Ulični umetnik i asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista, izjavio je u Pressingu TV N1 da je projektom „Beograd na vodi“ identitet starog dela grada, kao gumicom, izbrisan preko noći. Ocenio je i da projekti koji se trenutno realizuju u glavnom gradu nemaju veze sa arhitekturom, već su simbol jednog vremena i jedne vlasti.
Jedna od prvih stvari koja se uči na Arhitektonskom fakultetu je „duh mesta“ i ne možemo da odnekud uzmemo nešto što nam se sviđa i tek tako prekopiramo na neku drugu lokaciju, istakao je Pijanista u Pressingu.
„Imali smo 1929. Nikolu Dobrovića koji je dobio konkurs za Terazijsku terasu, i koji je otvorio grad ka reci. Odavno postoji koncept da se grad sa Terazija spusti na reku, a mi smo onda preko noći obrisali sve što se vekovima stvaralo, i sada su prenamenjeni ti prostori, sagrađene su nekakve zgrade, tu ne postoji arhitektura, to je zabranjeni grad. Kao da je neko gumicom obrisao i napravio nešto… Pokušavam da budem fin, a ne mogu. Neko se igra sa mojom profesijom, neko mene lično ugnjetava“, objasnio je on.
Podvukao je i da ne želi da govori o politici koja mu je, kako je rekao, odvratna. Kazao je da ima isti odnos i prema vlasti i prema opoziciji, i da mu sve izgleda kao isti ansambl u kojem se samo menjaju uloge.
U Beogradu se, prema njegovom mišljenju, trenutno ne može da govoriti o arhitekturi, jer je u toku „gašenje požara“ – odnosno odbrana Košutnjaka, odbrana vodoizvorišta…
„Pričamo o fontani na Slaviji koja ne znam koliko je koštala, a ključni problemi u gradu nisu rešeni. Putovao sam skoro sat vremena od Fakulteta – od Vukovog spomenika – do studija. Grad ne funkcioniše kad špic odavno nije. Puno problema se ne rešava“, konstatovao je Pijanista.
Upitan o spomeniku Stefanu Nemanji na rekonstruisanom Savskom trgu, Pijanista je rekao da mu je to „bolna tema“, jer je bio deo tima koji je učestvovao na konkursu za uređenje trga, i koji nije bio nagrađen.
Kako je objasnio, jedini su koji su – suprotno uslovima konkursa – predvideli da se tramvaj kreće obodom Trga, umesto da ide sredinom platoa, da bi kasnije to rešenje, kako je rekao, bilo „pozajmljeno“ i implementirano u realizovani projekat.
„Naravno da to ništa nije bilo važno, da je bilo važno samo jedno – da se postavi simbol jednog vremena kroz taj spomenik. Taj spomenik nema nikakve veze sa bilo kakvom estetikom, ima veze sa tom jednom stvari – kao što se pravi zabranjeni grad iza njega – da bude simbol jednog vremena, simbol jedne vlasti“, ocenio je Pijanista.
Govoreći dalje o „pozajmljenim“ idejama, pomenuo je i da je 2012. pisao seminarski rad o linijskom parku od Luke Beograd do Beogradskog sajma, da bi se skoro deset godina kasnije pojavila ideja gradskih vlasti o sličnom parku od Pančevačkog mosta do Beton hale.
Na pitanje očekuje li da vlast počinje da postavlja i ulične instalacije, kao odgovor na njegove provokativne projekte, Pijanista je rekao da ne veruje da oni mogu da doskoče njegovim idejama, jer će uvek da ide korak dalje.
„Već sam ih uvukao i igru i naterao da pređu u ilegalu i uklanjaju ono što ja radim“, podsetio je on.
Upravo je ulična umetnost ono po čemu je Pijanista najprepoznatljivji, a njegovi provokativno radovi – naročito iz serijala „Zlatno doba“ – privukli su ogromn pažnju javnosti u prethodnom periodu.
Sve je počelo sa radom „Nova vera“ – kartonskim Isusom Hristom u zlatnoj boji, razapetim na stubu nadzornih kamera u obliku krsta.
„Ne znamo ko postavlja te kamere, zašto, kako su plaćene, ne znamo ništa… Upravo sam hteo da mapiram mesta nove vere, da se podigne svest ljudi da se nešto dešava, da nas neko prati i posmatra“, podsetio je Pijanista.
Kazao je i da je jutro nakon postavljanja rada, na teren izašlo sedam policijskih automibla, dva automobila komunalne policije, jedna forenzička ekipa, nekoliko novinara i dizalica za rad na visini, iako su sve mogli da saznaju jednim klikom, budući da je on ceo proces postavljanja skulpture okačio na internet.
„To je jedan proces zaluđivanja javnsoti gde se fokus stavlja na nešto drugo. Ja sam inspektora tog jutra u policiji najljubaznije pitao: ‘Da li imate rešene sve slučajeve i afere, pa se bavite kartonskim Isusom Hristom’“, prisetio se gost Pressinga.
Govoreći o svom radu „Keep light“ – zlatnoj skulpturi u obliku falusa koju je u decembru postavio ispred Skupštine grada – rekao je da se na kraju svake godine svodi neki bilans, a da ga je najviše uzmenirilo to što se deca leče SMS porukama dok se novac troši na nepotrebne stvari.
Zato je skulptura prodata na aukciji, i danas ukrašava studio emisije „Četiri i po muškarca“ Ivana Ivanovića koji ju je kupio, a novac od prodaje je doniran u dobrotvorne svrhe.
„Sve se dešava na ulici, inspiracija je ta ulica – ulica i sloboda – to obeležava sve ono što ja radim (…) ja sam izabrao uličnu umetnost jer je ona beskompromisna, i tu nema bilo kakvog dodvoravanja. Nema dilova i poznanstava da biste izložili radove“, objasnio je Pijanista.
No, njegovi radovi ipak su prepoznati, ako ne u Srbiji, onda u inostranstvu. Naime, rad „Zlatni cvet – katarzis“ je u konkurenciji 12.000 radova ušao u uži izbor za nagradu „Arte Laguna“ u Veneciji.
Reč je o cvetu koji oblikom podseća na četku za WC šolju, a simbolizuje zlatni cvet – katarzis koji služi za pročišćenje. Pijanista ga je baš zato postavio na Bežanijskoj kosi i okrenuo ka gradu, ali je on „na volšeban način premešten preko noći“.
Time je, kako je rekao, naterao vlast da pređe u ilegalu, jer bi bilo „potpuno suludo da Komunalna milicija uklanja jedan veliki cvet koji neodoljivo podseća na WC četku“.
Pijanista stoji i iza pokreta #usracuse. „‘Jusrakjuz’ tako se čita na engleskom“, objasnio je on i dodao da se namerno zove vulgarno jer živimo u vugarnoj sredini, gde se najbolje ratume kada nekome nešto direktno kažete.
Reč je o, kako je kazao, intelektualnoj revoluciji koja se bori protiv pomodarstva i kiča, intelektualna revolucija, bori se protiv pomodarstva i kiča, a u rad pokreta su uključene brojne javne ličnosti poput Laneta Gutovića, Nikole Goja, Gagija Jovanovića, Miroslava Raduljice, Srđana Timarova i momaka iz „Državnog posla“.
Upitan da li je bunt nasledan, budući da je njegov otac Borko Josifovski, nekadašnji direktor Hitne pomoći, možda i prvi uzbunjivač u Srbiji koji je otkrio illegalnu vezu lekara te zdravstvene ustanove i privatnih pogrebnih preduzeća, Pijanista je rekao da „definitivno jeste“.
„Hoću da iskoristim priliku da Vam se javno zahvalim, jer gledaoci možda ne znaju – Vi ste u to vreme bili voditelj Poligrafa i bili ste jedini novinar koji je meni ulio veru da će se nešto dobro desiti, jedini koji ste govorili javno o tome, i kasnije ministra zdravlja u to vreme javno izrešetali pitanjima, gde je on crven izašao iz studija i tu kasetu čuvam i dan danas“, kazao je Pijanista.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare