0
„Merak mi je…“ Hedonizam u delima iz Zbirke likovne umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin; Salon NMZ; autorka izložbe Olivere Skoko
Šteta, baš je šteta što ova izložba ne sadrži sva (domaća) dela koja se spominju u katalogu, odnosno koja su dokumentovana na panoima. Zahtevala bi veći prostor nego što je Salon, i pozajmice iz drugih muzeja što je očigledno bilo teško izvesti. Jer sve što je u vezi s ovim svojim projektom Olivera Skoko uradila potvrđuje da je znala šta želi ali i šta je izvodljivo.
Tajming izložbe je pun pogodak: otvorena je uoči Božićnih praznika, najradosnijih dana u godini, barem za hrišćane.
Naziv izložbe „Merak mi je…“ svima je jasan, budući da je karakterističan za Balkan, iako ga ima i drugde. U Dalmaciji ga zovu gušt, od italijanske reči gusto, u nekim mediteranskim zemljama prolaznom manijom. U Mediteranskom brevjaru Predrag Matvejević merak prevodi kao nasladu. Dakle, u toj jednoj reči dobro nam znanoj, sadržano je sve što može da sačinjava užitak, od ića i pića, do kola i muzike.
Esejom o meraku u katalogu autorka potkrepljuje svoju temu proširujući je na hedonizam. Međutim, pošto hedonizam i te kako može biti neumeren, zadržaće se – sama kaže – sa ove strane granične linije koja odvaja uživanje od patoloških pojava izazvanih krajnjom neumerenošću i zavisnošću, dakle bez bahanalija i dionizija. Na pitanje koje se prosto nameće: ima li i takvih razuzdanih prizora u našim muzejskim zbirkama, Olvera Skoko navodi dva imena. Jedan je mađarski slikar Lipot Herman, pejzažista koji je rado slikao pohotna tela u prirodi (u zbirci Gradskog muzeja u Subotici).
Drugi je Milan Konjović s slikom Bahanal, nastalom 1921, u Beču, a prikazuje tri zagrljena ljubavna para u prirodi, s akcentom na ženske figure među kojima je jedna u razbludnoj pozi (u Galeriji „Milan Konjović“ u Somboru). (Od šokantne slike Gitava Kurbea Poreklo sveta, koja prikazuje žensko međunožje, prošlo je samo dvadeset godina.)
Izložba je otvorena na dan rođenja Stevana Aleksića (23. decembra) i njenu okosnicu čine upravo njegova dela – Veseli Banaćani, nastalo pre 110 godina, i Autoportret (s čuturicom), uz još jedno, na žalost, u vidu foto-reprodukcije Autoportret u kafani (s lobanjom), iz 1901, čiji je original trenutno na izložbi „Kolekcija kao ogledalo. Modernizam u delima iz Galerije Matice Srpske, u Galeriji SANU. „Raspojasano“ slikarsko društvo čine još Vladislav Vukov (Orkestar) i Uroš Predić (Banatsko kolo), Tivadar Vanjek (U parku), a „slasno“ Zora Petrović, koja prikazuje uživanje u voću, Friderika Bende (Društvo koje pije).
Autorka izložbe je odabrala 30 dela (slika i crteža) koji kako kaže manje ili više eksplicitno obrađuju ili nagoveštavaju prisutnost pojma merak. Na druge umetnike koji su se istom temom bavili (Savu Šumanovića, Ivana Radovića, Petra Dobrovića, Mladena Josića…) podsetila je njihovim reprodukcijama na panoima, a povlačeći paralelu sa meraklijskim prizorima kod Boša, Franca Halsa, Kurbea i Matisa, situirala ovu zajedničku temu u evropski kontekst hedonizma, citirajući pesnika Slobodana Markovića (poznatijeg kao Libero Markoni) „Svake noći u svetu, svakog sata, neke ruke podižu čašu“.
Široko gledano, ova izložba pobuđuje sijaset osećanja, od blaženstva do euforije, ukratko, rečima kojima je pre 116 godina Anri Matis nazvao svoju sliku mitskog raja: radost življenja.
Bonus video: Takmičenje u izradi ledenih skulptura u Permu
