Retko biva da neko ostane svoj i beskompromisan, a da ga do kraja svi zavole. To se, eto, dogodilo Slađani Milošević, kaže za Nova.rs novinar, kritičar i publicista Ivan Ivačković nakon odlaska pevačice u 69. godini.
Slađana Milošević, koja je preminula 26. marta u Zemunskoj bolnici posle kratke i teške bolesti, već sa pet godina primljena je u muzičku školu na odsek klavira, a s 12 je svirala i pevala u grupama Nebeska konjica, Epitaf8, Džentlmeni… Tek što je proslavila punoletstvo na prvom solo nastupu na festivalu „Studentsko ljeto“ u Maglaju osvojila je Gran pri, a 1977. skrenula pažnju svih na sebe s pesmom „Au, Au“, ali i nastupom pre Bijelog dugmeta na čuvenom koncertu sarajevske grupe kod Hajdučke česme.
Nazivali su je ikonom novog talasa, revolucionarkom, a njeno ime vezivaće se zauvek za bisere od pesama, kakve su „Seksi dama“, „Amsterdam“, „Recept za ljubav“, „Simpatija“, „Princeza“. Jer, sve te numere ili su promenile ovdašnji muzički pejzaž ili se odavno upisale u kolektivnu svest. Zato i ne čude ove reči novinara, kritičara i publiciste Ivana Ivačkovića za naš sajt:
– Retko biva da neko ostane svoj i beskompromisan, a da ga do kraja svi zavole. To se, eto, dogodilo Slađani Milošević. Salve lepih reči kojima je juče i danas obasuto ime Slađane Milošević nisu tek kurtoazija koja se podrazumeva kada neko ode. Slađana je zaista bila omiljena. Voleli su je i pankeri i hevi metalci i ljudi koji slušaju pop muziku i ljudi koji slušaju džez – smatra Ivan Ivačković.
Krajnje je neobična i, za života, svakako, kako kaže naš sagovornik, bila lepa sudbina te dame „koja se nije dodvoravala ničijem ukusu“:
– Slađana je provela svoj vek boreći se protiv malograđanštine, licemerja i dvostrukog morala u društvu. Slađana Milošević je emancipovala i žene i muškarce, bila je neobično hrabra u muzici i van nje, zadužila nas je na više načina. Dok nije stigla do opšte prihvaćenosti, trpela je mnogo napada, takvih i tolikih da bi gotovo svako drugi na njenom mestu odustao. Ali, u Slađaninoj prirodi nije bilo da odustaje. Njena ljudska snaga bila je za poštovanje, a pesme Slađane Milošević ostaju za pamćenje – zaključuje Ivan Ivačković.
Bonus video: Slađana Milošević
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar