Srpske Indijane Džouns: Divlji kopači ili zaštitnici nasleđa

Udruženje "Arheo-amateri Srbije" je, kako je navedeno u APR-u, osnovano 1. januara 2010. godine, a oblast ostvarivanja ciljeva je "istraživanje kulturno-istorijskog nasleđa na teritoriji Republike Srbije nedestruktivnim terenskim istraživačkim metodama - zaštita, proučavanje i prezentovanje kulturno-istorijskog nasleđa Republike Srbije u kontekstu održivog razvoja".U elaboratu o ugroženim arheološkim lokalitetima, koji je izradilo Ministarstvo kulture na osnovu podataka zavoda za zaštitu spomenika kulture, navedeno je da "u Statutu i Pravilniku istraživanja ovog udruženja stoji da imaju pravo da, u okviru organizovanih akcija, ali i samostalno, kao članovi udruženja, vrše istraživanja nedestruktivnm metodama uz pomoć raznih aparata (metal detektora, geo-radara, geo-skenera...), na područjima koja su evidentirana, a nisu proglašena za kulturno dobro, dok na područjima koja nisu ni evidentirana, mogu da vrše i proveru nalaza iskopavanjima" te da "rezultate takvih destruktivnih istraživanja, kao i predmete pronađene u takvim akcijama zadržavaju za sebe".Na osnovu Zakona o kulurnim dobrima, terenskim istraživanjem kulturno-istorijskog nasleđa, mogu se, podsećaju u Ministarstvu, baviti isključivo za to osnovane ustanove zaštite, u skladu s odredbama pomenutog zakona i uz odobrenje Ministarstva nadležnog za poslove kulture."Ne postoji pravni osnov da se udruženja bave ovom vrstom istraživanja. Na osnovu Zakona, dobra pod prethodnom zaštitom uživaju jednaku zaštitu kao i proglašena kulturna dobra. Prema Zakonu o kulturnim dobrima, dobro koje uživa prethodnu zaštitu, a nalazi se u zemlji ili vodi, ili je izvađeno iz zemlje ili vode, predstavlja državnu svojinu", stoji u elaboratu.Predsednik udruženja "Arheo-amateri Srbije" Aleksandar Vukadinović tvrdi da oni ne vrše iskopavanja, posebno ne na terenu pod zaštitom države, i da se oštro protive delovanju ilegalnih kopača.- Mi smo pre sedam godina čak osnovali arheološko-čuvarsku službu kako bismo se bavili problemom ilegalnih istraživanja, međutim nismo naišli na sluh države da nam u tome pomogne. Neki su se protivili. Postoje pojedinci kojima to ne odgovara – navodi Vukadinović.Udruženje, sa adresom u Čačku, ima oko 100 stalnih članova.- Radili smo dosta na promovisanju kulturnog nasleđa i naše istorije. Snimili smo film o crkvi u Novom Sadu i tokom rada na filmu pronašli oko 30 nepoznatih grobova. Naši članovi su radili sa arheolozima, vršili smo mapiranje terena, pronalazili smo grobnice i granate iz Drugog svetskog rata, 70 odsto predmeta u muzeju u Beloj Palanci su naši članovi pronašli - kaže Vukadinović.Tvrdi i da sa pojedinim zavodima za zaštitu spomenika imaju dobru saradnju, dok drugi ne žele da čuju za njih.- Jedan zavod pokriva, recimo, 20 opština, a imaju dva arheologa. Nemoguće je da pokriju celu teritoriju. Mi smo imali prijavljivanja uništavanja arheoloških lokaliteta i pozivali ljude iz zavoda da izađu na teren, ali niko nije bio zainteresovan. Više se sedi po kancelarijama, nego što se radi na terenu i mnogo toga propada - kaže Vukadinović.Na sajtu "Arheo-amatera Srbije" navodi se da svako fizičko lice iz Srbije ili inostranstva može biti član udruženja, s tim da svoje istraživanje može obavljati samo na teritoriji Republike Srbije u skladu sa važećim Pravilnikom udruženja.Članarina je 5.000 dinara, za mlađe od 14 godina je 500 dinara, a za one uzrasta od 14 do 18 godina i za studente do 26 godina 2.500 dinara.- Imamo policajce, advokate, pisce, doktore... To su ljudi koje interesuje istorija, koji žele da provode vreme u prirodi i da saznaju što više o prošlosti. Imali smo mnogo pronalazaka i o tome obavestili državu. Nas ne interesuje trgovina. Čak se i borimo protiv onih koji to rade i bili napadani zato što smo želeli da organizujemo čuvarsku službu. Dugo sam bio u inostranstvu, video kako se čuva istorija, a kod nas sve propada. Naša misija je čuvanje - kaže Vukadinović i dodaje da državi nude saradnju i pomoć.U Ministarstvu naglašavaju da je za osobe koje van organizovanog istraživanja iskopaju iz zemlje, odnosno izvade iz vode dobro koje uživa prethodnu zaštitu, a u roku od 24 sata ne obaveste o tome ustanovu zaštite i policiju predviđena prekršajna kazna.Neovlašćena arheološka iskopavanja i istraživanja se na osnovu Krivičnog zakonika RS tretiraju kao krivično delo.