Prekinuti porodični odnosi i zapostavljanje bližnjih: Kritika filma "Otac majka sestra brat"

Piše: Dejan Šapić

Najpre što od autora kao što je Džarmuš dobijamo omnibus osrednjeg kvaliteta od tri nepovezane priče i drugo - što je kao takav osvojio jednu od najznačajnijih evropskih filmskih nagrada, Zlatnog lava u Veneciji. Film se mogao zvati i "Skejt, voda, lažni roleks, vožnja kolima" što su zapravo elementi svake od tri međusobno nepovezane i nezavisne priče o porodičnim odnosima i osećanjima junaka svake od njih.

Džarmuš je zahvaljujući respektibilnom opusu u kontinuitetu od 45 godina stekao reputaciju velikog reditelja. Karijeru je započeo s andergraund i eksperimentalnim filmovima da bi stigao do značajnih ostvarenja kao što su "Put samuraja", "Slomljeno cveće", "Paterson", "Samo ljubavnici opstaju".

Sećam se predavanja na FDU profesora Nebojše Pajkića koji je povodom tek snimljenog filma "Noć na zemlji" (1991) rekao da je Džim Džarmuš konačno uspeo da napravi igrani celovečernji film dok su prethodni “Čudnije od raja“, "Pod rukom zakona", "Misteriozni voz" bile školske vežbe sa kojima je isprobao tehniku snimanja, kadriranje, rad sa glumcima... Slična situacija ponovila se i sa novim filmom.

Posle osvajanja Zlatnog lava za naslov "Otac, majka, brat, sestra" može se slobodno reći da mu je dozvoljeno da snimi što god poželi, smisleno to bilo ili ne. I bez obzira na strukturu filma - publika a delom i kritika klanjaće mu se i zahvaljivati na svakom snimljenom kadru. Sada je odabrao vodeće svetske glumce i postavio ih u automobil gde ćaskaju o svakodnevnim problemima dok ne stignu u kuću gde će se nastaviti rasprava o njihovim životima. Otvaraće se porodične, često trivijalne priče, u pokušaju da dobiju na smislu. Tako je u sve tri potpuno nezavisne celine o otuđenosti, taštini, nezainteresovanosti za iskren porodični odnos i brigu o najbližima.

Najveće osveženje koje istovremeno pokreće film je u prvoj priči "Otac". Bar u ovom delu radnja nije predvidljiva. U stilskoj vežbi kadriranja, ovladavanja prostorom i upotrebom prirodnog svetla Tom Vejts u ulozi oca stvara scenski kontrast između sina (Adam Drajver) i ćerke (Mayim Bialik) formalno zabrinutih za njegovo zdravlje.

U drugoj priči "Majka" sa Šarlotom Rempling u ulozi majke nadmeće sa ćerkama Viki Krips i Kejt Blančet dok "pričaju" o međusobnim životnim postignućima za pažljivo postavljenom i dekorisanom stolu sa čajem i kolačima. Na njemu čak i vaza sa cvećem ima značajnu ulogu koja reflektuje odnose između junakinja, kao i u prethodnoj priči s malim neuglednim, oskudno "opremljenim" stolom sa svega tri čaše.

Treća priča "Brat sestra" vidno odskače od prethodne dve te čini Džarmuševu stilsku vežbu međuodnosa smislenijom i potpunijom. Stan u kom se odigrava je velike površine ispražnjen od praktično svih stvari a dijalog između brata i sestre blizanaca, koje glume Luka Sabat i Indija Mur, baziran je na prisećanju dok gledaju fotografije iz davne prošlosti. Ovde nema stola, ni stolica, te su junaci primorani da sede na podu.

Važno je istaći da dolazak kolima do svakog od tri mesta gde se odigrava radnja slikovito prikazuje pejzaže gradova i tako uviđamo da postoje značajne razlike u predelima ruralne Amerike, skockanog Dablina i raskošnog Pariza. Detaljno su prikazane ulice, putevi, izlozi prodavnica, uočljiva je razlika u arhitekturi a sve iz praktično iste pozicije kamere postavljene u automobilu. Izuzetna rediteljska intervencija.

Pažljivo obratite pažnju na odlazak junaka na kraju svake od priča. Mali spojler: neće se uvek vratiti istim autom kojim su došli, a postoji mogućnost da se pojavi i iznenađenje sa sasvim neočekivanim automobilom. Vidi se da je Džarmuš u izboru različitih automobila vodio računa o svakom detalju. Tu se možda krije rešenje i poruka koju nam reditelj kroz priče saopštava.

Ako malo uozbiljimo raspravu o filmu možemo konstatovati da mu je namera bila da univerzalnu temu o prekinutim porodičnim odnosima i zapostavljanju najbližih predstavi na tri različita načina u zatvorenom prostoru. Dom u kome borave evocira njihove porodične uspomene dok se "odlasci" ili bolje reći rastanci, koje možemo tumačiti metaforično, razlikuju u svakoj priči i tako daju novi kontekst temi.

Možda vam se sve ovo čini jako komplikovano, ali verujte nije. Najbolje je da proverite sami jer uskoro film kreće u bioskopsku distribuciju. Možda ćete otkriti još neke elemente i poruke koje opterećen velikim brojem pogledanih filmova u kratkom periodu na BFF-u nisam baš uspeo da primetim. Javite u komentarima, biću vam zahvalan.