Jedna izmaštana ljubavna priča i uzbudljive Sioranove sveske u prevodu Bojana Savića Ostojića

Pisac Bojan Savić Ostojić, koji je letos objavio novi roman "Lusi", prvi za "Lagunu", i potpisivaće ga na štandu ove izdavačke kuće na Sajmu knjiga 31. oktobra u 18.30 sati, preveo je i dve knjige koje su upravo izašle.

Savić Ostojić, koji je na srpski prevodio dela Emanuela Bova, Agote Kristof, Semjuela Beketa, Luj-Ferdinanda Selina, Ani Erno, Eduara Levea, čitaocima predstavlja u svom prevodu "Agrum" Valeri Mrežen i "Sveske" Emila Siorana. I dok je potonja knjiga izašla u izdanju "Službenog glasnika", prvu je u prevodu s francuskog objavio "Nojzac".

U posthumno objavljenim beležnicama - "Sveske 1957-1972" nalazi se srž onoga po čemu je Emil M. Sioran prepoznatljiv: strast u nalaženju lakonske formule, koja se oslanja na nasleđe francuskih moralista od Paskala do Larošfukoa, ali istovremeno u sebi nosi balkansku eksplozivnost.

Ovaj prevod "Svezaka" prvi je koji se oslanja na rukopisne sveske rumunsko-francuskog autora.

- Mesec dana sam, zahvaljujući stipendiji CNL-a, proveo u Rukopisnoj biblioteci Jacques Doucet u Parizu detaljno ih iščitavajući. I naravno, što je sa svim tefterima pravilo, tek sam tu, na terenu, mogao da uvidim koliko je materijala iz izvornih zapisa izostavljeno.
O tome da su sveske fragment i kad žele da ispadnu celovite, o uzbudljivo-suludoj istoriji potucanja i zaturanja rukopisa, ali ponajviše o Sioranovim opsesivnim motivima, detaljno pišem u predgovoru i komentarima ove knjige-sume koja se posle tri godine rada pojavljuje pred srpskim čitaocima - reči su Savića Ostojića.

A druga knjiga koju je Savić Ostojić preveo - "Agrum" francuske spisateljice i vizuelne umetnice Valeri Mrežen je gotovo izmaštana ljubavna priča. Spisateljica u razgovoru s prevodiocem "Zaljubiti se u nečiji pogled na svet", koji je uključen u knjigu, objašnjava da je naslovni lik knjige samog sebe zvao Agrum, a da mu je simbol bio limun i da je napravio odgovarajuću ikonicu u svom kompjuteru:

- Jedne nedelje sam počela da pravim kartonski automat za kockanje koji sam htela da mu pošaljem. Time sam mu poručivala da je upoznavanje s njim za mene bilo dobitak na lutriji. Spojila sam ivice i poleđinu selotejpom, obojila objekat filcom i smestila čokoladne novčiće u fioku sa kliznikom. Na izvlačenju sam nacrtala tri pomorandže. Sve sam spakovala u poštanski paket ispunjen stiroporom. Drugom prilikom poslala sam mu kamamber "Vale" (čitaj: Valeri) kupljen kod vrhunskog proizvođača sira. Rekao mi je da se sir jako osećao kad je stigao, iako sam ga nabavila čim je pripremljen. Ali navodno je bio odličan. Više od svega sam volela da ga počastim dobrim proizvodima. Uzimala sam sveže poluobrano mleko koje bi se usirilo pre nego što bih bilo šta primetila...

Iako ljubavna priča, knjigu "Agrum" tvore više čekanje i propušteni sastanci nego trenuci provedeni zajedno. Naratorka neprekidno zamišlja scene, neki hipotetični futur u kojem će Agrum napokon doći ili je pozvati, paralelnu realnost u kojoj joj smišlja najluđe scenarije kako bi mu oprostila stalne ispale...