Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu: Ovo su 4 faktora koja utiču na to

Posledice su sve ozbiljnije i smrtonosnije. Samo ovog leta desetine hiljada smrtnih slučajeva povezuju se sa ekstremnim toplotnim talasima.

Zašto je Evropa posebno pogođena globalnim zagrevanjem?

Kopno se zagreva brže od mora i okeana jer mu je potrebno manje energije da bi mu porasla temperatura. Zbog toga se svi kontinenti zagrevaju brže od okeana, ali je Evropa posebno osetljiva.

Naučnici izdvajaju četiri važna faktora: promene vremenskih obrazaca, blizinu Arktika, smanjenje snežnog pokrivača i smanjenje zagađenja vazduha.

Kao rezultat toga, prosečna temperatura u Evropi sada je oko 2,5 stepeni Celzijusa viša nego pre masovnog sagorevanja fosilnih goriva, što je gotovo dvostruko više od globalnog prosečnog povećanja od oko 1,4 stepena, piše Gardijan.

Od sredine devedesetih godina temperatura u Evropi raste za oko 0,56 stepeni po deceniji. Poređenja radi, u Severnoj Americi taj rast iznosi oko 0,42 stepena, u Africi 0,36, a u Južnoj Americi 0,27 stepeni po deceniji.

Kako su se promenili vremenski obrasci u Evropi?

Promene u cirkulaciji atmosfere iznad Evrope dovele su do češćih i intenzivnijih letnjih toplotnih talasa.

Jedan od najekstremnijih primera dogodio se u junu 2026. godine, kada se ogromna masa vrelog vazduha zadržala nad velikim delom kontinenta ispod gotovo nepomične takozvane „toplotne kupole“.

Naučnici i dalje istražuju u kojoj meri globalno zagrevanje utiče na promene atmosferske cirkulacije, ali sve je više pokazatelja da veza postoji.

Doktorka Samanta Berdžis iz evropske službe za klimatske promene Kopernikus kaže da su tokom poslednjih četiri ili više decenija zabeležene statistički značajne promene u obrascima atmosferskog pritiska i drugim pokazateljima cirkulacije.

„Kada posmatramo tako dug vremenski period, verovatnije je da su te promene povezane sa klimatskim promenama nego sa prirodnim varijacijama“, objasnila je Berdžis.

Jedan od mogućih uzroka jeste promena mlazne struje, snažnog vazdušnog toka na velikim visinama koji ima veliki uticaj na vremenske prilike u Evropi, a na koji takođe utiče rast temperature.

Kakve veze Arktik ima sa zagrevanjem Evrope?

Arktik je područje planete koje se najbrže zagreva.

Jedan od glavnih razloga jeste topljenje polarnog leda. Bela ledena površina odbija veliki deo Sunčevog zračenja nazad u svemir i na taj način doprinosi hlađenju planete.

Međutim, kako se led topi, ispod njega ostaje tamna površina okeana koja apsorbuje mnogo više Sunčeve energije. More se zbog toga dodatno zagreva, što ubrzava topljenje preostalog leda i stvara svojevrstan začarani krug.

Pošto se značajan deo Evrope nalazi relativno blizu Arktika, ubrzano zagrevanje ovog područja utiče i na temperature na evropskom kontinentu.

Sve manje snega dodatno zagreva Evropu

Važnu ulogu ima i smanjenje snežnog pokrivača.

Veliki deo Evrope nekada je tokom zime bio prekriven snegom. Kao i morski led na Arktiku, bela površina snega odbija Sunčevo zračenje i doprinosi održavanju nižih temperatura.

Klimatske promene, međutim, smanjuju površine pod snegom.

U martu 2025. godine površina Evrope prekrivena snegom bila je za oko 1,3 miliona kvadratnih kilometara manja od proseka za period od 1991. do 2020. godine. To predstavlja pad od čak 31 odsto.

Površina izgubljenog snežnog pokrivača približno odgovara ukupnoj površini Francuske, Italije, Nemačke, Švajcarske i Austrije.

Bio je to treći najmanji snežni pokrivač u Evropi od početka merenja 1983. godine.

Kako čistiji vazduh može da doprinese višim temperaturama?

Na prvi pogled može delovati paradoksalno, ali smanjenje zagađenja vazduha u Evropi takođe je jedan od faktora koji doprinose bržem rastu temperature.

Smanjenje zagađenja nesumnjivo je pozitivno, jer zagađen vazduh svake godine uzrokuje milione preuranjenih smrti širom sveta. Međutim, čišćenje vazduha istovremeno je otkrilo puni efekat sve veće koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi.

Čestice koje zagađuju vazduh mogu da odbijaju deo Sunčevog zračenja, bilo direktno, bilo tako što doprinose stvaranju oblaka. Na taj način deo Sunčeve energije ne stiže do površine Zemlje.

Kada u atmosferi ima manje tih čestica, odbija se manje Sunčevog zračenja. Istovremeno, gasovi sa efektom staklene bašte nastavljaju da zadržavaju toplotu.

Postoje i istraživanja koja ukazuju na mogućnost da je smanjenje zagađenja povezano sa češćom pojavom stabilnih vremenskih obrazaca koji mogu dugo da zadržavaju vrele vazdušne mase nad određenim područjem.

Koji od ovih faktora najviše utiče na zagrevanje Evrope?

Naučnici još nemaju precizan odgovor na pitanje koliki je pojedinačni doprinos svakog od četiri faktora, ali očekuju da će detaljnije procene imati naredne godine.

Berdžis objašnjava da se značaj pojedinih faktora menja u zavisnosti od godišnjeg doba.

Blizina Arktika posebno je važna tokom jeseni i zime, dok su promene atmosferske cirkulacije od kraja sedamdesetih godina statistički značajnije tokom leta.

Efekat smanjenja zagađenja vazduha najizraženiji je zimi, između ostalog zbog sve manjeg korišćenja uglja za zagrevanje domaćinstava. Smanjenje snežnog pokrivača takođe prvenstveno utiče na zimske temperature.

Tokom poslednjih nekoliko decenija zimsko zagrevanje u Evropi bilo je najizraženije na severu kontinenta, dok je rast letnjih temperatura bio najveći na jugoistoku.

Posledice sve ozbiljnije: Vrućine, požari, suše i poplave

Ubrzano zagrevanje Evrope već ima ozbiljne posledice po stanovništvo i privredu.

Ekstremne vrućine odnose sve više života, dok visoke temperature i suša stvaraju uslove za intenzivnije i razornije šumske požare.

Dodatna toplota u klimatskom sistemu može da pojača i ekstremne vremenske pojave, uključujući snažne oluje, obilne padavine i poplave. Sve to direktno utiče na živote ljudi, infrastrukturu i ekonomiju širom kontinenta.

Očekuje se da će se posledice pogoršavati sve dok se neto emisije gasova sa efektom staklene bašte ne svedu na nulu. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da su potrebni brzo smanjenje emisija ugljen-dioksida, ali i mere kojima će se stanovništvo zaštititi od posledica sve ekstremnije klime.

Šef Ujedinjenih nacija za klimu Sajmon Stil upozorio je krajem jula da ljudska i ekonomska cena klimatske krize dostiže nivo nacionalne vanredne situacije.

Prema njegovim rečima, odgovor je jasan – potrebno je brže napuštanje uglja, nafte i gasa, ubrzano širenje obnovljivih izvora energije i bolje mere zaštite stanovništva.