Podeli
kolumna Maje Uzelac
Maja Uzelac, Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Živimo u državi kojoj si eto od sutra dužan štatijaznam - 70 000 evra - jer pre pet godina zarađivao si preko interneta dosta dobro, a sa Državom nedelio. Kakozašto nisi? Jer se ista tih dana još nije sastavila da razume da je ono čime se baviš uopšte posao, niti da shvati da i ti, jadniče, koji uhlebljenje u njenim institucijama našao nisi, imaš možda čime da je obraduješ. Ne radiš li na nekom šalteru u nekom uredu fabrici prodavnici, D Država te gleda kao njoj beskorisnog, dakle ti si Prosto Đubre. E, pa ti dani su prošli

Piše: Maja Uzelac

Od pre neki dan, ti si Đubre-koje-je-osim-toga-u-dužničkom-ropstvu, jer 2021. ima da počne da vraća napolju zarađen novac koji je 2015. ili 16. u svojoj zemlji Srbijici potrošilo; istina, na svakom šalteru svake Poreske uprave godinama si ubeđivan da svoj novac treba da trošiš bahato i raspojasano – da od njega – ne znam, recimo – živiš! Stavka – klauzula – zakon koji tvoj prihod ičim dovodi u pitanje, naime, u tom trenutku ne egzistira, a svako zna, mislim

SVAKO JBNO ZNA

da je nemoguće globu smisliti retroaktivno.

Ono – nekom došlo.

I sad

Sve to jeste –

Osim što nije.

A nije.

Jer evo

Ja sam na primer jedan onaj čovek koji je dvehiljade valjda osme podigao kredit za stan u švajcarcima.

I kog je izvestan nemali broj godina hladan znoj oblivao pri pomisli evo recimo samo na kamate. Iste su, NAKON potpisanog ugovora, u zemljici Srbijici eskalirale stopom uslovljenom isključivo kokainskim tripovima moćnika ovih zelenaških institucija, te veličinom dugova za kokain ali i gajbe automobile putovanja koje isti ti ljudi valjalo bi da pokriju. Moj dug je odokativnom metodom rastao pet celih godina po potpisanom ugovoru.

Nekom došlo.

Moji roditelji, ali i vaši, recimo su jedni oni ljudi kojima je samo jednog dana penzija u iznosu xy, koju ceo svoj radni vek oni naivno veruju da 1 na 1 zarađuju, smanjena za procenat koji je tog časa nekom – msm jbg Nekom — u kasi tih dana zafalio.

Ono, stiglo je obaveštenje. I tako išlo četiri godine.

Nekom došlo.

Što

Šta je sporno?

___

Pa će, u skladu s, da rezimiram, već uspostavljenom – naprosto uobičajenom – praksom, sada od frilensera zaposlenih na internetu, jednokratno da se otme procena je 150 miliona evra. A to što će zbog ovog genijalnog karate zahvata Srbijica ostati bez svih tih nimalo retardiranih ljudi, svesnih toga da ih okolne države čekaju raširenih ruku i bez ikakvih potraživanja…i što će time ostati bez 1,4 milijarde deviznog priliva samo sledeće godine – paaa to je sad ovaj valjda…neka matematika? – a ko je rekao da ministri treba da znaju to sranje.

___

Msm prošetaj s frilenserima do Skupštine sutra.

Ili se prosto nadaj da prekosutra neće doneti zakon da smo smeli da imamo npr. po jedno dete.

Drugo nedajbože treće – vraćaj Državi.

Jer ovo je baaaš klasična If you tolerate this, than your children will be next situacija.

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.

Komentari

Vaš komentar