0
FEST 2022: Film "Dan zastave" (Flag Day), 2021. režija: Sean Penn.
Krenimo od najbitnijeg – mogao je ovo biti čudesan film. Ali nije. Sean Penn režira po romanu Flim-Flam Man, Jennifer Vogel, baziranom na istinitoj priči, koja ovde nije ni posebno unikatna, niti zanimljiva da opravda važnost svoje „istinitosti“. To, ili Penn nije uspeo da nečiju istinu izdigne u univerzalnu.
„Flag Day“ govori o jednoj od najbitnijih stvari u životu žene – njenom odnosu sa ocem. U ovom filmu jedna devojka, Jennifer, prepričava nam svoj odnos sa ocem, Johnom (Sean Penn), koji je bio piroman, sitni krimos, veliki prevarant, ali je ponekad umeo da voli i kreira sigurnost kako to samo očevi mogu (ili treba da rade, sve vreme). Priča počinje sredinom sedamdesetih kada se Jenniferini roditelji rastaju, a ona ostaje s majkom, alkoholičarkom, sve dok ne oduči da s bratom provede „magično leto“ kod oca na obali jezera. Nažalost, film nije o tom letu. A ni o onom koje otac i ćerka repriziraju skoro dvadeset godina kasnije.
Radnja ovog filma dočarava nam odnos oca i ćerke koga, zapravo i nije bilo. Svaki put kada bi se našli, John bi uradio nešto gore i kriminalnije nego prethodni put, a sve u najboljoj nameri. Ne lažući samo sebe, već i nju. Poslednji put se sreću nakon njegovog petnaestogodišnjeg zatvora, taman kad je ona započela novinarsku karijeru („jer želi da uradi nešto što će značiti“). Idilični reprint „vikenda na jezeru“ biva burno prekinut, a par dana kasnije Jennifer preko vesti prati prenos hapšenja svoga oca i… da vam ne otkrijem baš sve.
Ne insinuiram, ali pretpostavljam da je u ovom tkivu Sean Penn prepoznao dosta toga autobiografskog, a potom je tu tezu podigao na meta-filmski nivo dajući ulogu ćerke svojoj ćerki Dylan Penn. Kažem vam, mogao je ovo biti čudesan film, ali tananu nit odnosa oca i kćeri (i tate Penna i ćerke Penn) koju je ovde trebalo pažljivo tkati, Sean je upropastio brojnim kolažnim scenama koje sevaju kao vatromet, ali samo prave buku. Flešbekovi donose informaciju, ali uprkos lepim „filterima“ nemaju emocija. Dueli ćerke i oca obiluju klišeima sličnih disfunckionalnih odnosa kakvih smo se nagledali.
Najmanje od svega filmu je trebao naslov, Flag Day, po prazniku kojim Ameri 14. juna komemorišu nastanak svoje zastave. Navodno, na taj dan rođen je tata John i prema rečima njegove, ništa manje raspadnute, majke, muškarcima rođenim na taj dan ne treba verovati. Jer su narcisi koji uživaju u paradama „u svoju čast“? Banalna i glupa metafora, složićete se.
OCENA: 4/10
Bonus video: Govor Mikija Manojlovića na festu
