Nismo baš toliko bliski. Ali još uvek imamo nešto zajedničko što samo četiri osobe imaju na celom svetu… Nisam siguran da li ćemo ikada više nešto u muzici uraditi – sumnjam da hoćemo – ali čim uđemo u sobu i uključimo se, mi smo Sex Pistols, poručuje Glen Metlok.
Glen Metlok je opušten sa svojom okolinom. Kada je krenuo sa nama do svog stana u zapadnom Londonu, ostavio je otvorena vrata, a hladan povetarac kružio je stanom, piše magazin “Clash”.
Uspomene iz njegove legendarne karijere krase zidove – zlatni diskovi Sex Pistolsa, referisanje na vreme kada je bio lider grupe Rich Kids, ili njegovu trenutnu ulogu basiste, u prepoznatljivoj njujorškoj odeći, u grupi Blondie. Međutim, čak i među ovim karijernim vrhuncima nedavni solo album „Consequences Coming“ je prilično poseban – vitalan, žarki prasak polemike koji je ponudio ispolitizovano rock ‘n’ roll uzbuđenje.
Zavaljen na sofi, Glen ne može a da se ne nasmeje zbog uticaja svega toga na javnost. Pojavljivanje na BBC-jevom “Breakfast TV-u” postalo je viralno, a njegov ispad protiv Torijevaca, Borisa Džonsona i tvrdog desnog nacionalizma poslalo je njegovo ime pravo u trending na društvenim mrežama. Osvrćući se, vidi svoj album kao „inherentan kvalitet nalik žalfiji“. „Otkad je ovo izašlo, Tramp se otkačio, a i Boris se otkačio. Jebeno fantastično!”
Iako nije previše zaljubljen u Laburističku partiju u njenom trenutnom stanju, Glen Metlok ne može da prikrije svoj prezir prema Torijevcima. Taj stav je posvuda na njegovom novom albumu – ova svojstvena žeđ za autsajderstvom, želja da se bori protiv kretena. „Pesme nisu baš političke“, sleže ramenima. „One su samo unutrašnje reakcije na ono što se dešava oko mene. Ako kao tekstopisac to ne uradite, onda je to odricanje od odgovornosti.“
Ovo nije upiranje prstom – u suštini, „Consequences Coming“ treba da bude rokenrol zabava prkosa. „Pesme nisu ’sasipanje direktno u lice’“, ističe on. „Ima malo zabave u tome.“
Uprkos njegovoj ogromnoj zaostavštini, ovaj novi album zatekao je Glena Metloka primoranog da sve uradi sam. Prvi snimci su urađeni u nedeljama koje su prethodile prvom zatvaranju (u vreme korone), a nakon toga je bio kod kuće. Erl Slik se pridružio nakon zatvaranja, a njih dvojica su radili u tandemu kako bi se album ostvario. „Odneo sam ga kući i dugo je odležao“, kaže on. „Imao sam dovoljno vremena da kvalifikujem svoj način razmišljanja.”
Nakon što je propala velika izdavačka kuća, Glen Metlok je tražio izdavača za ploču unaokolo, prisluškivajući neke stare prijatelje. „Imam 66 i po godina“, kaže on, „niko ne misli da sam Hari Stajls! Pronalaženje podrške za sve to je pod znakon pitanja. Sa ovim albumom je sve urađeno preko mojih leđa.”
„Nisu mi se baš otvarala vrata s pozivom da napravim ploču“, dodaje on. „Ali to me nikada nije sprečilo u prošlosti, a ni sada me neće zaustaviti.”
Sada, neumorni duh Glena Metloka vratio ga je na mapu. Uzmite to sudbonosno TV gostovanje na “Brekfast TV-u” – koje je uključivalo žurno putovanje u Mančester, otkazanu večeru i početak u šest ujutro, što je sve doprinelo njegovom raspoloženju i brutalnoj iskrenosti. „Pa, bio sam iznerviran!“ on se smeje. „I izabrali su pogrešnog tipa. Drago mi je što sam rekao ono što sam rekao. Potpuni stranci mi prilaze na ulici i kažu „bravo“… moralo se reći!“
„Nemam šta da izgubim, zaista. Uvek sam pokušavao da kažem šta mislim. Ponekad postoji vreme i mesto za neke stvari. Radiš ono što radiš, i svet te pomalo sustiže.”
U rok terminima rečeno: bio je tamo i to je uradio. Osnovna komponenta Sex Pistolsa, njegov melodičan dodir je dodao dašak slatkoće njihovom ključnom debi albumu. Međutim, četvorka se brzo raspala, a Glen je prethodno izbačen iz benda. Sa njegovom odsutnošću, hemija se promenila. Zanimljivo je zamisliti ove likove u istoj grupi – Džona Lajdona, koji je formirao Public Image Ltd. – i Glena Metloka, čiji je rad kao Rich Kids stvorio definiciju power popa.
„Zanimljivo je razmišljati o tome“, kaže on. „Ako pogledate PiL, pa Rich Kids, pa Stiva (Džonsa) i Pola (Kuka) kao Profesionalce… sve je to veoma drugačije. Zanimljivo je pomisliti šta se moglo dogoditi. Ali to se ionako nikada ne bi dogodilo, jer smo svi različiti kao ljudi.“
„Ljudi vole te ploče!“ on kaže kada se priseća benda Rich Kids. „Neke od pesama su trebale biti veći hitovi. “Ghosts Of Princes In Towers”, na primer. Čak je i Bob Geldof rekao da je to trebalo da bude hit! Ali samo radi ono što radiš. I pokušaš da to uradiš što je moguće lukavije, voziš se po rupama na putu… i završiš gde si sada. Ne ide mi loše.”
Ali Glen se ne zadržava na prošlosti. On pakuje kofere za Glastonberi, pripremajući se za još jednu svirku uživo sa Blondie. To je uloga koju voli – kako on to kaže, mora da obuče neku pametnu odeću, uključi svoj bas i odsvira neke klasike strastvenim obožavaocima. „Zaista uživam u sviranju sa Blondie u ovom trenutku“, kaže on. „Mislim, svirao sam se sa verzijom Facesa. Što je bilo uzbuđenje – jedan od mojih omiljenih bendova ikada! Pevao sam njihove pesme pred ogledalom kao dete.”
Predvođen Debi Hari, glas legendarne pevačice postao je predmet debate na društvenim mrežama tokom leta – uobičajena mizoginija i nešto što kolega muzičar izbaci iz svađe. „Ne znam zašto“, priznaje. „Kada sam prvi put počeo da vežbam sa njima, tonac je rekao: Sve u redu u tvom uglu? I rekao sam: pojačaj Debi malo. Rekao je: Oh, da li je previše tiho? I rekao sam ne, jednostavno mi se sviđa! Samo želim da je slušam.”
Na neki način, Glen Metlok živi idealnim životom muzičara – njegovi solo nastupi se održavaju u malim, intimnim, rasprodatim prostorima, dok Blondie sve to povećava. „Osvežavajuće je“, kaže on. „Ako radite samo na malim mestima, to bi moglo biti malo zamorno, ali na sreću ja sam u poziciji da mogu da radim oboje.“
„Kada samo svirate bas sa nekim, to je prilično jednostavna stvar. Naučiš delove, uvežbaš… onda stigneš tamo sa lepom košuljom, kosa ti izgleda nekako kul, i sviraš“, smeška se. „Sa mojim sopstvenim koncertima, to je drugačije. Vi ste glavni, sve polazi od tebe.”
„Sada imam noge ispod stola sa Blondie, vidim ih kao da su pomalo kao Dr Who… nastavljaju da se regenerišu! Sve dok su Debi i Klem tu, to je kul.“
Svi žude da čuju da li je kontakt ostvaren sa Pistolsima i da li bi se budući koncerti mogli uskladiti. „Ja, Stiv i Pol se dovoljno dobro slažemo. Nemam pojma gde se na ovom svetu nalazi Džon. Stiv živi u Los Anđelesu, video sam ga kad sam bio tamo. Večerali smo, radio sam njegovu radio emisiju. Pol živi ovde. Nismo baš toliko bliski. Ali još uvek imamo nešto zajedničko što samo četiri osobe imaju na celom svetu… Nisam siguran da li ćemo ikada više nešto u muzici uraditi – sumnjam da hoćemo – ali čim uđemo u sobu i uključimo se, mi smo Sex Pistols.”
Džon Lajdon je nešto ranije ove godine izgubio suprugu Noru Forster zbog Alchajmerove bolesti. „Mnogi ljudi to ne znaju, ali moj stari je umro od Alchajmerove bolesti“, kaže on. „Ne bih to poželeo nikome. Žao mi je Džona.“
Na kraju, Glen Metlok govori o muzičkoj industriji i njenim usponima i padovima. Njegov omiljeni bend svih vremena, kaže on su legend iz 60-ih The Small Faces – posebno ukazujući na biografiju pevača Stiva Meriota na njegovoj polici za knjige, on ih koristi kao primer. I nakon dve čuvene pljačke, bend nije dobio ono što mu pripada. Po Glenovom mišljenju, svaka svirka je poklon.
Bonus video: Cane Partibrejkers – Kao pank rokeru važna mi je poruka ljudima koji su odustali od života