"Tito je bio sujetan i pametan čovek koji je birao samo najbolje, a izabrao je Stevana"

- Kada smo decembra 2014. godine Stevan Labudović, Vladimir Tomčić i ja bili gosti Festivala angažovanog filma u Alžiru započela sam snimanje dokumentarca, misleći da neko zaista mora da napravi film o Labudoviću. Nisam mislila da će prosec stvaranja trajati sedam godina. Tada je Stevan imao 87 godina, ali nisam ni sanjala da ću imati čast da tri godine provedem snimajući s njim, da ću moći da odem s njim na brod "Galeb" na kojem je proputovao svet s Titom, da odem u njegove rodne Berane… Ali, nakon što je Stevan 2017. preminuo, a ja nastavila s Filmskim novostima da istražujem njegovu arhivu, nastavili smo montažu i shvatila da je to pregolemo za jednu priču - objasnila je danas na susretu s medijima u DKC-u Mila Turajlić proces nastanka ovog dokumentarnog diptiha.

Priznala je nagrađivana rediteljka ida je posle ozbiljnog lupanja glavom u zid odlučila da jedan film "Non-Aligned" bazira na onom delu Stevanog života kada je bio Titov snimatelj, prateći ga na putovanjima mira na brodu "Galeb", ikada je napravio jedini film u koloru o beogradskom Samitu nesvrstanih 1961. godine.A drugi deo diptiha "Filmske gerile" donosi "neverovatnu priču o Labudovićevom angažmanu u Alžirskom ratu":- Računica kaže da je Stevan snimio 83 kilometara filmske trake za Alžirski oslobodilački pokret. Posle sedam godina intenzivnog rada na filmovima, mislim da nisam pogledala ni 30 odsto svega što je snimio - istakla je Mila Turajlić.Ovaj diptih je premijeru imao na Festivalu autorskog filma, a narednih dana će biti pred publikom Dvorane kulturnog centra. Od premijere na FAF-u Mila je, kako je navela, imala priliku da ode s filmovima u Alžir:- To bi Stevanu Labudoviću bila verovatno najdraže projekcije. I film je osvojio Gran pri na festivalu u Alžiru. Učesnici "Filmskih gerila" su došli na projekciju, obratili se publici i to je bilo tako emotivno. Bila je to prilika da se filmovi vrate njegovoj drugoj kući, posle Filmskih novosti - Alžiru. Prošle nedelje je bila premijera u Njujorku, i počeli su filmovi da žive svoj festivalski život, ali meni je veoma bitno bilo da se vratim u Beograd i osmislim koncept da svake večeri, pored projekcija filmova, razgovaram s publikom. Mislim da filmovi otvaraju dosta tema, i zato je, pored projekcija, forma razgovora u DKC-u za mene bila ključna - kazala je rediteljka, a urednik Filmskog programa DKC-a Ivan Aranđelović precizirao je da će se od večeras do petka razgovori publike s Milom Turajlić održavati od 19.30 sati, posle projekcije prvog, a uoči emitovanja drugog filma.

Direktor Filmskih novosti Vladimir Tomčić istakao je s ponosom da je Mila, osim što je profesionalac, postala, na neki način, deo kolektiva i prijatelj ove institucije. Podsetio je Tomčić i na dosadašnji sjajni opus Turajlićeve, na njenu temeljitost, upornost...- Filmove godinama snima, jer uporno traga za pravim načinom prikazivanja neke bivše stvarnosti. Dokumentarni film, kao što znate, doživljava veliki uspon, a dovoljno je podsetiti da je u Veneciji pre koju godinu, u konkurenciji igranih, trijumfovao dokumentarni film. Dokumentarni film se ne može falsifikovati. Ljudi u duši žele da čuju istinu, kakva god ona bila. Nije pretenciozno reći da su dokumentarni filmovi u žanru, kojim se Mila bavi, najbolji čuvari sećanja na neko prošlo vreme. Cij je da se ovako vredni projekti, poput Milinih, učine dostupnim široj javnosti i da dožive satisfakciju koju zaslužuju - poručioje Tomčić.Milu Turajlić je okarakterisao kao "čudno, divno stvorenje koje pleni svojom skromnošću i upornošću da uradi ono što želi":- Mila to neće reći, ali film je u Alžiru dočekan s ovacijama. Sećam se kada smo, dok je još Stevan bio živ, zajedno bili u Alžiru, Mila je non-stop bila s kamerom i sa Stevanom, podsećala ga je da popije lek… Ta posvećenost jeste ono po čemu se Mila izdvaja od drugih - ocenio je Tomčić.

U međuvremenu je Mili Turajlić stigao poziv i od Muzeja afričke umetnosti, pa je tako za subotu, 18.mart s početkom u podne zakazano otvaranje izložbe u ovom muzeju "Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji - arhivski omnibus". Kustoskinja postavke, uz Milu, Maju Medić, Anu Knežević, Emilia Epštajn podsetila je na susretu s medijima da otvaranje koincidira s bitnim datumom - potpisivanjem primirja izneđu Francuske i Alžira:- Značilo nam je da našem "zatvorenom radu" na arhivskom materijalu pridodamo usmenu istoriju do koje smo došli zahvaljujući Mili i čitavoj priči damo i ljudski momenat - kazala je Epštajn, najavivši da će dan nakon otvaranja postavke, u nedelju u 11 časova Mila Turajlić voditi posetioce kroz izložbu u Muzeju afričke umetnosti.Izložbom, kako je ukazala Turajlić, žele da pokažu i kako su ljudske veze dovele do strašno važnih gestova solidarnosti o kojima se danas ništa ne zna.

A priča o Stevanu Labudoviću, koja je fokus oba filma, od inicijalne ideje postala je, kako je objasnila rediteljka, umetničko-istraživački projekat nazvan "Non Aligned News Reels Powered by Filmskih novosti" (Filmski žurnali Nesvrstanih u saradnji s Filmskim novostima).- Prvi predsednik nezavisnog Alžira bio je venčani kum Stevana Labudovića, a kumstvo se ni u jednoj zemlji ne daje olako… Republika Alžir je ponudila Labudoviću da mu kupi kuću na Senjaku, ali on im je rekao: "Neka, hvala, imam dvosoban stan". Tito nije slučajno njega poslao u Alžir, jer važio je tada za najboljeg snimatelja. Tito je bio sujetan i pametan čovek i birao je uvek samo najbolje. Sam čin da ga je poslao da snima Alžirski rat za oslobođenje govori mnogo. Labudović je bio najbolji ambasador ičovek kojem su Alžirci neograničeno verovali - kazao je direktor Filmskih novosti.

Na naše pitanje da li ostaje žal što Stevan Labudović, koji je preminuo 2017. godine, nije doživeo da vidi finalni rezultat višegodišnjeg rada u oba dokumentarca, Mila Turajlić odgovara potvrdno, ali ističe da mu nije bilo toliko bitno što snima film o njemu, već što je to ostvarenje o Filmskim novostima i jugoslovenskom učešću u Alžirskom ratu:- Mislim da ga je činjenica što pri kraju svog života učestvuje u jednom filmskom snimanju više zabavljala od ideje da će na kraju postojati film o njemu. Ali, naravno, jako mi je teško pala premijera bez Stevana…

Radoslav Zelenović, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke i neumorni pregalac filma u nas, ocenio je da kad se Mila Turajlić pojavila već s prvim filmom bilo je jasno da imamo vanserijski talenat:- Mome srcu je izuzetno drago što je karijeru posvetila filmskoj arhivistici. Dve stvari su u istoriji dostojanstveno ostarile - rokenrol i filmska traka. Činjenica da se Mila upustila u to da deo svoje karijere posvećuje filmskom arhivu, izrodila je fantastične rezultate. Ja jesam savremenik Pokreta nesvrstanih, ali sve ono što je Mila dala s tim delom filmske arhivistike i Labudovićem, nisam znao. Kulturna dobra su neobnovljiv resurs i najznačajniji deo cele priče jeste da jedan deo filmske arhive, koji nije bio ni na privremenim brojevima, odjednom je tu, dostupan javnosti. A i te kako je ustalasao našu javnost. Postali smo svesni da smo mi kinoteka Pokreta nesvrstanih, da su naši autori iz Filmskih novosti stvorili dragocene materijale za mnoge zemlje koje oni nemaju. Dobili su svoj deo filmske istorije zahvaljujući ljudima s ovih prostora - kazao je Zelenović, poručivši Mili kako se nada da je svesna "šta njeni filmovi proizvode" i apelujući na nju da nastavi tim putem!Bonus video: Titov Plavi voz

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=propadalokomotivakojajevuklatitovplavivoz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5375350"]