljenog uma Srbije" Nikole Mirkova

Od Nikole Mirkova, koji je preminuo 20. septembra, prigodnim govorima oprostile su se kolege, saradnici i prijatelji Darko Tanasković, Nenad Šebek, Vojislav Žanetić, Zoran Stanojević, Čedomir Vasić, Momčilo Simić, Nataša Drakulić i Petar Stanojlović.Glumica Ljiljana Blagojević je pročitala pesmu književnika Ljubomira Simovića, koju je posvetio Nikoli Mirkovu.Novinar i urednik Nikola Mirkov je rođen u Beogradu 1947. godine i posle diplomiranja na Ekonomskom fakultetu, dobio je angažman u Radio Beogradu – kao novinar, a kasnije kao urednik "Novosti dana", "Dnevnika" i "Radioskopa". Istovremeno je na televiziji sarađivao u obrazovnom i sportskom programu.

Na komemoraciji su pušteni inserti iz gostovanja Mirkova na televiziji, gde je on govorio u intervjuima o davnom periodu emitovanja TV drama uživo i zadovoljstvu što je imao prilike da uči od antologijskog televizijskog autora Radivoja Lole Đukića (1923-1995). Tako se prisećao da mu je glumica Ružica Sokić govorila da "ne postoji vreme, već samo trajanje".Univerzitetski profesor, islamolog, pisac, filolog orijentalista Darko Tanasković podsetio se 1958. godine kada je upoznao Nikolu Mirkova u Klasičnoj gimnaziji, koju su obojica pohađali.

- Bio je čovek mere, ozbiljnosti, velike odgovornosti, poštovanja za svakog čoveka, do kraja života u potpunosti odan televiziji. Ne možemo dovoljno iskazati rečima za šta nas je sve zadužio, a dao je neprocenjiv doprinos kulturi - naglasio je Tanasković, ocenivši da je Mirkov bio ličnost sa više talenata, pored svega što je radio kao novinar, urednik, dramaturg, idejni tvorac projekata, "pisao je i izvanredne književne kritike kao da su doktorske disertacije".Tanasković je primetio da je oko njegovog školskog drugara Mirkova "lebdeo kult lepote i sklada, čime je bio oplemenjen".

- Reditelj Đorđe Kadijević je govorio da se uvek osećao nekako nelagodno kada je sa Nikolom u istoj prostoriji, jer je bio toliko gospodstven. Kadijević je smatrao da sam nije ni blizu tako gospodstven kao Mirkov. I takođe je smatrao da je Nikola Mirkov uvek imao toliko obilje ideja, erudicije, bogatstva u sebi, da je za života ostao nekako nedorečen. I ja sam istog mišljenja - zaključio je Tanasković.

Za urednika "Programa 202" Mirkov je izabran 1979, a tri godine kasnije dobio je mesto urednika Zabavno-rekreativnog programa na televiziji. Ubrzo se vratio Radio Beogradu i krajem 1985. imenovan je za glavnog i odgovornog urednika Prvog programa ove kuće gde je od maja 1990. do avgusta 1991. bio direktor. Tada je sa nekoliko najbližih saradnika smenjen iz političkih razloga i prinuđen da napusti RTS, a ubrzo i zemlju zbog pritisaka i progona.Multimedijalni umetnik Čedomir Vasić je rekao da je Mirkov bio zaokupljen knjigom, otud i njegova ogromna dragocena biblioteka, a voleo je i slikarstvo. Podsetio je da je njegov prijatelj bio klasično obrazovan, voleo sport i umetnost, "razumeo estetiku i etiku i najvažnije - poznavao vezu između njih".- Nikola Mirkov je bio predajnik kulture. Prenosio je znanje na dalje generacije. Bio je čovek trajanja - zaključio je Čedomir Vasić.

Nakon tri godine od smene na RTS-u, Mirkov se vratio se u zemlju i radio kao slobodni novinar u "Medija centru", a za slovenački list "Delo" pisao je prikaze - kritike najznačajnijih domaćih knjiga. Njegov kolega novinar Nenad Šebek je ocenio da je bio "erudita starog kova", pravi "čovek od etike i morala", i da retko ko je danas takav, te da mu je teško da govori o njemu u prošlom vremenu, jer ima utisak da će se iznenada pojaviti živ i zdrav u Kamenoj sali Radio Beograda, spreman za nove izazove.Scenarista i jedan od autora kultnog radio serijala "Indeksovo radio pozorište" - Vojislav Voja Žanetić je napomenuo da je došao da radi na Radio Beogradu još kada je bio u srednjoj školi. Tada se njegova majka brinula da će tamo sretati neki čudan svet ljudi, a Mirkov joj je obećao da će se lično pobrinuti da bude sve u redu, da će Voja stići i da uči za školu. Žanetić je naveo da bi voleo da se njih dvoje sretnu tamo gore, i da znaju da je sve u redu sa njim, da ne brinu.

- Ime i prezime je ostavilo trag i prazninu. Kada je odlazio i kada se vraćao, to su praznine i tragovi. I sada kada ga nema, opet praznina. Bio je i na čelu RTS-a, postigao toliko toga, stvorio serijal "Zaboravljeni umovi Srbije", osnovao Galeriju RTS, koja će, nadam se, ubuduće nositi njegovo ime. Bio je okružen slikama, knjigama, skulpturama. Razumeo je mnogo i znao još više - zaključio je Voja Žanetić.U julu 2001. nakon devet godina, Mirkov se vratio se RTS na mesto urednika Kulturno-umetničkog programa, a 2006. prvi put je izabran za direktora Televizije Beograd. Za vršioca dužnosti generalnog direktora RTS-a izabran je u oktobru 2013. godine, nakon smrti svog prethodnika Aleksandra Tijanića. Vodio je RTS do maja 2015. godine.Televizijski novinar Zoran Stanojević je govorio upravo o tom periodu ističući da je Mirkov "uspeo da sačuva sve što je dobro i da mnogo toga unapredi na RTS-u", a ocenio je da je "došao u trenutku kada okolnosti kod na televiziji nisu bile idealne".

Stanojević je otkrio da nikada sa Mirkovim nije imao neprijatnosti, nesporazuma ili povišenog tona, da nikad on nije bio prema zaposlenima nadmen ili arogantan, naprotiv.- Nikola Mirkov nije otišao. On je i dalje, uvek sa nama, i bez nas. Mirkov je veliki deo kulture RTS-a i našeg naroda - zaključio je Stanojević.Nikola Mirkov je bio osnivač Galerije RTS-a, pokretač emisija "Kulturni dnevnik", "Mali dnevnik" namenjenog deci i spomenutog igrano - dokumentarnog serijala "Zaboravljeni umovi Srbije" (2015) iz više ciklusa, u režiji Petra Stanojlovića.

- Mirković je predstavljao pravu bazu kulture kao knjiga sa najboljim koricama od tvrde kože - govorio je režiser Petar Stanojlović.Naglasio je da je sa njihovim zajedničkim projektom "Zaboravljeni umovi Srbije" Mirkov uspeo da poveže medije i kulturu, da takav serijal osvetli važne ličnosti naše istorije koje smo zaboravili. Do pre nekoliko meseci, Mirkov je bio predsednik Saveta za likovno stvaralaštvo i Izdavačkog odbora RTS-a.- Kao ime naše serije, to bih rekao za Nikolu Mirkova, ali sa važnom izmenom - on je bio "nezaboravljeni um Srbije". Hvala ti što si postojao, hvala ti što postojiš i dalje, i što ćeš postojati u budućim temeljima kulture Srbije - zaključio je Petar Stanojlović.Bonus video: Komemoracija književniku Davidu Albahariju