Sestre, ovogodišnji makedonski kandidat za Oskara, mogli ste sebi da priuštite na nekoj od Festovih projekcija, ali i na svom teve ekranu, s obzirom da se (lako moguće) radi i o "prvom makedonskom filmu na Netflixu". U pitanju je debitantsko igrano ostvarenje Dine Dume o dve srednjoškolke, najbolje prijateljice, čije prijateljstvo se neplanirano nađe na ozbiljnom testu.
Maja i Jana sede u istoj klupi, jedne su od onih filmski „nerazdvojnih“ tinejdžerki. Maja je nešto više u našem fokusu, kao emocionalno zrelija, zatvorenija, zatičemo je u trenutku kada njen otac napušta porodicu (nju, majku i sestru) zbog nove žene, koja je trudna. Sve to čini Maju ranjivijom u iovako nemilosrdnom svetu tinejdžera.
Nakon jedne žurke na kojoj Maja ode u sobu sa školskim zavodnikom Krisom i odbije seks sa njim, ali zarad „renomea“ zapravo odglumi da je izgubila nevinost, ona i Jana će snimiti jednu drugu devojku, Elenu, kako pruža oralni seks Krisu na krovu zgrade. Jana, koja je napadnija, insistiraće da Maja objavi taj snimak na netu, što će inicirati dosta neočekivan i dramatičan razvoj događaja…
I dok ćete s jedne strane biti zadovoljni, možda i impresionirani, time sa koliko lakoće Duma razvija radnju, drži stvari pod kontrolom, jasno izlaže priču, problem, diskutuje o njemu, poetizuje određene trenutke (devojke se bave plivanjem, i izranjanje i uranjanje u vodu ima veliku, metaforičnu ulogu u filmu), iz istih razloga bićete i možda prilično razočarani.
Ništa u ovom makedonskom filmu, čija se radnja odvija u Skoplju, ne deluje naročito „makedonski“ ili, priznajem grešku ako je do mene, ja ne prepoznajem nikakve naročite „autentičnosti“ tamošnje sredine. Muzika koju čujemo pripada srpskim i makedonskim (aktuelnim) izvođačima, ali prebacite „audio“ s makedonskog na engleski i bez većih problema ćete poverovati da se sve što gledate odvija negde u predgrađu srednje Amerike. Gde se tinejdžeri na žurku voze u velikom pikapu, iz koga mašu i urlaju naokolo, gde se puno toga „konspirativnog“ odvija baš u svlačionici, gde su kulise možda makedonske, ali „suština“ je preuzeta iz sličnih „američkih (teen) filmova“, baš kao i dramaturške matrice koje pratimo.
Sestre tako ne bivaju naročito o makedonskim sestrama, koliko o tinejdžerkama koje možda širom sveta i previše liče jedna na drugu, pa su njihovi problemi bliži „filmskim“ nego ličnim ili lokalnim. Maja ne želi da bude deo amoralnog društva koje mari samo za privid i prezentaciju, ali je Jana pragmatično osporava u tome. Sestrinstvo olako pada u vodu.
OCENA: 6/10
Bonus video: Sloboda Mićalović o ulozi u kazastanskom filmu „Suncokret“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare