Raskošna lepotica, muza Endija Vorhola, dama koja je, bar na kratko, uspela da zauzda Mika Džegera, nekadašnja glumica, najveća džetseterka sedme dekade 20. veka, redovna gošća "Studija 54" - tako bi, u kratkim crtama, mogla da se opiše Bjanka Džeger.
Ali, nije Bjanka Džeger samo simbol lepote, seksepila, mode i luksuza, već je nekoliko decenija i društvena aktivistkinja, trenutno i ambasadorka dobre volje Saveta Evrope, osnivačica i predsednica Fondacije za ljudska prava koja nosi njeno ime.
Ova Nikaragvanka, rođena 1945. godine, kao tinejdžerka preselila se najpre u Pariz na studije političkih nauka, da bi se potom otisnula u Njujork sa željom da postane glumica. Iako njena filmografija broji petnaestak naslova, među kojima je i epizoda u seriji „Poroci Majamija“, u glumačkim vodama nije ostavila dublji trag.
No, zato je sedamdesetih godina u Njujorku postala deo elitne umetničke scene, prevashodno kao muza oca pop-arta Endija Vorhola. U tandemu bi dolazili iz večeri u veče u legendarni „Studio 54“, a američki umetnik ovekovečio ju je na svojim čuvenim polaroidima nebrojeno puta, pravio printove inspirisane Bjankom…
Zanosna crnka družila se, ne samo sa likovnim i vizuelnim umetnicima, već i brojnim muzičarima od Dejvida Bouvija, preko Erika Kleptona, do Pola Makartnija.
Na zabavi posle koncerta „Rolingstonsa“ u Francuskoj 1970. upoznaje Mika Džegera. I samo godinu dana kasnije udaje se za Džegera u Sen Tropeu.
Jedna od najčuvenijih fotografija Bjanke Džeger, koja je ušla u anale pop kulture, jeste ona kada na spektakularan način dolazi na proslavu 32. rođendana svoga supruga u „Studio 54“, na belom konju. Uspela je da zauzda Džegera, sa kojim je dobila ćerku Džejd, čitavih osam godina, a kada ju je prevario sa Džeri Hol podnosi zahtev za razvod.
I got on the white horse it, but I did not ride in on it: Bianca Jagger puts the Studio 54 fable out to pasture http://t.co/gZqKKyLEwX
— Financial Times (@FT) April 25, 2015
Okružena je umetnošću i umetnicima čitavog života pa i ne čudi što je Bjanka Džeger, koja decenijama živi u Londonu, veliki kolekcionar. U svojoj impresivnoj kolekciji ima dela Endija Vorhola, Žana-Mišela Baskijata, Raušenberga. Ali, unikatna s obzirom da je, kao bliska im prijateljica, dobijala od njih dela rađena specijalno za nju. Takođe, može se pohvaliti i delima najvažnijih umetnika današnjice, kakvi su Trejsi Emin, Ros Blekner, Džejson Martin, Mark Kvin…
Kada su nedavno ponovo otvoreni muzeji i galerije u engleskoj prestonici, ohrabrila se da konačno izađe iz doma i upija likovnu ponudu Londona, a o svom prijateljstvu sa kultnim likovnim imenima i omiljenim umetnicima današnjice govorila je za sajt „Artnetnjuz“, podsetivši da je mnoge ikone upoznala i pre nego što su postali poznati:
– Bila sam bliska prijateljica Endija Vorhola, a on je bio pravi pokrovitelj i zaštitnik mladih umetnika. Tako sam upoznala Žana-Mišela Baskijata i Kita Haringa. I oni su bili umetnici čija sam dela tako volela. A volela sam i njih kao ljude – otkrila je Bjanka.
Jedna od omiljenih galerija Džegerove u Londonu jeste ona koja nosi ime jednog od najslavnijih galerista i kolekcionara decenijama unazad i njenog bliskog prijatelja Tadeuša Ropaka, Austrijanca, koji ima i galerije i u Salcburgu i Parizu. Upoznala ga je još davnih dana u Njujorku.
Drugovala je sa njim i Baskijatom, a prisetila se i kako je došla do jednog od najdražih dela u svojoj kolekciji:
– Ropak i Baskijat krenuli su na moju rođendansku zabavu. Međutim, Baskijat je shvatio da je krenuo na rođendan praznih ruku, bez poklona. I zato se žurno vratio u svoj studio, uzeo jednu kutiju i islikao je. To mi je jedan od najdražih rođendanskih poklona u životu!
Jedan od najvoljenijih američkih savremenih umetnika Tom Saks aktuelan je u Londonu sa izložbom „Rituali“. Umetnik koji se proslavio skupturama načinjenim od praznih kutija luksuznih brendova, poput „Tifanija“ do „Ermea“, drugu izložbu u karijeri održao je dalekih godina baš zahvaljujući Ropaku. Ovih dana se u Londonu predstavlja sa skulpturama napravljenim od svakodnevnih predmeta – od korpi za veš do kutija deterdženta koje su postavljene na specijalna, modernistički izrađena postolja.
– Upoznala sam Toma dok još nije bio tako slavno ime. Sa Tadeušom sam ga posetila u njegovom malom ateljeu u Njujorku i zato je interesatno videti njegove radove danas. Među izloženim delima zanimljiva su njegova promišljanja čuvenih Vorholovih kutija na šperpločama. Užasno me intrigira ono što Saks naziva „konzumerizmom krivice“ i njegova fascinacija supkulturom urbanih metropola koje pulsiraju 24 sata dnevno. Setimo se Endija i njegovih praznih kutija proizvoda za čišćenje „Brilo“ ili konzervi supi „Kembel“. Svi ti proizvodi, koje je njegova majka koristila svaki dan dok je bio bolešljivi klinac i morao da sedi kod kuće, za njega su imali specijalno značenje. I fascinirana sam onim što je Tom Saks uspeo da stvori pomno proučavajući Vorholovo istraživanje konzumerizma uz istovremeno osvrtanje na rituale svih nas – kazala je uporedivši čuveno delo Saksa „Šanelova giljotina“ iz 1998. godine sa Vorholovom još čuvenijom „Električnom stolicom“:
Early electric chair, 1963 #popart #warhol pic.twitter.com/iwGEuKYUhg
— Andy Warhol (@artistwarhol) June 3, 2020
– Borba za ukidanje smrtne kazne jedan je od važnih ciljeva koje propagira moja fondacija. I zato je Endijeva „Električna stolica“ tako važno delo za mene lično. Neka od Endijevih najranijih dela su, po meni, i najbolja poput serijala „Smrt i katastrofe“, koji je radio sa jasnim ciljem. Ali, i danas mi se čini da kritičarima, koji nisu dobro poznavali njegov rad, nisu bili jasni njegovi umetnički motivi. Endi je bio katolik i bio je veliki protivnik smrtne kazne – istakla je Džegerova.
Fondacija koju pominje samo je vrhunac njenog društvenog aktivizma i humanitarnog rada. A jedan od ključnih izbora prihoda njene fondacije stiže od prodaje umetničkih dela. Džegerova još od 2011. (izuzev prošle godine) održava tradicionalnu gala humanitarnu manifestaciju „Umetnost za ljudska prava“ (Art for Human Rights), a vodeći umetnici današnjice, od Roberta Longa do Trejsi Emin, redovno doniraju svoja dela fondaciji.
U Londonu je trenutno moguće videti izložbu još jednog njenog pokojnog prijatelja, preteče pop-arta, Roberta Raušenberga. Izložba pod nazivom „Robert Raušenberg: Noćne senke i fantomi“ trajaće do 31. jula u londonskoj galeriji „Eli haus“, a Džegerovoj je to trenutno „hit postavka“, sa dve serije „metalnih slika“ američkog umetnika iz 1991. godine.
– Mislim da je Robertova izložba verovatno najbolja ako se pogledaju sve postavke u londonskim galerijama u ovom trenutku. Ova izložba donosi vrhunske Raušenbergove radove. Završio ih je tokom dugotrajnog procesa eksperimentisanja i kada je bio opsednut metalom od polovine osamdesetih do početka devedesetih – istakla je Džegerova prisetivši se kako je Roberta upoznala u svojim njujorškim danima, gotovo istog momenta kada i Endija Vorhola.
Kirsty Wark’s interview with artist Bridget Riley on Newsnight this evening was illuminating and wonderfully educational. What an exciting and inspirational innovator of British art. Now going to read and read about her #bridgetriley pic.twitter.com/1BmDvadHyr
— CSked (@CatherineSked) June 2, 2021
U galeriji „David Zwirner“ trenutno su izloženi novi radovi umetnice koju Bjanka naziva „vizionarkom“ – Bridžet Rajli. Iako je u svom burnom životu Džegerova drugovala sa mnogim slavnim ličnostima, Rajlijeva je jedna od retkih koju do pre neki dan nije susrela. I na izložbi engleske slikarke, čija karijera traje već šest decenija, ostvario joj se san.
– Bridžet je jedna od mojih heroina. Da li možete da poverujete da su je nekada kritikovali zbog toga što su njena dela isuviše „naučna“. Zaista je impresivno videti koliko toga je uspela da postigne uprkos tome što su mnogi pozivali na bojkot njenog rada. Ona je zaslužna za to što je konačno prepoznata vrednost umetničkog stvaralaštva žena. Ova izložba pokazuje koliko je njeno delo izdržalo test vremena. Uvek je iskušavala sve do krajnjih granica, od optičkih crno-belih iluzija koje je radila tokom šezdesetih godina prošlog veka, do danas kada takođe pravi impresivna dela zbog čega ljudi i hrle da vide njene izložbe. Bridžet nije samo jedna od najvećih ženskih umetnica, već je među najvećim umetnicima našeg doba – ocena je Džegerove.
Veliku ljubiteljku umetnosti i danas u 76. godini raduje kada otkriva novine u likovnom svetu.
– Oduvek sam volela da otkrivam mlade i nadolazeće umetnike – reči su Bjanke Džeger koja je ovih dana oduševljena projektom „Sesilija Brunson“ koja je na jednom mestu okupila sve one dame koje su donele duh modernizma u brazilsku umetnost. Postavka „Vek žena“ predstavlja dela brazilskih umetnica različitih generacija i pravaca, od Tarsile do Amaral, preko Eleonore Koh do Adrijane Varežao.
Kao neko ko je upućen u umetnost, vraća se na svog prijatelja Endija Vorhola, ali i generacije umetnika pre i posle koji su se bavili društveno-angažovanom umetnošću:
– Umetnost nikada ne može da bude trivijalna. Kroz istoriju umetnici su odigrali ključnu ulogu u borbi za principe demokratije, u odbrani građanskih prava, slobodi govora. U svojim delima zauvek su ovekovečili sve užase svoga vremena. Čini mi se da su danas mladi ljudi izgubili veru u političare i veliki biznis. I zato kreativna umetnička zajednica ima šansu da nas sve uvede u jednu novu eru – zaključak je Bjanke Džeger.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar