"Mnogo sam naučila od Anice Dobre": Glumica Lea Cok priča za Nova.rs pred premijeru hita "Belo se pere na devedeset"

Slovenački film “Belo se pere na devedeset” tokom poslednjih meseci stekao je status velikog bioskopskog hita u matičnoj zemlji, te pobrao nekoliko važnih nagrada na festivalima u regionu. Ostvarenje u režiji Marka Naberšnika srpsku premijeru imaće na prvom izdanju Beograd film festivala, i to drugog dana 31. januara u 19 časova u Velikoj sali Mts dvorane. Nakon reprizne projekcije 1. februara u 18 časova u sali 6 Mts dvorane, publika će moći da prisustvuje i razgovoru sa autorskom ekipom. “Belo se pere na devedeset” donosi dirljivu i inspirativnu priču zasnovanu na istinitim događajima i bestseler romanu o životu Bronje Žakelj koji je i prati kroz različite životne faze.

U filmu glavne uloge igraju Lea Cok i Anica Dobra, a u glumačkoj ekipi ostvarenja, čiji su koscenaristi Bronja Žakelj i Marko Naberšnik, su i Jurij Zrnec, Tjaša Železnik, Žiga Šorli, Mei Rabič, Jaka Mehle, Vladimir Tintor, Iva Krajnc Bagola, Saša Tabaković, Jure Rajšp, Polona Juh i Blaž Dolenc.

Povodom srpske premijere razgovarali smo sa glumicom Leom Cok, koja tumači jednu od glavnih uloga u filmu, onu Bronje, a sa Anicom Dobrom je prošlog leta podelila Nagradu za najbolju glavnu žensku ulogu na Filmskom festivalu Herceg Novi.

Uloga Bronje je vrlo kompleksna i emotivno izuzetno zahtevna. Kako ste se pripremali za snimanje u smislu trajanja, intenziteta i kontinuiteta rada?

- Na Dan zaljubljenih saznala sam da je uloga moja i do kraja maja, kada je bio prvi snimajući dan, intenzivno sam se pripremala. Provodila sam mnogo vremena u prirodi, vežbala, zdravo se hranila, radila inhalacije i praktikovala či kung. To je postalo deo moje svakodnevice, jer sam bila svesna da ova uloga zahteva ogromnu količinu energije - kako fizičke, tako i emotivne. Naravno, važan deo priprema bili su i detaljno čitanje scenarija i knjige. Na emotivnom nivou sam kroz knjigu saosećala sa Bronjom, kao da sam na neki način već znala kakvi su to osećaji, a kada je razum kasnije zahtevao dublje razumevanje, tada sam pozvala Bronju. Kad počne snimanje, tada samo guraš dalje i daješ sve što imaš. Samo poverenje u sebe i u ekipu, da je sve onako kako mora biti.

Tokom rada na filmu imali ste kontakt sa Bronjom Žakelj. Koliko vam je taj odnos bio važan u pripremi uloge i na koje načine vam je pomogao u razumevanju lika i njenih iskustava?

- Bila je zanimljiva pozicija to što je autorka knjige i scenarija sarađivala sa nama. To je bio izuzetan plus za mene, jer sam Bronju mogla nešto da pitam čak i na sam dan snimanja, ili da joj izrazim saosećanje u nekim zaista teškim trenucima, u smislu da sada još i bolje razumem. Možda sam prvog dana snimanja, dok je ona bila prisutna, osećala strah da li ću uspeti da uhvatim njenu suštinu. Bespotrebno sam se brinula, jer njena suština frekvencijski postoji, pa sam se jednostavno uskladila s tim. Važno je dodati da me je Bronja izuzetno podržavala i ni na jedan način ništa nije sugerisala - samo je radoznalo posmatrala kako se tokom svih tih sati gomilaju filmski minuti.

Radili ste sa glumcima različitih generacija i iskustava. Kako je takav ansambl uticao na vaš rad u jednoj ovako velikoj i zahtevnoj ulozi?

- Sa Anicom Dobrom sam o tome već razgovarala, više puta: otkrivene su veze koje su sve vreme već postojale, a sada su samo isplivale na površinu. Sa Tintorom sam redovno u kontaktu i često mu se poveravam kroz šta prolazim, i on me razume, jer je i sam već prošao kroz to. Tjaša je već drugi put igrala moju majku, a da i ne govorim o tome koliko smo Mei i ja slične u doživljavanju sveta. Sa Jurijem sam prvi put glumila, ali osećaj uopšte nije bio kao na prvom susretu - delovalo je kao da ga poznajem odavno.

Bronja je svojom hrabrošću da napiše sopstvenu priču učinila da se naše duše sretnu u kreaciji. I zato je film dobar - jer smo jedni drugima bili podrška i jer je sve dolazilo iz srca. Dodala bih i to da je Marko Naberšnik imao izuzetno veliki doprinos; svojom otvorenošću, prodornošću i mirom nas je vodio i energetski hranio ceo set. Bez svega navedenog gore, bilo bi mnogo teže, pa čak i besmisleno.

Odnos Bronje i bake, koju tumači Anica Dobra, jedan je od emotivnih oslonaca filma. Kako se taj odnos gradio tokom snimanja i koliko vam je partnerski rad bio važan?

- Prvi trenutak kada smo se Anica i ja pogledale, za mene se svet zaustavio. Naklonost je bila prisutna u istom trenu. Anica je izuzetno pažljiva partnerka u igri, potpuno prisutna… kao i ja, u svakom trenutku daje i radi onoliko koliko može. Nikada nismo isto odigrale. Zapravo, to i ne znamo! Uvek smo malo drugačije, jer želimo da ostanemo verne trenutku ovde i sada i igrivosti, koja je naša zajednička snažna tačka. Od nje sam mnogo naučila, dobila određene potvrde i, iznad svega, upoznala čoveka koji me inspiriše.

Film je imao snažan prijem kod publike u Sloveniji i regionu. Kako doživljavate te reakcije i šta vam se čini da publika najviše prepoznaje u ovoj priči?

- Drago mi je da je film doživeo takav prijem, jer je osnovna svrha stvaralaštva povezivanje ljudi. U vremenu u kojem živimo, lako je uočiti razlike i fokusirati se na njih, a pri tom zaboraviti koliko je važno biti zajedno. Naš ego je često naporan, jer se opterećuje pitanjem vremena: da li ga još ima ili ga više nema. Međutim, svest o prolaznosti može biti blagotvorna - kada prihvatimo da sve prolazi, uključujući i naš život, lakše se pomirimo sa svim iskustvima koja nam dolaze na tom putu.

Beogradska premijera donosi film pred publiku koja deli sličan kulturni i emotivni kontekst. Da li imate posebna očekivanja od susreta s publikom u Beogradu?

- Nemam očekivanja, jer verujem da će svako, ako bude želeo, moći mnogo da izvuče za sebe, i to je najvažnije. Jako se radujem da vidim svoje ljude i upoznam nove na festivalu, kao i da delim iskustva. Zaista želim Slovencima, i Srbima, i celom svetu, da se podsetimo šta je zaista najvažnije: dok dišemo, postoji nešto što želi da postojimo - i to nije slučajnost, već čudo. Za to je potrebna zahvalnost.

Posle ovako intenzivnog rada na projektu “Belo se pere na devedeset”, šta trenutno pripremate i na čemu ćete raditi u predstojećem periodu? Šta publika može očekivati od vas u narednim projektima?

- Trenutno nisam angažovana ni na jednom filmu, niti u snimanju serija, ali verujem da će doći u pravo vreme. Nastavljam sa igranjem predstava u dva pozorišta, a paralelno sarađujem sa udruženjem za decu sa posebnim potrebama. Trenutno vodimo kampanju za decu sa invaliditetom, kako bi im zakon omogućio usluge socijalnog uključivanja, koje su za sada dostupne samo punoletnim osobama sa invaliditetom.