O lutalicama i senkama - „Ahasfer“ i „Pošast“ u Tirani: Predlozi za čitanje

Marija Lojanica, „Ahasfer: Lutajući stanuje čovek“, FILUM, 2024.

Junak ove knjige je, po rečima autorke, „potomak starozavetnih lutalica i rodonačelnik nove, ahasferske loze nebrojenih kulturnih i literarnih putnika, potukača, beskućnika, izbeglica, migranata ili hodočasnika“. Videći Ahasfera kao ključara tajni i putnika kroz vreme, Marija Lojanica predstavlja svu njegovu višeznačnost, vraćajući nas dobu kada je hrišćanski srednjovekovni subjekt morao da odgovori na identitetske nedoumice makar jednostranim čitanjem svetih spisa čiju je polisemičnost zanemarivao – kao u slučaju kad je trebalo analizirati i opravdati izbegličku sudbinu jevrejskog drugog.

Jevrejin lutalica kao junak apokrifne hrišćanske legende, a potom i brojnih kulturnih i umetničkih interpretacija, deo je predanja koje za bezmalo ceo milenijum prethodi Ahasferu. Ovaj „obućar iz Jerusalima“ i „Jevrejin koji je prezreo Hrista“ uselio se u tokove mišljenja i stvaranja u različitim vremenima: radi se, ukazuje Lojanica, „o pasivnom lutalici, razobručenoj formi bez smisla, tek funkciji tuđih narativa“.

Prateći Ahasfera u anglofonoj, srpskoj, francuskoj, nemačkoj i italijanskoj književnosti i kulturi, vodeći nas u svom čitanju lutanja od Odiseja do Getea, od Biblije do pesnika romantizma, od Čarlsa Maturina do Radoslava Petkovića i Vladimira Pištala, Marija Lojanica ispisuje važne stranice o bezdomnoj egzistenciji koja je obeležila delo Džojsa, Kiša i Crnjanskog. Njena tema je i Hugo Prat: „priča o potrazi, ili potraga koja je priča, upisana je u svaki kvadrat serijala stripova o Kortu Maltezeu, ali, istovremeno, i u svaku rečenicu biografije umetnika koji ga je stvorio.“

Tom Kuka, „Pošast“, Akademska knjiga 2024. Prevela Danica Vasiljević

Pošast je ubila grad „kojim se nekad širio behar, miris začinskog bilja, planinskog čaja, pržene kafe“. U Tirani od pre sto godina, preplavljenoj pacovima koji proždiru sve živo pred sobom, dogodio se monstruozan zločin, a inspektor Di Hima treba da ga reši. Prerezan je grkljan Kurbatki, ženi koja je u talogu od kafe umela da vidi besramnost muževa, sudbinu usedelica, ali i grehove zelenaša. Di Hima je suočen sa nizom pritisaka i obaveza od ovog sveta, ali i onostranih: uporno ga pohode senke zaklanih žena. Nepojmljivo zlo, bestijalnost i nasilje moraju se i pronaći i uništiti. Da bi uspeo u svom naumu, inspektor školovan u Beču mora da se suoči sa sistemom nerada, hedonizma i obesti koji zločinu daje prostora za delanje.

U Beču vesti nikada ne dolaze „iz fildžana, čajnika, niti im ih donosi vetar“, dok je u Tirani „razum bio iskorak iz uobičajenog, a sujeverje svakodnevica“. Gledanje u šolju je magijska praksa, manipulativno praznoverje, izgovor za lov na ličnu korist i opštu kontrolu. Iako se na prvi pogled čini kao još jedan izdanak pandemijske proze i novi prilog tzv. „narativu zaraze“, koji se temelji na razvijanju motiva straha i kontrole, četvrti roman albanskog laureata Evropske nagrade za književnost bavi se dubokim konfliktom konzervativizma i modernosti. O postapokaliptičnom svetu u kom caruju nestabilnost i neizvesnost, Enkelj Demi piše pod pseudonimom Tom Kuka, nazvavši tako i sakupljača mrtvih tela: svet prošlosti artikuliše strahove vremena sadašnjeg, a ti strahovi imaju vanvremenu kontrolu nad zajednicom koju razdiru patnje i pretnje.

Bonus video: Knjiga "Imaginarni Albanac"