SNS nema dobrog kandidata za predsednika, ali imaju plan kako da zadrže ovu funkciju. I to bez izbora

Mesecima se spekuliše ko će biti kandidat Srpske napredne stranke na predsedničkim izborima, jer je više nego očigledno da je predsednik Srbije pikirao mesto predsednika Vlade.

U javnosti su se do sada jedino u medijima provlačila moguća imena Vučićevih naslednika, poput Tomislava Nikolića, Ane Brnabić. Miloša Vučevića...

S obzirom na veliki pad rejtinga SNS koji se već mesecima beleži u mnogim istraživanjima javnog mnjena, nije izvesno da bi bilo ko od Vučićevih saradnika mogao do pobede.

Takođe, činjenica je i da bi gubitak predsedničkog mesta bio veliki udar za Srpsku naprednu stranku, pa je jasno, da čine sve što je u njihovoj moći da toga ne dođe. Tako se otvara za njih veliki rebus, čije je moguće rešenje na mala vrata u javnost pustio lider radikala i politički otac Aleksandra Vučića - Vojislav Šešelj.

Tako je Šešelj ove nedelje izjavio da Ustav Srbije mora da se menja tako da Skupština bira predsednika Republike, a i da ga smenjuje ako treba.

„Mora se menjati Ustav, i predsednik mora da se bira u Narodnoj skupštini, to je demokratskije. Ljudi misle da je najdemokratskije kada narod bira, ali ne, tako ne može da se smeni predsednik“, rekao je Šešelj.

Govoreći o predstojećim izborima rekao je da je SRS u koaliciji s vladajućom Srpskom naprednom strankom i da se neće „nametati“ u druge koalicije pred izbore.

„Što se tiče parlamentarnih izbora, ubeđen sam da, ako patriotske stranke naprave jedinstvenu koaliciju, nema te suprotstavlene koalicije koja bi mogla da nas pobedi“, procenio je on.

Šešelj govori šta Vučić misli

Potpredsednik Stranke slobode i pravde, Borko Stefanović kaže za Novu da sve što Šešelj govori - Vučić misli.

"Vojislav Šešelj je politički i ideološki otac Aleksandra Vučića. Oni nisiu samo u koaliciji, već u simbiozi koja traje decenijama i to je politička i moralna patologija. Njegov predlog ide linijom da se oslabe bilo kakve veze između građana Srbije i direktno bitanog predstavnika i da se ojača autokratski model", kaže Stefanović.

Dodaje da Vučić sanja o sistemu koji je i napravio od Srbije, a to je da je on - sistem.

"Nije važno da neko bude direktno biran od građana, ako on ne može. To pokazuje da on želi jaku premijersku poziciju. On bi voleo da predsednik bude, na primer, šef komunalne policije, ili neki predsednik opštinskog odbora SNS", kaže Stefanović.

Sagovornik Nove još jednom podvlači da je Šešelj megafon Aleksanda Vučića.

Na pitanje misli li da će zahtev za promenu Ustava stići u Narodnu Skupštinu, Stefanović kaže:

"Ne bi me iznenadilo. Sve zavisi kada Vučić hoće na izbore i šta mu kažu istraživanja koja nisu dobra za njega i njegov režim i biće sve gora. Ne postoji nešto što ne možemo očekivati. Suština je u tome da gde prestaje Šešelj, tu počinje Vučić", zaključuje Stefanović.

Stefanović navodi da promena Ustava u Srbiji započinje inicijativom koju mogu da podnesu najmanje jedna trećina narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada ili najmanje 150.000 birača. Narodna skupština potom odlučuje da li će se uopšte pristupiti promeni Ustava, a za tu odluku je potrebna dvotrećinska većina svih poslanika. Ako inicijativa bude prihvaćena, izrađuje se akt o promeni Ustava, o kome Skupština ponovo glasa istom većinom.

Kada je reč o mogućem izboru predsednika u Skupštini, odnosno načina na koji bi io izabran, Stefanović kaže da to zavisi od člana promenjenog Ustava koji bi to regulisao.

"U nekim sistemima je potrebna prosta, u nekim dvotrećinska većina", kaže Stefanović.

Ustav Srbije poslednji put menjan je posle referenduma koji je odražan u januaru 2022. godine, a na kom se glasalo o usklađivanju pravosudnog sistema sa standardima Evropske unije, čime je navodno smanjen uticaj politike na izbor sudija i tužilaca.