Piše Maja Uzelac: Sreća, to je cimanje

Šta je to s tom srećom Zašto ljudi nisu srećni Zašto ljudi pate Zašto su u agoniji Zašto ne znaju gde su u stvariAh pa daSreća je teškaSreća, to je cimanje Treba se na glavu postaviti za sreću Treba sistem stvoriti Treba probati Stvari koje nikad u životu nisi Za srećuZa patnjuPatnja je laka To je dvojka, prelazna iz života Umeti doći do dna sebe Kakav već jesi I tu trunuti Sporo i u dozama Sebe sažaljevati I ne voletiJer nisi umeo Stvarno da se napraviš Na nešto voljivo A zamisliSreo si nekog ko jesteUmeoI takvog da te voli Hteo da te vodi Dalje Da te nauči da pronađeš ribice i korale Kad zaroniš u mulj Da izađeš S uzdahom koji Puni pluća Da Dobiješ želju da odeš Uvek daljeETi si pobegaoJer nisi verovao Da to može Jeste sumnjivo Nisi dao da Se ta pozlata zagrebe Što je sigurno, sigurno je A šta je uvek sigurnoNIštaE pa to ništa je Uvek sigurnoAko ga stežeš i ne dašProšlost je sigurna Ako preko nje ne presnimiš budućnost A budućnost je sjajna Ali treba krenuti rukom i to zgrabiti A znaš ti kolko snage treba Da se pomeri ruka, MajoO da, znam A naučila bih i tebe Jer dosadno je znati sam I teško je gledati nekog Kako pati Jer ne ume Da spazi sreću dok se ZbivaDa razloži male stvari na još manje Da bi u svakoj od njih uživao još duže Detalje u detalj detalja Pa to fotka Da zabeleži A onda od toga da posloži šumu Novu i gustu U kojoj poznaje svaki list A opet je vidi kao iz dronaDa pusti prošlost Kao mrtvog miša iz stisnute šakeMožda si ga ti ubio A možda i ne Ko će to znatiSvakakoSad je mrtav I treba ga sahraniti Staviti krstić ili venčić od maslačaka Ići dalje U ruci trune Veštačko disanje ne pomaže Smrad se širi Ljudi beže Stomak ti se preliva u talasimaNije dobro, znašZatoSrce stegnuti Žice preseći ZaronitiIzvući zvezduIz moraNa sunceJako joj se divitiDok te hvata bojaMuzika kažeDobro jeIde tiSve to može sve dok si dovoljno hrabar da zameniš jedno NIšta jednim NeštoTo bi bar trebalo da jeLogično & LakoAli organizam je trom iNeelastičanTelo pamti udarceObrađujeNe pušta seZanosuIBaguje-SadTo se radi kao s kompjuteromUđeš IzađešResetViše putaAko trebaGle-Radi...PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.