"Nećemo na Zlatibor, Selaković nam je spremio podmetačinu": Zašto reditelji i producenti bojkotuju panel o rešavanju krize u filmskoj industriji

Ali održavanje panela, zakazano za 6. i 7. februar, nije bilo predviđeno da se odigra u Beogradu, već na Zlatiboru. Zašto tamo a ne u glavnom gradu, gde je sedište Filmskog centra Srbije i gotovo celokupne domaće filmske industrije? Pa Zlatibor je, za neupućene, od prošle godine, bar za vlast, postao centar domaće kinematografije.

Naime, tamo je, posle nekoliko godina insistiranja vlastodržaca, ustanovljen i održan Nacionalni festival filma i televizije, čiji je idejni tvorac reditelj Predrag Gaga Antonijević. I prvo izdanje festivala, održano prošlog septembra, koje je Antonijević reklamirao kao "Kan na Zlatiboru", pretvorilo se u debakl s obzirom da ga je, u godini kad se maltene nijedna ugledna kulturna manifestacija nije održala, bojkotovala gotovo cela branša. Takođe, u godini kad Filmski centar Srbije, suprotno zakonu, nije raspisao nijedan konkurs za sufinansiranje domaćih filmova, pa kad su kasnili konkursi Ministarstva kulture, a Grad Beograd ih je obustavio. Ali je zato Vlada Srbije dala 35 miliona dinara za NAFFIT, kom su retki iz domaće filmske industrije prisustvovali.

U pokušaju da, kao nadležna institucija za kinematografiju, razreši tešku krizu u domaćoj filmskoj industriji FCS je uputio poziv za panel na Zlatiboru Udruženju filmskih producenata Srbije, Asocijaciji filmskih reditelja Srbije i Nezavisnom udruženju producenata Srbije. I samo što je stigao poziv da se uspostavi dijalog na srpskoj planini i pokuša da se dođe do nekog rešenja ministar kulture, koji je otvorio 1. NAFFIT, na naučno-stručnom skupu "Srpska kultura danas", održanom u Jugoslovenskoj kinoteci 26. januara dodatno je produbio tešku krizu. Naime, kazao je kako je "Filmski centar Srbije potrošio više od 11 miliona evra za 53 filma koja nisu snimljena", da su državnim sredstvima neretko snimani filmovi "otvorene antisrpske orijentacije" i konstatovao još da je "svaki peti uloženi dinar jalovo utrošen, što je dovoljan pokazatelj da je sistem loš i da treba da se menja".

Bez obzira što konkursa nije bilo, ako je suditi po rečima Selakovića, država ulaže u film, a produkcija je nedovoljna, ne zbog Ministarstva kulture, već filmadžija.

Persiflaža nije opcija

No, kao što je to bio slučaj s Nacionalnim festivalom, slični scenario smeši se Zlatiboru i kad je predstojeći panel u pitanju. Naime, predstavnici Udruženja filmskih producenata Srbije, kako za Nova.rs kaže predsednica ovog udruženja Nikolina Vučetić Zečević, neće biti na Zlatiboru:

- Mi ćemo biti u Beogradu, gde bilo kakav dijalog o filmskoj industriji i treba da se vodi. Ne znamo šta bismo radili na Zlatiboru, osim što bismo potrošili novac koji nemamo. Persiflaža nije opcija. Suština svega je da nemamo konkurse, nemamo isplaćene ugovore iz 2024. godine, projekti i filmske kuće su ugroženi, postoje dugačke crne liste. I sad mi treba da idemo na Zlatibor da vodimo dijalog? Sa kim - pita predsednica Udruženja filmskih producenata Srbije.

Osim toga dijalog je, kako tvrdi Nikolina Vučetić Zečević, već obavljen.

- Tema zbog koje su nas pozvali jeste nešto o čemu se raspravljalo godinu i po dana i nađeno je tokom tih dijaloga sistemsko rešenje. Tačnije, napravljen je predlog. Jednostavnije je bilo usvojiti ga, nego praviti panele. Dakle, sve smo već uradili. A da sad igramo igru privida da neko još nešto radi, pa ne, nismo navikli da statiramo, niti pristajemo na to - odsečna je naša sagovornica.

Napominje i da udruženje kojim predsedava nije jedino koje neće učestvovati na panelu na Zlatiboru:

- Sva udruženja su čekala odluku Udruženja filmskih producenata iz prostog razloga što se nas ta tema najviše tiče. Naše kompanije, filmske kuće su nosioci projekata. Podsetili smo sve da rešenje postoji, te da ne znamo šta bismo radili na Zlatiboru, osim što bismo izgubili i ovo malo dostojanstva koje nam je ostalo. Radili smo godinu i po dana unazad na rešenju, a od toga nema ništa. Još prošlog ponedeljka poslali smo odgovor Filmskom centru Srbije u kojem smo ih podsetili da postoji sistemsko rešenje. Tražili smo hitan sastanak da im ponovo prezentujemo to rešenje na kom je radilo naše udruženje. Bili su prisutni i članovi Asocijacije filmskih reditelja i dokumentarista. U pismu smo predložili i termine za sastanak do prošlog petka. Odgovor nismo dobili. Tako da je bilo jasno šta je namera. Sada nemamo nikakvu dilemu. Uostalom, ako godinu dana ne možete da dobijete sastanak u Ministarstvu kulture, sad više ni ne treba - poručuje Nikolina Vučetić Zečević.

Ove reči potvrđuje i predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije Miloš Škundrić koji za Nova.rs podvlači da su, nakon poziva da prisustvuju panelu na Zlatiboru, zatražili hitan sastanak u Filmskom centru Srbije, koji bi bio održan pre panel diskusije:

- Na to pismo nikada nismo dobili odgovor. A potom je ministar kulture izneo brojne neistine i manipulacije na skupu u Kinoteci, za koji nismo ni znali, te smo shvatili da od iskrenog razgovora nema ništa. Dijalog jeste potreban, ali da bi bio konstruktivan prva premisa je da bude iskren. Zaključci koji bi nastali na osnovu pogrešnih premisa ne mogu biti dobri - priča Škundrić.

Reči Selakovića u Kinoteci bili su im jasan znak da na Zlatiboru neće biti dijaloga nego da će za situaciju u srpskoj kinematografiji biti optuženi producenti i reditelji projekata koji još uvek nisu završeni.

- Činjenica jeste da postoji ozbiljan problem - veliki broj nezavršenih filmova. Ali, manji je od onog koji je ministar naveo - 53. Naše i Udruženje producenata je zajedno sa Filmskim centrom došlo do rešenja ovog akutnog problema, koji je i sistemski. Dakle, došlo se do rešenja koje je prošlo usaglašavanje Ministarstva kulture i Ministarstva finansija i, pred samo usvajanje, i sednicu Vlade Srbije, zaustavljeno od strane resornog ministra. I to je bio više nego jasan znak da ne postoji dobra volja. A s obzirom da finansiranje koje je shodno Ustavu, zakonima i ugovorima bilo obavezno da se desi prošle godine, a nije, jasno je da je takozvani panel na Zlatiboru služi da bi se ministar kulture oslobodio od krivične odgovornosti za nepoštovanje sedam zakona i Ustava Srbije, da nađe alibi i krivicu prebaci na filmadžije - smatra naš sagovornik.

Ne poštuje se zakon

Kakva je poenta, pita, maštati o nekom novom rešenju kad već postoji. Rađeno je na njemu više od godinu dana i zaustavljeno je političkom odlukom. Ne treba, dodaje, tražiti sistemska rešenja kad ona već postoje i predviđena su zakonom. Postoje pravilnici FCS-a o dodeli sredstava, Statut FCS-a, Zakon o kinematografiji, Zakon o kulturi...

- Ali je problem što se zakon ne poštuje. Takođe i što su sredstva, dodeljivana po ranijim konkursima nedovoljna, kao i to što su rokovi za realizaciju nerealni u datim okolnostima. Ispostavilo se da je prosečno vreme za realizaciju filma, od potpisivanja ugovora do bioskopa, oko sedam godina. A ugovori su na tri godine. Tako da svako čim potpiše ugovor istog časa postaje "problematičan" kako to oni hoće da predstave - navodi predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije.

Da filmski stvaraoci rade u "potpunim neuslovima" dodatno osvetljavaju reči Nikoline Vučetić Zečević:

- Filmovi se ovde rade pet do sedam godina. Toliko je u proseku potrebno da se pripremi i realizuje film u Srbiji. Jer novčani iznosi koje mi dobijamo, u odnosu na one koje dobija ostatak planete, su dijametralno suprotan. Nama treba mnogo više vremena da zapakujemo film. I to je očigledno bila sistemska odluka, da tako funkcioniše sve ovde. Ima projekata koji su ranije dobili sredstva i nisu još uvek realizovani, ali nije tačno da je reč o 53 projekta, kako je ministar kulture rekao. Tu su i filmovi koji su dobili sredstva, za koje su potpisani ugovori, doneta rešenja, odluke 2024. godine. Pa ne mogu se završiti za godinu dana, tako da je taj broj mnogo manji. Ali tu brojku je izrekao da bi se stekao utisak da mi nešto nismo uradili. Rekao je - jalov novac. Strašne su to reči od nekog ko treba da predstavlja kulturu u Srbiji i da se bori za nju. Ali brzo će 4. februar - odsečna je Nikolina Vučetić Zečević.

Novac samo za lojaliste

Najbolji demantij svega onog što je ministar kulture, kom 4. februara počinje suđenje zbog sumnje za zloupotrebu službenog položaja u slučaju "Generalštab", izrekao u Kinoteci jeste, kako naglašava Škundrić, veličanstven uspeh srpskog filma na nedavno završenom Sandens festivalu. Naime, film "Planina" Biljane Tutorov i Petra Glomazića osvojio je Veliku nagradu žirija na američkom festivalu:

- Imao sam zadovoljstvo da budem predsednik komisije FCS-a koja je dodelila sredstva tom projektu. Bilo je to pre više od sedam godina. S druge strane imate državne projekte, one režimskih, podobnih autora koji dobijaju adekvatna novčana sredstva. Dakle, imaju kompletnu državu na raspolaganju da ostvare svoje umetničke zamisli, najčešće uzimaju najznačajnije teme iz domaće istorije, kakav je nesporno Jasenovac, i upropaste ih, devalviraju, i još dožive debakl i na domaćem terenu. A sad imamo primer filma "Planina" koji se radio sedam-osam godina, zahvaljujući inspiraciji i upornosti autora i producenata i osvojio je nagradu na Sandensu. Više je nego jasno da srpskoj kinematografiji ne nedostaje inspiracije i entuzijazma da se u ovakvim uslovima stvaraju dobri filmovi, a kada bi se sredstva, koja su inače rezervisana za lojaliste, dodeljivala na zakonit i transparentan način, gde bi nam onda bio kraj. Srpska kinematografija bi samo mogla da bude bolja - kazuje Miloš Škundrić.

Predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije ukazuje na kraju i da su tokom 2025. dva puta zatražili obrazloženje Ministarstva kulture o tome zašto nema konkursa, gde je novac koji je po Zakonu o budžetu predviđen za Filmski centar Srbije i konkursnu aktivnost koju zakon predviđa dva puta godišnje.

- Nismo dobili apsolutno nikakav odgovor. Tražili smo i ostavku resornog ministra. Na to, takođe, nismo dobili nikakav odgovor. Od juna prošle godine pozivali smo na dijalog, a sada smo, umesto svega, naišli na pokušaj podmetačine.

S obzirom da neće prisustvovati panelu na Zlatiboru Nikolina Vučetić Zečević otkriva i koji su dalji koraci Udruženja filmskih producenata Srbije:

- Okupićemo udruženja i koordinisati aktivnosti i zahteve prema nacionalnim institucijama - Ministarstvu kulture i Filmskom centru Srbije, ali i međunarodnoj zajednici.