"Divlji kopači" švercuju arheološko blago iz Srbije

Rimski epigrafski spomenik iz 2. veka, pronađen je 23. jula u šumarku u Begaljici, desetak dana nakon što je ukraden sa gradilišta na putu ka deponiji u Vinči, samo dan nakon što je slučajno otkriven. Spomenik težak oko 300 kilograma bio je bačen uz put ka manastiru, a policija traga za kradljivcima.Ova krađa skrenula je ponovo pažnju na, kako to navode u Narodnom muzeju, "rasprostranjenost kriminalnih aktivnosti povezenih sa devastacijom arheoloških nalazišta od strane divljih kopača, ilegalnom trgovinom i izvozom pokretnih arheoloških nalaza". Dok s jedne strane arheolozi kubure sa novcem da bi pretraživali terene pod kojima leže artefakti od antike naovamo, "divlji kopači", često dobro organizovani, dolaze do njih, švercuju ih i nelegalno ih prodaju u inostranstvu.

"Pojačana aktivnost tzv. detektoraša - ilegalnih 'entuzijasta' i 'zaljubljenika u arheologiju' koji uz pomoć detektora za metal pronalaze arheološke predmete, iskopavaju ih i njima ilegalno trguju nanosi neizmerljivu štetu našem kulturnom nasleđu", kaže za portral Nova.rs Gordana Grabež, arheolog i operativna direktorka Narodnog muzeja.Savetnik u Narodnom muzeju i predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja naveo je još pre tri godine da je organizovano pljačkanje lokaliteta od strane divljih kopača doseglo ogromne razmere."Nema mesta u Srbiji u kome nije prisutan određeni broj osoba koje tragaju za predmetima iz prošlosti metal detektorima, dubokim rigolovanjem, prekopavanjem zaštićenih arheoloških lokaliteta, pa čak i koristeći najsavremenije uređaje za daljinsku detekciju (georadare, geomagnetne detektore). Razlika je jedino u broju ljudi koji se bave ovom aktivnošću u pojedinim krajevima, kao i njihovoj organizovanosti", skrenuo je pažnju Crnobrnja.Ilegalno prikupljanje i prodaja pokretnih arheoloških nalaza, prema njegovim rečima, podrazumevaju i veoma destruktivan postupak kojim se do tih predmeta dolazi i tokom koga se nepovratno uništava kontekst arheoloških celina."Na taj način je nepovratno uništeno na stotine arheoloških lokaliteta u Srbiji. Na poznatim sajtovima za kupovinu i prodaju možete videti u ponudi na stotine rimskih novčića, fibula, keltskih kopalja i mačeva. To je samo vrh ledenog brega onoga što se ovde iskopava na divlje i odnosi. Tu više nema rekonstrukcije prošlosti", rekao je Crnobrnja za portal Nova.rs dok se za rimskim epigrafskim spomenikom nađenim kod deponije u Vinči i dalje tragalo.Taj spomenik, možda i zbog svojih gabarita, srećom je pronađen prekjuče pre nego što je završio na crnom tržištu.U Upravi carina kažu da je šverc antikviteta poslednjih godina u ekspanziji, a u svetu se ubraja među najprofitabilnije i zauzima četvrtu poziciju, posle trgovine drogom, oružjem i ljudima."Uglavnom je reč o izuzetno skupoj robi za koju u našoj zemlji nema dovoljno kupaca, pa se krijumčari orijentišu ka platežnijem, uglavnom zapadnoevropskom tržištu. Najčešća mesta na kojima završavaju ovi predmeti su strane aukcijske kuće ili sajmovi antikviteta, gde se zarade mere desetinama, pa i stotinama hiljada evra. Ilegalan promet antikviteta ne bi ni postojao da nema tržišta koje formiraju imućni kolekionari, od kojih su samo neki istinski zaljubljenici u svoje kolekcije, dok drugi na taj način 'peru novac' stečen kriminalom - trgovinom drogom, prodajom oružja", navode u Upravi carina.Polovinom novembra prošle godine na prelazu Gradina carinici su sprečili krijumčarenje svitaka iz jevrejske svete knjige Tore, neprocenjive vrednosti, koji su otkriveni u "folksvagen turanu" nemačkih registarskih oznaka, u kome je na suvozačkom mestu bio 57.godišnji Libanac sa prebivalištem u Berlinu."Zahvaljujući informacijama carinskih obaveštajaca i veštini službenika u januaru 2018. godine zaustavljen je krijumčar iz Iraka koji je nameravao da prošvercuje izuzetno vredne antičke novčiće, među kojima i srebrnjake Aleksandra Velikog iz 4. veka pre naše ere. Još veću vrednost imaju zaplenjeni misteriozni pergamenti, za koje se veruje da su napisani na aramejskom - jeziku kojim je govorio i Isus Hrist", navode u Upravi carina.U poslednje dve godine carinici su se najčešće susretali sa pokušajem krijumčarenja rimskog novca, antičkog nakita, umetničkih slika, vrednih knjiga, ikona, starih crkveno-službenih predmeta, starog oružja, satova, srebrnine...Delatnošću "divljih kopača", pored narušavanja celovitosti arheoloških nalazišta, narušava se i primarni kontekst u kome se nalaze pokretni arheološki nalazi koji uživaju prethodnu zaštitu, a upravo ti pokretni nalazi i jesu primarni cilj aktivnosti svih divljih tragača, navode u Narodnom muzeju."Uništavanjem konteksta, arheolozi gube mogućnost za dalja istraživanja zahvaljujući kojima se prikupljaju relevantni podaci o prošlosti. Za arheologiju je dragocen svaki pokretni arheološki nalaz, ali jednako tako arheolozima je neizmerno važno da tokom iskopavanja prikupe što je više moguće informacija o mestu i uslovima nalaza, međusobnom odnosu otkrivenih predmete u okviru istržene celine", ističe Gordana Grabež i dodaje:"Kako bismo što plastičnije objasnili važnost arheološkog konteksta uporedićemo arheološko nalazište sa knjigom čije su stranice ukrašene živopisnim ilustracijama. Ukoliko istrgnemo jednu stranicu i nekim spletom srećnih okolnosti ta stranica nakon izvesnog vremena dođe u ruke nekog od stručnjaka i pored svoje izuzetnosti ta jedna stanica neće moći da nam pruži dovoljno informacija o knjizi čiji je deo nekada bila".