Nije lako ni krevet promeniti, kamoli instrument i sanjam da imam svoju harfu: Priča Irine Pejoske koja osvaja svetsku scenu

- Kada smo svirale “Cesaricu”, koju je izvodio Oliver Dragojević, publika je počela da peva. To nismo očekivale, što nas je dodatno ponelo. Svi su hteli još muzike, a mi smo bile srećne što smo pokazale moć instrumenta, da nije primenljiv samo u klasičnoj muzici - priča za Nova.rs Irina Pejoska, dodajući da joj ovaj festival mnogo znači, pogotovo zbog učešća svetskih harfista.

Mlada umetnica, čiji je talenat prepoznala i Fondacija “Dobar glas”, ima samo 21 godinu, a u julu bi trebalo da okonča master studije. To ne čudi ako se ima u vidu da je Fakultet muzičkih umetnosti upisala sa samo 16 leta. A zašto je odabrala baš ovaj instrument?

- Majka je brata i mene uspavljivala i budila svirajući na harfi. Ali, nije mi padalo na pamet da ću i ja da je sviram. Bilo je prirodno da upišem muzičku školu i odabrala sam violinu. Posle trećeg razreda, mama me je obavestila da me je, ipak, upisala na harfu. Nisam se bunila, jer sam već počela da je sviruckam u kući, sve više me je privlačila, posebno zbog pedala. Kada sam počela sa vežbanjem osetila sam koliko je uzbudljivo da se savlada tehnika, i odjednom mi je sve u vezi sa harfom postalo izazov.

https://www.youtube.com/watch?v=e3cSAncm6Ow

Međutim, nastavlja Irina, kad je upisala srednju školu nije bila sigurna da će ostati na tom putu jer je znala koliko je težak i naporan put muzičara.

- Konstantno moramo da vežbamo - svaki dan, i vikendom, i na godišnjem odmoru. Međutim, koncerti, turneje, druženja, muzika, ubedili su me da pripadam tom svetu iako, naročito u Srbiji, nije lako biti klasičan muzičar.

Harfa je, posle orgulja, najveći muzički instrument koji se uvek predstavlja kao anđeoski iz bajki.

- I stvarno ima takav zvuk da čoveka može da dovede u potpuno drugu dimenziju. Fascinantna je po veličini, izgledu, ima 47 žica, sedam pedala. I nije je lako svirati, najteže je uskladiti sinhronizaciju ruku i nogu. Veoma je specifičan instrument, sve treba da se uklopi - noge, ruke, prsti… Nekad je bolno svirati harfu, izlaze plikovi, žuljevi na prstima. Jer, ako se ne vežba redovno istom jačinom na istoj harfi, to je nus pojava. Mene malo boli i kičma jer sam sitnije građe, ali to sve ne umanjuje moju ljubav prema instrumentu - objašnjava Pejoska, koja još uvek nema svoju harfu, i planira da u bliskoj budućnosti organizuje koncerte kako bi mogla sebi da je priušti.

https://www.youtube.com/watch?v=0XZJ1_D-LHU

Do sada je koristila maminu harfu koja je prilično stara, i sve joj je teže da na njoj odsvira koncertni program.

- Upisujem doktorske studije, i vreme je da imam svoj instrument. Harfe su skupe, i prevoz i održavanje i servis, zato se mnogi ne odlučuju da je sviraju.

A zašto se muškarci retko opredeljuju da sviraju harfu, pitamo je?

- Krivo mi je zbog toga, jer harfa jeste muški instrument, treba snage za nju - i za sviranje i za nošenje. Oni je s lakoćom sviraju jer imaju predispozicije za to, i snagu i veliku šaku da uhvate akorde. Verovali ili ne, u Srbiji smo imali samo jednog muškarca koji je završio Odsek harfe na FMU, ali time se ne bavi profesionalno, jer je paralelno završio i Farmaceutski fakultet.

I kao što su melodije harfe milozvučne, takva je - i lepa i ljupka Irina - pa ne čudi da je počela da osvaja internacionalnu scenu.

- Planiram da upišem doktorske studije. Volela bih da ostvarim san i budem profesor na fakultetu, jer volim muziku i kao nauku. I, naravno, da imam svoju harfu. Jer, kada nemate svoj instrument, a odete u inostranstvo na takmičenje, suočavate se s tim da prvi put svirate na harfi na koju treba da se naviknete. Nije lako ni krevet promeniti, a kamoli instrument.

Bonus video: Međunarodni festival harfe u Kolarcu: Renomirani umetnici po 23. put u prestonici Srbije