0
Geopoetika je objavila knjigu eseja nobelovca Boba Dilana "Filozofija moderne pesme", u prevodu Zorana Paunovića, a u okviru svoje edicije “Notni spisi”.
Bogato ilustrovana knjiga „Filozofija moderne pesme“ sadrži 66 veoma subjektivnih eseja o pesmama neobično dragim Dilanu. Uprkos pomalo obmanjujućem naslovu, „Filozofija moderne pesme“ nije nikakva filozofska rasprava o umetnosti i song-rajterskom zanatu. Pesme o kojima Dilan piše kreću se u veoma širokom rasponu- od rokenrol klasika, preko revolucionarnih himni, do potpunih opskuriteta.
Pored Dilanovog neverovatnog muzičkog znanja, u ovoj knjizi najviše dolazi do izražaja njegova nepogrešiva sposobnost da precizno odredi šta pesmu ili izvođača izdvaja u moru savremenika.
„Među izvođačima koji su se našli u Dilanovom izboru su i naizgled nespojivo različiti interpretatori kao što su Džudi Garland i grupa The Clash, Bing Krozbi i Elvis Kostelo, Domeniko Modunjo i The Allman Brothers Band – dok s druge strane nema ni Beatlesa, ni Stonesa, ni mnogih drugih koji podrazumevano predstavljaju „obaveznu lektiru“. Za Dilana, međutim, ništa nije nespojivo i ništa nije obavezno – što vrlo jasno pokazuju i tekstovi posvećeni odabranim pesmama, svakoj po jedan. Bob Dilan je i u svojim esejima lucidan, nepredvidljiv i potpuno jedinstven autor“, napisao je prevodilac knjige Zoran Paunović.
Pisac i osnivač Geopoetike, Vladislav Bajac kaže da nas Dilan u svojim poodmaklim godinama podseća da njegovom znanju, percepciji i kreaciji, ni posle Nobelove nagrade za književnost – kraja nema.
„Muzičkoj turneji bez kraja pridodao je i književnu. Bob Dilan je verovatno najneobuzdaniji pisac među muzičarima i najneukrotiviji muzičar među piscima. Takoreći slobodnolutajući filozof. Svirajući peripatetik.“
Bonus video: Džimi Hendriks: Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu
