2
Tri po mnogo čemu različita beogradska benda, sa mladićima željnim svirki, provokacije i eksperimentisanja u muzici, jedan Splićanin i njegova ekipa okupljena oko prvog nezavisnog studija u Beogradu, uho iskusnog muzičkog urednika iz Zagreba otvorenog za novo, sticaj srećnih okolnosti i niz slučajnosti stoje iza "Paket aranžmana". Ta ploča, objavljena pre tačno 40 godina, promenila je muzičku sliku i uticala je na nebrojeno mnogo muzičara i umetnika ne samo iz nekadašnje države, nego i šire, a to u dobroj meri radi i danas.
„Sve je počelo u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka, kada je na ove prostore stigao pank – muzika koja je uveliko osvojila Veliku Britaniju i Ameriku, kasnije i svet. A onda su pod uticajem panka osamdesete donele novi talas – muzički pokret na relaciji Ljubljana – Zagreb – Beograd koji je promenio kulturnu jugoslovenskog prostora (bivše nam države). Verujemo da ćete slušajući ovu kompilaciju steći pravu „zvučnu sliku“ vremena od pre 40 godina, vremena koje je donelo nove umetničke slobode, ideje, novu kreativnost i čiji se uticaj proteže do današnjih dana“, poručila je Olga Kepčija, urednica izdanja „Novi talas“ izdavačke kuće „Croatia Records“, najavljujući nekim novim generacijama ovih dana objavljeno reizdanje „Paket aranžmana“.
Taj kratak period u domaćoj muzici i popularnoj kulturi malo pre i malo nakon Titove smrti na toj relaciji Ljubljana – Zagreb – Beograd (a nikako ne bi trebalo zanemariti ni Rijeku ili Novi Sad) bio je toliko kreativan da ga je teško porediti sa bilo kojim periodom pre, a i posle njega.
„Sve se dogodilo posve slučajno, rekao bih“, kaže Siniša Škarica, muzički urednik „Jugotona“ u nedavno prikazanom dokumentarnom filmu „Novi val – 40 godina nakon“, koji prati reizdanja četiri vinila ključna za novi talas („Paket aranžman“, „Bistriji ili tuplji biva čovek kad…“ Šarla akrobate i debi albuma Električnog orgazma i Haustora nazvanih imenom benda).
Škarica, prvi urednik za rok muziku u nekadašnjoj državi, doputovao je u oktobru 1980. iz Zagreba u Beograd sa potpuno drugačijim zadatkom i namerama. Trebalo je da organizuje snimanje ploče „Doživjeti stotu“ grupe Bijelo dugme u Studiju 6 Radio Beograda, a tajna agenda bila mu je i da „ulovi“ Riblju čorbu, koja je tada snimila singl „Nazad u veliki prljavi grad“. U međuvremenu je trebalo da proveri i šta i kako se radi u studiju „Druga maca“, koji je nešto ranije, praktično u komšiluku „Šestice“, otvorio njegov stari poznanik, Enco Lesić, Splićanin poreklom i nekadašnji klavijaturista sarajevskih „Indeksa“.
Lesić mu je pustio Bajaginu „Frku“ i neke pesme grupe „Tunel“, za kompilaciju koja je trebalo da prikaže „zvučnu sliku“ Beograda, ali je Škarica tu čuo i prve snimke Idola, Šarla akrobate i Elektičnog orgazma. Iako kaže da mu se, budući da je sam šezdesetih svirao soul, njihova muzika činila „sirovom i jednostavnom“, čuo je u njoj nešto novo. Ti momci svirali su nešto sasvim drugo.
– Enco je naišao igrom slučaja na, mislim, prvo Idole, i osetio je da tu ima nečega što je interesantno, novo i odmah ih je pozvao da dođu u studio, a onda su za njima došli Električni orgazam i Šarlo akrobata i to je bio za mene fantastično iskustvo. Ja sam tada počeo da radim kod Enca u studiju i igrom srećnih okolnosti našao sam se na licu mesta kada se taj značajan događaj za našu istoriju popularne muzike dogodio – svedoči Miroslav Cvetković, kasnije basista Bajaginih Instruktora i osnivač Rok muzeja, a tada snimatelj u „Drugoj maci“.
Idoli su već imali singl „Retko te viđam sa devojkama“ (na B strani bila je pesma „Pomoć, pomoć“). Tada su radili na „Maljčikima“.
Električni orgazam, nastao početkom te godine iz psihodeličnog Hipnotisanog pileta, svirao je „Konobara“, „Krokodili dolaze“, „Zlatni papagaj“, „Vi“ i „Nebo“. Trio Šarlo akrobata, sa Milanom Mladenovićem sa jedne, Dušanom Kojićem Kojom sa druge i Ivicom Vdovićem Vdom u sredini, okupljen pola godine ranije (a razići će se godinu kasnije) drsko je poručivao „Niko kao ja“.
Svi oni bili su zasićeni beskonačno dugim pasažima progresivnog roka (koji je tada već uveliko zvučao regresivno), izlizanom psihodelijom ili samozadovoljavanjem „roštiljanjima“ solo deonica po vratu gitare. Sve njih protresao je pank, svi su tražili novi zvuk, sva tri benda su želela ploču i – sva tri bila su različita.
Koja je slušao „crni zvuk“ (Hendriks, Džejms Braun, fank), Milan XTC i Gang of Four, Vd i džez i rege, Gileta je zanimao zvuk britanskih i američkih bendova iz (ranih) šezdesetih jednako koliko i pank, a Idole muzika u rasponu od Šostakoviča i balalajki do Black Sabbath i art roka. A kod nas od početka sedamdesetih godina Buldožeri, možda još nekoliko izuzetaka i mnogo dosade. Sve do pojave pojave pankera: Pankrta (Ljubljana), Parafa (Rijeka), Prljavog kazališta (Zagreb) ili Pekinške patke (Novi Sad). I muzičkog buma u Beogradu.
„Na kraju, muzički toliko različiti, kao svjetonazorski istomišljenici bili su spremni mijenjati – da ne kažem smijeniti! – generaciju koja nam je do tada pokušavala predstaviti svoju inkarnaciju rocka. U tome je važnost ‘Paket aranžmana’, ploče koja je okupila nekoliko grupa što su ispravile onu devizu ‘mi ne znamo što hoćemo, ali to hoćemo odmah’. Šarlo, Električni orgazam i Idoli su zacjelo znali što hoće i, naravno, htjeli su to odmah!“, piše Škarica u drugoj knjizi „Tvornice glazbe – priče iz Dubrave (1970 – 1989)“.
To što su tri mlada benda htela u PGP RTB jednostavno nisu prepoznali. Bili su zabavljeni drugim stvarima dok im se praktično u dvorištu dešavao preokret.
Škarica priča i da nijedan od tri benda nije baš rado pristao na kompilaciju. Ali kada se pogleda sada, upravo mogućnost da snime po tri ili četiri pesme daje na snazi celoj ploči, ona je daleko više od zbirke pesama, a svaka od njih je antologijska. Otvara je Šarlo akrobata sa „Ona se budi“ („prvi dab kod nas“, kaže Maks Jurišić), na njoj su i „Krokodili dolaze“ i „Zlatni papagaj“ Električnog orgazma, i „Plastika“ i „Maljčiki“ Idola… Nova muzika i ozbiljni tekstovi, pa taman stali i u stih ili dva („Amerika“ i „Niko kao ja“).
„Da vam iskreno kažem, znao sam da su sva tri benda izuzetno dobra i sećam se da sam mislio da su naša tri benda bolja nego bilo ko u Jugoslaviji. Možete da kažete da smo bili arogantni klinci, ali da, znao sam da je ‘Paket aranžman’ bio nešto posebno“, kazao je Srđan Gojković Gile nedavno Džonatanu Bausfildu, novinaru „Kalvert žurnala“, koji je pokazao interesovanje za ovu kompilaciju i novi talas.
Strani mediji pokazivali su zanimanje za novotalasne bendove i onda. Mnogi su polazili sa tezom da je neverovatno da bendovi iz Jugoslavije, doživljavane u napisima na Zapadu kao zemlja iza Gvozdene zavese, sviraju takvu muziku kakvom mogu da pariraju britanskim i američkim grupama. Neretko se moglo čuti i pročitati da je jugoslovenska scena, sa svojim bendovima, u tom trenutku druga po značaju u Evropi, odmah posle britanske. (Idoli su nešto kasnije i pozvani da snimaju u Londonu.) Novi talas se iz Jugoslavije širio i na istočnu Evropu. Nakon „Paket aranžmana“ su Šarlo Akrobata i Električni orgazam imali i turneje u Poljskoj.
Sa druge strane, u „Jugotonov“ katalog bila su upisana mnoga licencna izdanja različitih žanrova iz istog tog „sveta“. (Otkupili su prava i da objave „Nevermind the Bollocks“ Seks pistolsa, ali ta ploča ipak nije izašla tada). Škarica priča da je on „doneo Azru ‘Jugotonu’, prije toga već Pekinšku patku“, da je sa Prljavim kazalištem potpisao ugovor još dok nije bio ni urednik, pa mu za „Paket aranžman“ nije bilo teško da šefove ubedi da „ovo što imamo pred sobom vrijedi pažnje, vrijedi objavljivanja“.
Autoru omota, beogradskom dizajneru i ilustratoru Branku Gavriću su Šarlo akrobata, Idoli i Električni orgazam odmah, kaže, zaličali na „Paket aranžman“.
– Prva asocijacija, kada sam video tri relativno različite grupe – čak je i bilo pominjano da moraju da „idu u paketu“ – bila mi je „Paket aranžman“. Imao sam u vidu da „prodajemo“ nešto što Zapad ne očekuje da nađe ovde, ljude koji su potpuno ravnopravni sa počecima slične muzike napolju, a istovremeno ne očekuju da je tako nešto moguće u, po njima, iza Gvozdene zavese, iako mi nikada nismo bili iza Gvozdene zavese. I onda sam to zamislio kao „turistički paket“, gde su oni turisti koji šetaju po Beogradu, gde „prodajemo“ jedan surovi i prljav Beograd, kako se vidi i po fotografiji na naslovnoj strani, uz naše simbole, naravno, Robne kuće „Beograd“… – priča Gavrić u „Novom valu – 40 godina nakon“.
Gile prihvata da jeste bilo razlika među tri benda, ali ističe da je bilo više sličnosti.
– Sva tri benda jesu bili novi talas i sva tri benda su bili nešto potpuno novo i drugačije u odnosu na jugoslovenski rokenrol koji je postojao pre toga. Bilo je ipak više zajedničkih stvari i kasnije smo mi svi nastavili da se družimo i postali smo jako dobri prijatelji, tako da je tu bilo više nekog vezivnog tkiva između sva tri benda, nego što je bilo razlika – naveo je Gile.
I ne samo među beogradskim bendovima, nego i sa muzičarima sa novotalasnih scena u drugim gradovima tadašnje države.
– Šarlo se družio sa Haustorom i delom Filma… Kuzma, saksofonista Filma, svirao je na Šarlu, gostovao je na par pesama, a posle je svirao u Disciplini kičme kao regularan član grupe. Dakle, to je druženje koje i dan-danas traje. I danas kad odemo u Zagreb da sviramo, opet se vidimo, mi i ljudi koji se nisu dali omesti i pomeriti onom situacijom koja se desila – ispričao je Koja u serijalu „Muzička industrija“ (2018).
„Paket aranžman“ nije tada doživeo veliki komercijalni uspeh (neki podaci pokazuju da je originalno izdanje prodato u 10.000 primeraka). Vremenom je tek, kako to često biva, osvajala mesto koje joj pripada.
„‘Paket aranžman’ je najznačajnija ploča jer predstavlja znak promene, vreme kada je rok zaista postao deo kulture i, bar na našim prostorima, definitivno potvrdio da urbani karakter čini njegovu glavnu odliku“, reči su kojima je pisac David Albahari obrazložio zašto mu je baš ova ploča na vrhu liste u izboru „YU 100 – najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike“.
A Zdenko Kolar, basista Idola, govoreći o „Paket aranžmanu“, kaže: „Da toga nije bilo, pitanje je šta bismo svi mi napravili“.
Šarlo akrobata je nakon te kompilacije stigao da snimi još jedan, ali briljantan, album „Bistriji ili tuplji čovek biva kad…“. Potom je Milan Mladenović osnovao EKV, a Koja Disciplinu kičme. Idoli su snimili maksi singl i albume „Obrana i poslednji dani“ i „Čokolada“. Električni orgazam snimio je dvadesetak albuma, a prošle godine obeležio je 40 godina rada. A „Paket aranžman“ objavljen je kao luksuzno reizdanje. Ovaj put nestašice vinila nije bilo.
