Izložba "Tako je talasao Novi talas"

Na izložbi koju organizuje Radio Beograd 202 u saradnji sa izdavačkom kućom "Jugoton" izloženo je više od 50 fotografija najistaknutijih fotografa sa ovih prostora, svedoka i aktera tog vremena: Goranke Matić, Brajana Rašića, Gorana Vejvode, Marija Krištofića, Dušana Mitića, Sande Hržić, Stojana Đorđevića...Uz sabranu muziku koja dopunjuje postavku, posetioci mogu da vide jedinstvene dokumentarne i umetničke fotografije - kreativna rešenja prvih fotografija bendova koji su menjali istoriju pop-kulture, sa njihovim nastupima, albumima, omotnicama, kasetama, magnetofonskim trakama...Ove godine, s obzirom na obeležavanje jubileja, o novom talasu se mnogo govori. Poziv posetiocima za ovaj najnoviji kreativni biser na istu temu, sada u realizaciji tima čuvene Dvestadvojke, simbolično počinjemo sa rečenicom kao sa razglednice - "Pozdrav iz Kluba RTS-a".Čitaocima teksta koji danas imaju koju deceniju više, ova poruka je dobro poznata iz perioda neposredno pre "zvaničnog" početka novog talasa na prostorima nekadašnje Jugoslavije 1981. godine.Uz takve pozdrave i otpozdrave, u Beogradu i Zagrebu 1980. godine počela je serija koncerata koji su na svoj način najavili neko novo vreme, neke nove kreativce, tačnije - talasanje tog novog talasa.

Izložba je namenjena savremenicima i poštovaocima vremena i muzike koja ga oslikava. Postavka govori jezikom onih kojima je novi talas obeležio detinjstvo i mladost, i svojim akordima i životnom filozofijom trajno utkao u biće jasne kulturne kodove.Umetničko podsećanje na fenomen koji je ostavio dubok trag u našem društvu, pomerio granice popularne kulture, podstakao nove vrednosti, doneo novu estetiku i komunikacionu transparentnost.Novi talas bio je mnogo više od muzičkog pravca na koncertnim binama, u književnosti, slikarstvu, na filmu, televiziji, radiju i atmosferi po novim muzičkim studijima koji su polako nicali po haustorima beogradskih ulica.Jedan među najpoznatijim, studio "Druga maca", nalazio se tik pored čuvenog Studija 6 Radio Beograda, a svi "zid uz zid" sa upravo Klubom RTS-a, mestom održavanja ove izložbe.Društveno-politički uticaji ovog muzičkog pravca su brojni. Novi talas nastao je krajem sedamdesetih godina 20. veka u Velikoj Britaniji i Americi, ali se vrlo brzo pojavio i na prostorima današnje Srbije i Hrvatske. Taj i takav novi talas je talasao u sebi svojstvenom ritmu, kao fenomen jedne generacije, stvarajući sopstveni identitet i jedinstveni muzički izraz.Presudan uticaj na stvaranje jugoslovenskog novog talasa imao je pank, koji je već krajem sedamdesetih osvojio deo Evrope. Novi talas je obeležio čitavu jednu generaciju i, kako mnogi smatraju, najviše približio Beograd, Zagreb i Ljubljanu.Mladi su gledali i slušali šta se događalo na Zapadu, ali nije bilo pukog kopiranja uzora. Originalni izraz se video u jednostvanim muzičkim formama, lokalno bliskim aluzijama u tekstovima pesama, ali i na vizuelne prezentacije (kroz fotografiju, televiziju i film), koje su imale potpuno autohtonu estetiku.

Posebno zanimljivo i presudno za novi talas kod nas svakako je bila hipeprodukcija brojnih bendova u jednom relativno kratkom vremenskom periodu. Nova energija, novo razmišljanje, kreativnost, pobuna, urbani duh i umetnička scena Jugoslavije bila je uzdrmana.Trenutak koji se smatra početkom novog talasa u SFRJ je objavljivanje albuma "Paket aranžman" 1981. Bilo je to vreme kada su mnogi Jugosloveni još oplakivali smrt doživotnog predsednika zemlje Josipa Broza Tita.Mnoge je bio strah za sudbinu zemlje, naroda i narodnosti, ekonomije. U muzičkom smislu, novi talas se priklanja slobodarskom panku i odbacuje sada već za mnoge „prenaporni“ rokenrol.U sociološkom smislu, bilo je to novo vreme - vreme spajanja žive energije, omladine nadahnute ne nacionalizmom niti liberalno-kapitalističkom idejom, a ni kulturom konzumacije prozivoda već i samo slobodom. Naravno, kontrolisanom, onom i onakvom koja je svima u tom trenutku odgovarala.Muzika najpoznatijih bendova ovoga pravca (Prljavo kazalište, Azra, Haustor, Film, Lajbah, Šarlo akrobata, Električni orgazam, Idoli...) obeležila je društvo, generaciju i epohu u muzičkom i socio-kulturnom smislu.https://www.youtube.com/watch?v=XqkP4YORpZkAlbum "Paket aranžman" (izdanje "Jugoton", 1981) bez sumnje je jedan od najznačajnijih albuma jugoslovenske muzičke razglednice. Iako po izdavanju nije bio opšte prihvaćen, njegovim pojavljivanjem je praktično započeo novi talas u Jugoslaviji. Album su zajednički uradili VIS Idoli, Šarlo akrobata i Električni orgazam.Među brojnim pesmama tu su se našle i "Maljčiki" Idola, "Ona se budi" Šarla akrobate, "Zlatni papagaj" Električnog orgazma. I sada kada se čuju prvi taktovi ovih pesama, većina onih koja je rasla u to vreme zna da pevuši svaku reč i napemet svaki stih.https://www.youtube.com/watch?v=CfI3eGXkZH8Neki od ovih bendova ubrzo nestaju sa scene, ali zato na desetine drugih ubrzano potom počinju zlatne dane karijere na ovim prostorima. Taj poseban ritam, hiperprodukcija novih bendova i originalnost izraza postaju zadivljujući i mnogim muzičkim poznavaocima širom Evrope.Ploče i kasete za većinu bendova koji su i danas simboli novog talasa objavljivao je zagrebački "Jugoton". Pomenimo samo neke: Prljavo kazalište, Azra, Haustor, Film, kultni slovenački bend Lajbah... Izdavačka kuća PGP RTS se na „novotalasnu“ mapu upisuje sa albumima ili singlicama - Bebi Dol "Mustafa", Bulevar "Loš i mlad", U škripcu "Hamuamule", Bezobrazno zeleno "Gibaj se", Disciplina kičme „Nemoj“, Džakarta "Spiritus", Laki pingvini "Šizika", Partibrejkersi "Radio utopija", Zana, Tunel, Slađana Milošević...Neproverena je činjenica da su kao po nekom ključu pop-bendovi, a posebno beogradski, dobijali izdanja za"Jugoton" (Zagreb). U to isto vreme PGP (Beograd) je imao više pragmatičnog sluha za narodnu muziku i "elitistički" džez, pa tek onda i za po neki pop-sing. Među njima je Bebi Dol, jedna od retkih žena simbola ovog pretežno jednostrano rodno određenog talasa popularnosti pojedinaca i bendova.https://www.youtube.com/watch?v=3mn7bNjtaSkOva kratka priča o novom talasu, tek mali nagoveštaj „slike“ o vremenu i ljudima otvorenog duha koji su nosili farmerke, starke, imali prve vokmene, čitali Džuboks i o pesmama na koje se i danas ustaje i „đuska“ – za nekog budućeg mlađeg istraživača fenomena ne bi ni delimično bila uobličena bez pomena filma „Dečko koji obećava“ (1981) u režiji Miloša Miše Radivojević.Dečko, koga u filmu tumači Aleksandar Berček, zove se Slobodan Milošević, mladić je iz ugledne porodice tadašnjih komunista. Iako ga čekaju siguran posao, karijera i lagodan život, počinje da se odaje autodestruktivnom životnom stilu gde važnu ulogu igra muzika.U filmu pesme izvode neki od najpopularnijih i najvažnijih bendova tadašnjeg jugoslovenskog novog talasa, a sam izraz "dečko koji obećava" je postao popularan i izvan filmskog konteksta, te se koristio za mlade, ambiciozne ličnosti iz sveta politike, uključujući kako protagonistovog imenjaka Slobodana Miloševića, tako i neke kasnije srpske i hrvatske političare.Pojedini hroničari vremena smatraju da Jugosloveni nikada zapravo nisu imali zajednički kulturni prostor. Drugi pak kažu da to nije istina. Neki pokret - novi talas - romantično zovu "poslednjim snom Jugoslavije".Činjenica je da se, kada je "Paket aranžman" objavljen (1981), ta muzika slušala bez obzira na republičke granice i prebivališta muzičkih aktera. I daleko dalje od granica Juge. Tekstovi su se lako učili napamet i razmevali na srpskom i na hrvatskom, slovenačkom. Samo deset godina kasnije na istim tim prostorima počeli su ratovi.U tom kontekstu novi talas jeste bio poslednji san pred neprijatno buđenje, ali muzički san u koji i danas mnogi rado otputuju - bar zbog muzike, snage autorâ kojih je mnogo i ovde nepomenutih. Možda i zbog ponekih vrednosti koje je ovaj pokret promovisao i koje su nadrasle sve užase potonjih decenija.Izložba fotografija "Tako je talasao NOVI TALAS" otvorena je do 6. juna u Klubu RTS-a, zgrada Radio Beograda, ulaz iz Svetogorske.https://www.youtube.com/watch?v=SgTd-IVvHgk