Lajtmotiv i geometrizmu i lirizmu umetnosti: Izložba "Drugi prostor" Igora Jovanovića

“Kod Igora Jovanovića se oseća jasan trag poznog modernizma. To su tragovi koji su vizualno uočljivi iako zamagljeni, trag geometrijske apstrakcije i da paradoks bude veći- trag takozvane lirske apstrakcije; u oba slučaja nefiguralnih umetničkih pravaca. Gotovo u šali moglo bi se reći da on svojim slikarstvom peva svoj lajtmotiv i geometrizmu i lirizmu umetnosti koja je u drugoj polovini XX veka, još uvek imala neki dominantni renome”, istakao je, između ostalog, istoričar umetnosti i reditelj Đorđe Kadijević dodao:

“Jovanovićeve slike imaju nedmosmislenu privlačnost, imaju u sebi nešto od klasičnog osećanja lepote, čega inače nema u ekstremnom modernizmu, kome je on bliži nego posmodernoj. Njegova upotreba boje je onako slobodarska na način lirske apstrakcije enformela, tašizma ali unutar struktura koje on stvara na platnu uvek postoji jedna konsekventnost formalna, ali u istoj meri i estetski kontrolisana. Radi se, znači, o jednom darovitom čoveku koji je svojom nesumnjivom energijom i sposobnostima u neadekvatnoj i ne samo lokalnoj nego opštoj sredini u kojoj vlada opšte stanje duha oličeno u panorami ordinarne stvarnosti u kojoj živimo sa neshvatljivim činjenicama da se u ovo vreme na početku XXI veka oko nas događaju klasični ratni sukobi sa svim strahotama o čemu još uvek žive individue koje su preživele II svetski rat, jednostavno nikada nisu mogli da poveruju da je to moguće.”

Slikar Igor Jovanović završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, živi i stvara u Beogradu. Ljubav prema slikarstvu nasledio je od oca, slikara Aleksandra Jovanovića.

Igor Jovanović je o ovoj izložbi svojevremeno izjavio da je drugi prostor onaj koji je bez nekog opterećenja – ispunjen ljubavlju, muzikom, tonovima, ritmom.

“Sama poetika prostora, crteži i boje govore nam o nekoj rasterećenosti, a inspiracija je bila muzika. Konkretno, džez i afrička muzika koja ima ritam, i o tome govore boje”, objasnio je umetnik.

“Igor je izgradio prepoznatljiv likovni izraz, koji je zasnovan na iskustvima generacija pre njega. Njegovo delo nije samoniklo. Pronašao je svoj put i on ga dalje uspešno nadograđuje. U širem kontekstu Igorovo slikarstvo pripada, korpusu apstakije, geometriske apstakcije. Igorovo slikarstvo i njegova izražajnost se oslanja na boju i njene međusobne odnose. Na nekim slikama koristi komplementarne boje crvene i zelene, dve najudaljenije a čine harmoniju. Ovaj bojeni odnos prisutan je u delu Vasilija Kandinskog gde se Igor s pravom oslanja na korene apstraktne umetnosti. Ono što je dobro jeste da Igor ne podleže ofanzivnom uticaju digitalnog okruženja, elektonike, led tehnologije”, naveo je isoričar umetnosti Dragan Milivojević Pale.

Bonus video: Jesenja izložba ULUS-a 2023.