Ješa Denegri: Bez Micića i zenitizma bili bismo siromašniji

Kultura 17. jun. 202112:32
Podeli:
Ješa Denegri Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Zenitizam je prvi razvio zastavu varvarstva: u borbi za emancipaciju i pročišćenje od kulture. Zenitizam je varvarska revolucija duha, varvarska revolucija misli, varvarska revolucija svih osećanja. Mi zenitisti ajduci smo u prašumi kulture i komite u džungli civilizacije: za novo varvarsko doba života! Sve drugo je vašar evropske paralize i politike. Sve drugo je đubre evropske književnosti u umetnosti, zapisao je 1925. godine Ljubomir Micić, pesnik i pokretač avangardnog kulturnog pokreta zenitizam, i časopisa "Zenit".

Micićeva poruka bila je: „Ruke u vis antivarvari! Ruke u vis antizenitisti!“

Ljubomir Micić
Ljubomir Micić, Pariz, 1932. Foto: Wikipedia

A u pitanju je čovek koji, za vreme svog aktivnog delovanja, nije odgovarao nijednom sistemu na ovim prostorima. I dok je u predratnim godinama osuđivan za levičarenje, u vreme komunizma njegov kritički stav spram komunizma nije nailazio na dobrodošlicu, a proglašavali su ga i za srpskog nacionalistu.

Pola veka nakon smrti Ljubomira Micića pesnika, prevodioca i kritičara, kao da se konačno „rehabilituje“. I stotinu godina nakon što je glavni ideolog pokreta zenitizam pokrenuo časopis „Zenit“, kao i Biblioteku Zenit, ali i istoimenu galeriju, sa umetničkom kolekcijom dela međunarodnog kruga avangardnih umetnika, koja se danas čuva u Narodnom muzeju, čini se da se javnost ponovo u drugačijem, „neradikalnom svetlu“ upoznaje sa delovanjem Micića.

Posle nedavne beogradske izložbe posvećene „Zenitu“, u toku je postavka u Galeriji RIMA u Kragujevcu, a večeras će u Narodnoj biblioteci biti predstavljen „Zbornik“ o značajnoj godišnjici čiji su urednici Irina Subotić i Bojan Jović. Jedan od tekstova potpisao je istoričar umetnosti Ješa Denegri koji ovo delo naziva „značajnom knjigom“:

– U pitanju je zbornik tekstova o „Zenitu“, sa prilozima velikog broja saradnika koji su pomno proučili pokret i časopis. Zbilja je po sredi temeljna knjiga od gotovo 700 strana. Rekao bih da se zenitizam vraća u žižu javnosti, i izrazito mi je drago zbog toga. Samo u ovom zborniku pojavljuju se studije autora iz raznih oblasti, od književnosti, do likovne umetnosti, dakle celokupne kulture. A značajno je da su autori pripadnici mlađih generacija, koje su se zainteresovale za „Zenit“. Zbilja je zapanjujuće, zadivljujuće i iznenađujuće koliko se, posle celog jednog veka, nauka i cela kulturna javnost bavi ostavštinom Ljubomira Micića, časopisom “Zenit” i samim pokretom zenitizam. Meni je to jako zanimljivo i rekao bih pohvalno što su ljudi i time okupirani – kaže za naš sajt Ješa Denegri.

Jerko Ješa Denegri, Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Istoričar umetnosti se u ovom, kako kaže, impresivnom delu pozabavio jednim od značajnih saradnika Micića i samog „Zenita“ Mihajlom Petrovim. Upravo sedam linoreza Petrova štampanih 1971, prema originalnim pločama iz 1921. i 1922. godine, koje je umetnik objavio povodom pet decenija umetničkog rada, jesu i kuriozitet aktuelne postavke u kragujevačkoj Galeriji RIMA (otvorena do 3. jula):

– Fokusirao sam se na Petrova, ali i umetnika koji je delovao pod pseudonimom Jo Klek. Bio je jedan od najznačajnijih likovnih umetnika u sklopu zenitizma i časopisa „Zenit“. Naravno, Zbornik se bavi i samim pokretom, i časopisom, idejama Micića, životnom putu… Mislim da je u pitanju veoma zanimljivo štivo, kako bi se javnost dodatno pozabavila tim značajnim kulturnim nasleđem – priča Denegri, uz opasku da „Zenit“ postaje „tema dana“:

– „Zenit“ je bio jako važan časopis. Sa saradnicima, u ono vreme još uvek nedovoljno poznatim, a kasnije istorijski veoma značajnim, kao što su Kandinski, Maljević, Lisicki, Majakovski, Blok, sa celom ruskom i evropskom avangardom, ostavio je veliki pečat. „Zenit“ je velika i značajna tema, i Ljubomir Micić je bio deo te atmosfere tokom dvadesetih godina prošlog veka u Evropi i njegov časopis je promovisao među prvima velike ideje. U to vreme one su bile pionirske, ne samo za našu, već i za evropsku umetnost – ocenjuje naš sagovornik.

Zenit, 4, Zagreb, maj 1921. Foto: Zenit

Zbog svega drugačijeg što su „Zenit“, odnosno njegov pokretač i inicijator Micić ponudili Denegri ga naziva revolucionarnim umetnikom:

– S obzirom na to da su razni autori pisali za „Zenit“, zanimljivo je da su njihovi tekstovi objavljivani na njihovim izvornim jezicima, a distribucija časopisa bila je takva da je razaslata na razne druge destinacije odakle su sami autori, saradnici poticali. I to je izazvalo veliku pažnju spram časopisa u to vreme u Evropi – podseća istoričar umetnosti.

„Zenit“, internacionalna revija izlazila je u periodu između 1921. i 1926. godine, najpre u Zagrebu, a potom u Beogradu, i bila je platforma za predstavljanje savremenih umetnika i avangardnih pokreta (od ekspresionizma, kubizma, futurizma i orfizma, preko dadaizma, do suprematizma i konstruktivizma). Cilj je bio da se raskine sa tradicijom i da stvore novu umetnost koja će kreirati novi i humaniji svet nakon sunovrata evropske civilizacije u Velikom ratu.

Paralelno sa objavljivanjem časopisa, redakcija „Zenita“ funkcionisala je i kao izdavačka kuća (Biblioteka Zenit), koja je u istom, petogodišnjem periodu postojanja časopisa, objavila 14 publikacija u duhu avangardnih ideja.

Ljubomir Micić
Ljubomir Micić, Pariz, 1932/prvi broj Zenita. Foto: Wikipedia

A na pitanje koliko odjeka ima ono što je Micić radio na današnjoj likovnoj sceni, Denegri ovako odgovara:

– Čini mi se da mladi umetnici na likovnoj sceni danas, iako je ona tekuća, osvrću na te ideje. Oni sigurno znaju dovoljno o „Zenitu“. Stotinu godina je veliki period, ali svakako da su ostali neki tragovi uticaja. Zenitizam je i kao istorijski period jako bitan, a i dalje je živ i vitalan među onima koji se time bave i istražuju – reči su Ješe Denegrija, koji na kraju pruža ovakav zaključak:

– Bez zenitizma i Ljubomira Micića naša umetnost bila bi neuporedivo siromašnija.

Komentari

Vaš komentar