Duže ili kraće šetnje: Šta je bolje za srce

Stručnjaci ukazuju da je idelano hodati najmanje 15 minuta bez zaustavljanja, što je oko 1.500 koraka zaredom.

Ta minutaža opterećuje srce na dobar način.

Mnogi ljudi teže tome da pređu 10.000 koraka dnevno, ali taj broj je potekao iz reklame za japanski pedometar, a ne iz nauke.

Ipak, više koraka jeste bolje za vaše zdravlje, saglasni su stručnjaci.

U ovom britanskom istraživanju učestvovalo je 33.560 odraslih, između 40 i 79 godina, koji su hodali manje od 8.000 koraka dnevno.

Učesnici studije su grupisani po dužini trajanja njihove šetnje (parametar je bio broj pređenih koraka tokom nedelju dana:

• manje od pet minuta (43 odsto),
• pet do 10 minuta (33,5 odsto),
• 10 do 15 minuta (15,5 odsto),
• 15 minuta ili više (8 odsto).

Istraživači sa australijskog Univerziteta u Sidneju i Univerziteta Evrope u Španiji pratili su njihovo zdravlje tokom osam godina.

Ljudi koji su hodali duže deonice imali su manji rizik od srčanih problema od onih sa kraćim pređenim intervalima.

Čak i među najmanje aktivnima, koji su hodali manje od 5.000 koraka dnevno, duže šetnje su napravile veliku razliku.

Njihov rizik od srčanih oboljenja i smrti značajno je opao.

Da li je na to uticalo što su od početka bili u boljoj formi, nije jasno.

Istraživači su pokušali da analiziraju takve rezultate uzimajući u obzir različite faktore poput toga da li neko puši, gojazan je ili ima visok holesterol.

Kako se hoda, a ne koliko dugo

Važno je kako hodate, a ne samo koliko, tvrde istraživači.

Duže šetnje, čak ako generalno ne hodate mnogo, izgleda da pomažu vašem srcu.

Jednostavne promene, poput vremenski duži šetnjih, mogle bi da naprave veliku razliku, sugerišu stručnjaci.

„Skloni smo da naglasak stavljamo na broj koraka ili ukupnu količinu hodanja, ali zanemarujemo ključnu stvar poput toga 'kako' se hoda", kaže Emanuel Stamatakis, jedan od vodećih istraživača ove studije.

„Ova studija pokazuje da čak i ljudi koji su fizički veoma neaktivni mogu maksimalno da utiču na zdravlje srca prilagođavajući načine hodanja, tako što će hodati duže, idealno najmanje 10-15 minuta, kada je to moguće", dodaje.

Istraživanje pokazuje vezu između hodanja i boljeg zdravlja srca, ali ne dokazuje da šetnje direktno dovode do poboljšanja, upozorava Kevin Mekonvej, profesor primenjene statistike na Otvorenom univerzitetu.

Preporuka britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS) je 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, poput brzog hodanja, idealno ravnomerno raspoređenih tokom tih sedam dana.

Stariji od 65 godina trebalo bi da se kreću svakog dana, čak i ako je reč o samo laganoj aktivnost po kući.

„Vežbanje svima pomaže da imaju srećniji i zdraviji život. Ako imate srčane probleme i lošu cirkulaciju, može vam pomoći da kontrolište stanje i generalno se osećate bolje.

„Možda će vam u početku biti teško da budete aktivniji, ali vremenom će biti lakše kako se vaše telo bude navikavalo na aktivnost. U početku ćete možda primetiti samo mala poboljšanja, ali se sve to sabira i doprinosi održavanju zdravlja vašeg srca", savetuje Emili Mekgrat, viša kardiološka sestra u Britanskoj fondaciji za srce.

Kako biti bezbedan tokom šetnje

Ako noću hodate ili vozite bicikl ili je slabo osvetljenje, nosite svetlu odeću ili koristite baterijsku ili čeonu lampu kako bi vas videli i drugi učesnici u saobraćaju.

Budite oprezni i svesni sopstvene okoline.

Koristite određene trake ili staze, ukoliko su dostupne.

Uvek se krećite po određenim prelazima gde je veća verovatnoća da će vas drugi učesnici saobraćaja videti i očekivati da prelazite put.

Izvor: BBC