Na današnji dan Makartni je saopštio: Sa „Bitlsima“ je gotovo

Kultura 10. apr. 202019:58 > 20:13
Podeli:
Foto: The Hollywood Archive / Hollywood Archive / Profimedia

Iako su ih poslovne i umetničke nesuglasice godinama lagano udaljavale jedne od drugih i premda su i ranije neki članovi napuštali bend, današnji dan, 10. april, za većinu je TAJ dan kada su se "Bitlsi" (The Beatles) i definitivno raspali.

Toga dana, 10. aprila 1970. godine, Pol Makartni je sazvao konferenciju za medije, objavio izlazak solo albuma i izjavio da „ne planira da u budućnosti pravi muziku sa bendom“.

Posle osam godina – koliko su drmali svetom, redefinisali muziku i usmeravali popularnu kulturu – bila je potrebna samo jedna reč da ubije najbolji bend koji je ikada postojao, piše britanski „Indipendent“ (Independent).

„Da li planirate novi album ili singl sa ‘Bitlsima’?“, glasilo je pitanje. „Ne“, bio je Makartnijev odgovor.
A, kao poslednji ekser u kovčegu: „Da li možete da zamislite vreme kada će Lenon-Makartni ponovo da aktivira svoje kantautorsko partnerstvo?“ i, opet, odgovor: „Ne“.

San je bio gotov. „Dejli miror“ je preko cele naslovne objavio „Pol napušta ‘Bitlse'“ a i mediji širom sveta su slično reagovali.

„Pol Makartni danas je izjavio da je raskinuo sa ‘Bitlsima’ zbog brojnih razmimoilaženja. Ova njegova izjava može označiti kraj za nove albume najuspešnije pop grupe na svetu koja je osnovana pre 10 godina u jednom podrumu u Liverpulu, postala socijalni fenomen šezdesetih, uticala na frizure i muzičke ukuse miliona i ostavila neizbrisiv trag u sitoriji šoubiznisa“, pisao je „Njujork tajms“ (The New York Times) na današnji dan pre tačno pola veka.

„Ovo je toliko krupan događaj da će ga istoričari, možda, jednoga dana videti kao prelomnu tačku u propadanju Britanske imperije“, izveštavao je CBS.

Džon Lenon i Pol Makartni 1964, Foto: Schmalisch / AKG / Profimedia

Mediji su bili prilično zbunjeni, jer je Makartni odbio da se obrati javnosti sem što je prisutnim novinarima udelio odgovore na unapred napisana pitanja. Naime, zamolio je Pitera Brauna iz njihove izdavače kuće „Epl“ (Apple) da napiše spisak pitanja i na njih dao odgovore. To je bila osnova materijala ustupljenog novinarima, uz objavu da Makartni ima i nov album.

U pisanom saopštenju Pol je dodao i da ne zna da li je njegov raskid sa bendom privremen ili konačan, da ne može da zamisli sebe kako piše sa Džonom Lenonom ponovo i da mu, dok je snimao ovaj svoj prvi solo album, ostali članovi benda nisu nedostajali te da odlazi iz benda zbog „ličnih nesuglasica, poslovnih nesuglasica, muzičkih nesuglasica, ali, iznad svega, jer provodim kvalitentije vreme sa porodicom“.

Čitava jedna generacija bila je u šoku, skrhana. I sami „Bitlsi“ su bili šokirani. Makartni je kasnije tvrdio da nije nameravao da ta njegova objava albuma bude shvaćena ka izjava o raskidu i bio je „očajan“. Džordž Harison je odbio da komentariše, Ringo Star je izjavio: „Za mene je sve ovo novost“, dok je Džon Lenon, u svom fazonu, odgovorio: „Bilo je lepo što smo saznali da je živ. Možete reći da sam se našalio sledećim rečima: ‘Nije on dao ostavku, ja sam njega otpustio!'“

Iako su sva četvorica, u određenim trenucima, davala slične izjave i napuštala grupu, ovoga puta niko se nije potrudio da vesti demantuje. Na premijeri dokumentarca o bendu, „Let It Be“, 20. maja 1970, niko od Fantastične Četvorke se nije pojavio. Zapravo, nikada se više svi nisu našli ni u istoj prostoriji, podseća „Roling stoun“ (Rolling Stone).

Preostala trojka je smatrala da ih je Makartni izdao, koristeći raskid – za koji su znali da se sprema – kako bi promovisao svoj novi album. Pod teretom ogromnog uspeha i neverovatnih kulturnih očekivanja, „Bitlsi“ su postali vrzino kolo od ega, nesigurnosti, frustracija, zavisnosti od droga, spirtualne zbunjenosti, loše komunikacije i jedva skrivanog neprijateljstva, a svi ti problemi bili su dodatno pojačani nedostatkom menadžerske kontrole, nadolazeće poslovne katastrofe i – donekle – pojavom Joko Ono.

Prvi znaci pucanja bili su primetni i ranije. Kada je Lenon obavestio ostale da planira da ode septembra 1969. delovalo je kao da je smatrao da je njegov bend te je i njegovo pravo da ga uništi, kad mu se prohte.

– Hteo sam to da uradim, i trebalo je to da uradim. Ja sam osnovao bend, i sam ga razmontirao. Prosto k’o pasulj – rekao je kasnije.

Koreni razdora dosezali su duboko, zapravo sve do trenutka kada su vrisci od Bitlmanije počeli da utihnjuju, ocenjuje „Indipendent“.
Džordž Harison je prvi pripretio da će da ode još 1966, samo četiri godine posle prvog singla „Love Me Do“. Rekao je da će ostati samo pod uslovom da prestanu sa koncertima, jer su im živi nastupi postali haotični i nečujni zbog silnog vrištanja iz publike.

Njihov poslednji istinski zajednički album, „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band“ iz 1967. „uhvatio je suštinu psihodelije i definisao dekadu šezdesetih“, ali, kako je to bio ponajviše Makartnijev koncept, uspeh ploče je označio i prelomni trenutak kada se „vlasnička struktura“ promenila, tvrdi britanski list.
Pol se od tada sve više ponašao kao vođa koji kontroliše ostalu trojicu. Naročito je Harison bio iznerviran, uveren da je Lenonova i Makartnijeva saradnja na pisanju i komponovanju pesama toliko čvrsta i nadmoćna, da za njegov doprinos nije bilo mesta.
– Prvo bi snimili osam svojih pesama pre nego što bi uopšte pristali da čuju moju jednu – jadao se.

 

Te podele postale su još izraženije tokom puta u Indiju, februara 1968, u ašram jogija Mahariši Maheša. Svaki od njih drugačije je reagovao na Maharišijev kurs iz meditacije. Ringo Star je otišao posle 10 dana, jer su mu nedostajala deca i normalna hrana, Makartni je izdržao još nedelju, tokom koje je bio veoma produktivan u pisanju, što je, opet, Harisona izluđivalo.

Harison i Lenon ostali su još nekoliko nedelja, ali je Džon bio isfrustriran jer jogjevi metodi nisu davali ključne metafizčke odgovore na njegove probleme. Posle Indije mu je bilo još gore. Odnos sa suprugom Sintijom je postajao sve hladniji, a već je počeo i da razmenjuje poruke sa Joko, koju je upoznao 1966. Na putu iz Indije u Englesku, priznao je Sintiji sve o svojim neverstvima.

„Bitlsi“ su se vratili iz Indije sa 40 novih pesama, ali kao promenjena grupa. Meditacije su pojačale njihove karakterne različitosti. Džon će ubrzo da se okrene heroinu da bi ublažio bol od osećaja izdaje jer nije dobio odgovore za kojima je tragao, Makartni je počeo da uzima kokain…

Kada su se, maja 1968, vratili u studio da snime „The White Album“ toliko su bili udaljeni, lično i kreativno, da su često snimali u tri odvojena studija. Lenon nije voleo Makartnijeve sladunjave pesmice za bakice, Makartni je bio jednako neimpresioniran Leonovim umetničkim eksperimentima. Obojica su ostalu dvojicu koristili kao pomoćne muzičare, koje unajmljuju na sat.

– Na tom albumu možete da čujete raskid „Bitlsa“ – govorio je kasnije Lenon.

U taj već narušeni sistem ušetala je Joko i postala Lenonova senka. Hteo je da ona postane de facto peti „Bitl“; sedela je uz njega dok je bend svirao, došaptavala mu svoje sugestije. Prekinula je Lenonovu LSD sponu sa Harisonom i muzičku intuitivnu vezu sa sa Makartnijem.

Prvi put bend se rasformirao 22. avgusta 1969. Ringo Star je otišao jer se osećao nebitnim, skrajnutim, vazda kritikovanim. Kada su ga, posle dve nedelje, ostali namolili da se vrati, Harison mu je prekrio bubnjeve cvećem. Ali neće proći dugo pre nego što se i Harison uputi ka vratima.

Iza scene, imperija je podrhtavala. Od kada im je menadžer Brajan Epstajn preminuo avgusta 1967. (od slučajnog predoziranja pilulama za spavanje), bend je sam morao da vodi „Epl Korps“ (Apple Corps), zadatak kome nije dorastao. Prvobitno napravljena kao sklonište od poreza, kompanija „Epl“ je trebalo da se bavi otkrivanjem novih muzičkih talenata, nekretninama, izdavaštvom, elektronikom, filmom i veleprodajom. Ali, u rukama četvorice naduvanih hipija koji su sebe smatrali bogatim i bezbrižnim, a ideju kompanije koja ima profit izdajom sopstvene ideologije, „Epl“ je ubrzo postala finansijski slivnik. Bilo je jasno da im treba čvrsta ruka. Da vodi i kompaniju i bend.

Makartni je hteo da zaposli budućeg tasta i šuraka, Lija i Džona Istmana, ali ostala trojka je bila u strahu da će tako Pol steći još više kontrole. Lenon i Ono bili su opčinjeni Alenom Klajnom, menadžerom „Roling stounsa“ koji je očajnički hteo da stavi šapu i na „Bitlse“. Bio ga je glas da je čvrst pregovarač, ali se nalazio i pod istragom američkih finansijskih vlasti.
Prema pisanju „Indipendenta“, Mik Džeger je čak upozorio Makartnija da se klone Klajna. „Roling stoun“, sa druge strane, tvrdi da je Mik rekao Lenonu „Okej je Klajn, ako si u tom fazonu“ i time „oprao ruke“.

Bilo kako bilo, tek, Lenon je ubedio Harisona i Stara da angažuju Klajna. Makartni je nevoljno prihvatio izbor većine, ali je to samo pojačalo tenzije između njega i Lenona. Odbio je da stavi svoj potpis na ugovor sa Klajnom.

U želji da se vrate korenima i slozi iz ranijih (hamburških) godina, Makartni je predložio da im sledeći album bude rok bluz ploča pod nazivom „Get Back“. Reditelj Majkl Lindzi-Hog je angažovan da snima probe, za živi nastup planiran za 29. januar 1969. u Londonu. Međutim, krajnji rezultat je bio raspad benda maltene zabeležen pred kamerama.

Lenon i Ono su bili na heroinu i komunicirali su preko neme prakse „povišene svesti“ a, kada je trebalo doneti neku odluku, Lenon je ćutao a Ono je govorila umesto njega.

Besan što je Lenon javno pominjao bankrot koji čeka „Epl“, Harison je napustio bend 10. januara 1969.
Tek dve nedelje kasnije nastavljeno je snimanje albuma, kasnije nazvanog „Let It Be“ (i objavljenog maja 1970), uz Harisonovo insistiranje da ne želi velik kocnert.

Umesto toga, bend je održao poslednji nastup 30. januara 1969. na krovu „Epl Korpsa“. Četrdeset minuta od početka svirke, kada je policija došla na krov, Lenon je okončao poslednji nastup „Bitlsa“ rečima: „Nadam se da smo prošli audiciju“.

Okupili su se ponovo u julu, da snime još jedan albm, „Abbey Road“. Lenon je prvo hteo da njegove i Polove pesme budu odvojene, na dve strane albuma, i da u studiju bude instaliran krevet za Joko. Kada je Makartni propustio jednu probu, uleteo mu je u kuću i uništio jednu sliku.
– Njih trojica su hodala kao po jajima u Džonovom prisustvu da bi izbegla njegove eksplozije besa – kazao je biograf Beri Majls.

Poslednji put zajedno su svirali 18. avgusta, u studiju, na pesmi prikladnog naziva „The End“ (kraj). Od olupine su izvukli remek-delo, navodi „Indipendent“.

„Album ‘Abbey Road’ (objavljen septembra 1969) bila je kulminacija osmogodišnjeg inspirativnog traganja, album sa kojim su se časno poklonili svetu“.

Makartni, Lenon i Harison sastali su se 8. septembra 1969. u „Eplu“ da odluče o budućnosti benda i razgovaraju o sledećem albumu (Star je bio u bolnici zbog nekih testova). Lenon je predložio demokratskiji pristup za sledeći album – da on, Pol i Harison doprinesu sa po četiri pesme, a Star sa dve.
Ali, sjajne reakcije nakon koncerta njegovog „Plastic Ono Benda“ u Torontu 13. septembra, naterale su ga da promeni mišljenje i na putu iz Kanade u Englesku – još jedno otkrovenje u avionu – odlučio je da napusti bend.

Na novom sastanku u firmi, 20. septembra, izgubio je kontrolu i okrivio Makartnija da zbog njega sumnja u svoje talente. „Hoću da rasturim bend. Osećaj je dobar. Kao razvod“, rekao je Lenon.

– Vilice su nam popadale – kazao je kasnije Makartni. Svi su bili šokirani.

Joko ono takođe.

– Ušli smo u kola, okrenuo se ka meni i rekao, ‘To je to što se tiče ‘Bitlsa’. Od sada si samo ti važna, OK? – prisećala se kasnije.

Pošto je u planu bio novi, unosniji, ugovor oko tantijema sa „Kapitol rekordsom“, ostali članovi su nekako ubedli Lenona da raskid drži u tajnosti.

Pošto je, potom, u javnosti izašao sa pričom o mogućoj novoj turneji, a jednoj danskoj novinarki rekao: „Ne raskidamo bend, raskidamo sa njegovim imidžom“, pomislili su da je onaj ispad od 30. septembra možda samo bio jedan od njegovih naleta besa i da će se predomisliti.

U međuvremenu, Makartni je boravio na porodičnoj farmi u Škotskoj, uznemiren nedavnim dešavanjima, i spas tražio u flaši i pisanju solo ploče. Kada mu je Ringo jednog dana došao na vrata da ga zamoli da pomeri objavljivanje solo albuma kako bi njihov zajednički, „Let It Be“ (preimenovani „Get Back“), pre toga imao premijeru – Pol ga je izbacio. Sledeće što su od njega čuli bila je konferencija za medije od čuvenog 10. aprila.

Fanovi su na kraju optužili Makartnija da je rasturio bend, a on se brano izjavama: „Prvi je Ringo otišao, pa Džordž, pa onda Džon. Ja sam poslednji otišao! Nisam ja glavni krivac“.

Nakon Polove konferencije za štampu, „Bitlsov“ predstavnik za medije pustio je zvaničnu izjavu gde je naveo da je Makartni imao nesuglasice sa Klajnom i da „Bitlsi“ ne žele da raskinu već da je trenutni sukob „deo njihovog sazrevanja… trenutak kada im stilovi nisu usaglašeni… mogli bi da spavaju godinama“.

I, dok su ostali članovi i dalje tvrdili da mogu prevazići nesuglascie, Makartni je otišao na sud da traži i zvanično gašenje benda.
Parnica je okončana tek 9. januara 1975. Do tada je svaki član već imao svoju uspešnu solo karijeru.  Ono što su nam ostavili ipak je nadživelo gorčinu zbog načina na koji su se rastali. Za mnoge i danas taj raskid deluje kao tragedija koja se dala izbeći, najtužniji primer nemilih posledica neukrotivog talenta i uspeha u istoriji roka.

Makartni i Lenon su kasnije ostavili svoje razlike po strani i obnovili kontakt. U vreme kada je Džon ubijen, 1980, bili su opet prijatelji.

– U nekom smislu smatram da smo bili blagosloveni što smo tako brzo preboleli raskid, jer, da nismo, i da je Džon ubijen (dok smo bili zajedno u bendu), ne znam kako bih se nosio sa svim tim – izjavio je Makartni 2018. godine.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram