Kad su se drugi kontinenti upoznavali s jugoslovenskom kulturom: Serija razgovora i predavanja "Nesvrstani i kulturne veze"

Muzej Jugoslavije realizuje ove programe u saradnji s teoretičarem filma i medija Simom Kokotovićem koji ističe da su kulturne razmene i saradnje predstavljale vrlo značajnu delatnost kroz koju su se jugoslovenski radnice i radnici u polju kulture i umetnosti upoznavali s globalnim strujanjima širom Trećeg sveta, upisujući se u njihove tokove.

Ovakve saradnje s akterima sa drugih kontinenata omogućavale su da prepoznaju značajne aspekte jugoslovenske kulture.

- Kulturne razmene između Jugoslavije i "Nesvrstanih" prevazilazile su okvire državne diplomatije kroz koju je ovaj fenomen do sada najčešće analiziran - smatra Kokotović, zbog čega ovaj transnacionalni fenomen treba posmatrati sa svim složenostima, kontradiktornostima. Stoga će program "Nesvrstani i kulturne veze" okupiti  akademske istraživačice i istraživače, kustoskinje i umetnice koji su u lokalnom i internacionalnom kontekstu već reflektovali ove probleme, kako bi kroz međusobni dijalog i prezentaciju njihovog rada ponudili publici ulazne tačke za razumevanje i ponovno otkrivanje transnacionalnih dimenzija jugoslovenske kulture.

Pored autora programa Sime Kokotovića, u razgovorima, koji će biti organizovani u bioskopskoj sali u zgradi Muzeja 25. maj, učestvovaće Jelena Vesić, Bojana Videkanić, Natalija Vujošević, Ana Knežević, Nataša Kovačević, Aleksandra Perišić, Bojana Piškur, Nemanja Radonjić i Mila Turajlić.

Za 4. jun, nakon uvodne reči Kokotovića, uslediće od 18.30 sati panel "Putovanja i prijateljstva: od političkog svrstavanja do solidarnosti". Nataša Kovačević i Aleksandra Perišić predstaviće se sa izlaganjima "Revolucionarni putopisi: antikolonijalne borbe na kulturnom frontu" i "Nesvrstana ženska prijateljstva i solidarnosti: Aoua Keita, Veda Zagorac i Vida Tomšić", i približiće načine na koji tekstovi, poput putopisa i privatnih pisanih korespondencija, omogućavaju razumevanje procesa pregovaranja kulturnih, istorijskih i političkih različitosti u kontekstu uspostavljanja kulturnih veza.

Da kasnije od 18 časova biće održan panel "Kulturne institucije i organizovanje nesvrstanog uvezivanja", na kom će biti predstavljeno međunarodno delovanje različitih kulturnih institucija u SFRJ krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina 20. veka (poput Galerije umetnosti nesvrstanih zemalja "Josip Broz Tito" i Muzeja afričke umetnosti). Fokus razgovora, u kojem će učestvovati Bojana Videkanić, Natalija Vujošević i Ana Knežević, biće na događajima iniciranim u tom periodu, i logistici i organizaciji koja je omogućavala njihovu realizaciju i kreiranje "nesvrstanih" kulturnih veza. A od 20 časova predviđen je panel "Istorijske kulturne solidarnosti u savremenoj umetničkoj praksi" tokom kojeg će Bojana Piškur govoriti o izložbi "Južna sazvežđa", čija su različite verzije predstavljene od Ljubljane do Južne Koreje poslednjih pet godina, a Jelena Vesić će kroz fokus na slike istorije u savremenoj umetnosti ponuditi teoretizaciju koncepta "solidarnosti u vremenu".

Za 6. jun u 18 sati zakazano je izlaganje Nemanje Radonjića "Jugoslavija, Afrika, nesvrstani i akademski kolonijalizam", koji će razmatrati dva fenomena - status kulture u širem kontekstu jugoslovenskog učešća u međunarodnim razmenama, i novu dinamiku odnosa koji su se u poslednje vreme uspostavili u međunarodnom akademskom kontekstu oko istraživanja Pokreta nesvrstanih. Od 19.30 časova Mila Turajlić će u formi predavanja-performansa predstaviti novi projekat "Hronike jugoslovenske filmske solidarnosti: Dragutin Popović i Frelimo", koji je fokusiran na veze između Filmskih novosti i pokreta za oslobođenje Mozambika.

Tokom dva dana, 8. i 9. juna u periodu od 13 do 15 časova biće priređena projekcija odabranih epizoda iz serijala "Antikolonijalne borbe" Nikole Vitorovića. Ova serija od 16 epizoda emitovana je između 1980. i 1986. godine, a donosi priču o antikolonijalnoj borbi u jednoj azijskoj ili afričkoj zemlji (od Indonezije, preko Jemena, do Južnoafričke Republike).

Bonus video: Poseta Titovom grobu