Srbislav Filipović Foto: N1

Velika je nepravda načinjena jednom mladom čoveku u četvrtak, i to na mestu gde to nikako ne bi smelo da se desi - u Skupštini Srbije. Perspektivni narodni poslanik Srpske napredne stranke Srbislav Filipović brutalno je kažnjen, što bi narod rekao, na pravdi boga, a mediji se maltene nisu ni osvrnuli na ovaj skandal.

Šta se dogodilo? Na sednici Odbora za administrativno – budžetska i mandatno – imunitetska pitanja održanoj 29. aprila, prvi put u (novijoj) istoriji jedan poslanik dobio je opomenu zbog onoga što je izgovorio u jednoj od skupštinskih rasprava.

„Srbislav Filipović je jedan mlad, vredan i dobar poslanik, s tim što mislim da je na ovoj sednici od 7. aprila prekoračio određene granice u političkoj komunikaciji, i mislim da se objektivno radi o postojanju povrede člana 8. alineja 6. Kodeksa ponašanja narodnih poslanika i ja predlažem Odboru da se g. Filipoviću izrekne mera opomene po prijavi Pavla Dimitrijevića“, rekao je predsednik Odbora Aleksandar Martinović u četvrtak, a članovi odbora su jednoglasno doneli sramnu i nepravednu odluku i opomenuli mladog Filipovića zbog kršenja Kodeksa ponašanja poslanika.

Zbog čega je agilni Filipović dobio opomenu (bogu hvala, Kodeks ne predviđa novčane kazne, jer, otkud poslanicima pare)? Praktično – ni zbog čega. Ili, tačnije, ni zbog čega za šta ranije nije dobijao aplauze ostalih poslanika iz vladajuće koalicije.

POGLEDAJTE JOŠ:

Evo šta je Filipović rekao tog kobnog 7. aprila:

“Kažu ovi vrli opozicionari okupljeni oko fašiste i naciste Dragana Đilasa da ljudi treba da gledaju svojim očima. (…) Ok, hteli smo slobodno tržište, hteli smo liberalnu ekonomiju, sve je to u redu, ali nije u redu da se opljačka država, nije u redu da se pod izgovorom reformi ekonomskih, društvenih, opljačka sve ono što je narod decenijama sticao od Drugog svetskog rada do, rekao bih, 2000. godine, sve što je odbranjeno, sve što je funkcionisalo i koliko – toliko, a radilo u onim teškim uslovima devedesetih godina, strašno teškim uslovima i ratova i sankcija i
zločinačkog bombardovanja, sve te fabrike su to preživele, ali nisu preživele Đilasa i taj fašističko-nacistički režim DOS-a 2000. godine.

(…)

Takvu pravnu državu hoće oni koji sebe danas nude građanima Srbije zajedno sa fašistom i nacistom, slobodno mogu da kažem, Draganom Đilasom, koji je upravo pravi primer čoveka koji baštini ideologiju Adolfa Hitlera i to smo videli, malo pre smo čuli i kako je fašistička Nemačka 1941. godine namerno bombardovala biblioteku da bi se zatreo trag srpskoj kulturi, istoriji, tradiciji i našem postojanju. (…) I šta bi nas čekalo kada bi fašisti, kao što je Dragan Đilas, u rukama zajedno sa jedinom knjigom koju oni vole i čitaju – ‘Majn kampf’, se vratili ne daj Bože na vlast, kako im kaže ona njihova – vratite se prvo u Beograd molim vas.

(…)

To je opasnost i to je onaj otrov koji Srbiji nudi Dragan Đilas, da otera sve što je pametno odavde, da se ono pametno sa stečenim znanjima u Srbiju ne vrati, da ovde ostanu samo njegovi poslušnici, njegovi kriminalci, njegovi huligani, njegove ubice i svi oni koji slede tu fašističko-nacističku ideologiju koju on propagira i oživljava u Srbiji“.

Kao što i čitaoci mogu da primete, ničeg ovde nema što krši Kodeks ponašanja narodnih poslanika, usvojenog krajem prošle godine. Jer, šta? Prijavu je podneo Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA, za koju je poslanik i predsednik Odbora Martinović 17. marta na skupštinskoj sednici već utvrdio da je organizacija „nekih stranih država“, da prima milionske iznose iz SAD i da je od tih para već negde nestao milion dolara.

I da je samo reč o milion dolara koje nedostaju, kako reče Martinović – ni po jada. Međutim, još 10. marta je isti taj Martinović ustvrdio da, između ostalih, i CRTA stoji iza „pokušaja da se izvrši državni udar u Srbiji i da se ubije predsednik Republike Aleksandar Vučić“.

Dakle, sama prijava se kao takva imala odmah odbaciti, jer je iz Martinovićevih izlaganja bilo jasno da je CRTA ne samo strani plaćenik, već i da planira ubistvo predsednika Vučića.

Međutim, Skupština i pomenuti Odbor su napravili katastrofalan propust i dozvolili da ova prijava uopšte dođe na dnevni red. I, što je najgore, ovo nije bila i poslednja greška Odbora, već su na kraju čitavog niza kardinalnih grešaka dozvolili da tako grubo strada perspektivni i mladi narodni poslanik Filipović.

Postavljamo pitanje još jednom: zbog čega je poslanik Srbislav kažnjen?

Taj nesrećni član 8. Kodeksa u alineji 6. kaže da je narodni poslanik dužan da „ne koristi izraze, reči i gestikulacije koje vređaju ili omalovažavaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju dostojanstvo Narodne skupštine“.

Svakom dobronamernom čitaocu je jasno da u rečima Filipovića od 7. aprila nema nikakvih uvredljivih izraza i reči, kojima je vređao ili omalovažao ljudsko dostojanstvo bilo koga, pa tako ni Dragana Đilasa.

POGLEDAJTE JOŠ:

Jer, da ovde stvarno ima ičeg uvredljivog, da postoji bilo kakva povreda Kodeksa zbog koje je poslaniku Srbislavu izreknuta opomena, jasno je da bi Odbor odavno morao da reaguje i to skoro svaki prethodni put kada poslanik Srbislav otvori usta u Skupštini.

Na primer, što je uvredljivo ovo da je Đilas nacista i fašista, a nije uvredljivo ono što je Srbislav u Skupštini rekao 26. januara ove godine, da je Đilas „inspirator kriminalaca, mafijaša i drugih tajkuna i ludaka koji svakodnevno napadaju predsednika Republike“?

Što je uvredljivo reći čoveku da je fašista i nacista, a nije bilo uvredljivo reći da bi „onog dana kada Aleksandar Vučić više ne bude bio po njihovim planovima na vlasti i predsednik Srbije kako oni to žele, tog momenta bi mafija preuzela Srbiju, tog momenta bi Dragan Đilas sa kriminalcima po ulicama i institucijama Srbije komandovao šta, gde, ko i kako treba da se veša, da se ubije, kome da se kopaju jame zajedno sa njihovim karikaturistima“? (27. januar 2021)

Zašto je uvredljivo čoveku reći da je nacista, a nije uvredljivo reći da je „politička i ljudska fukara, to dno u svakom smislu“, kako je poslanik Srbislav vatreno izjavio 17. marta, a onda sutradan dodao da je Đilas „najveći zagađivač životne sredine u Republici Srbiji, nešto što je opasnije od nuklearnog otpada danas“, da je to „najveći ubica i predvodnik najvećeg mafijaškog klana u Srbiji, koji se krije zapravo iza politike, iza priče o opoziciji, iza priče o nekakvoj alternativi vlasti SNS“?

Sve ovo i još mnogo, mnogo toga je dobri poslanik Srbislav izgovarao u Skupštini, u direktnom prenosu na drugom programu RTS-a, i niko mu nikad nije rekao nijednu reč; dapače, za ove i još mnoge druge ovakve govore doživljavao je „aplauze na otvorenoj sceni“ od drugih borbenih i dobrih i mladih i marljivih poslanika SNS-a.

I, mora se reći, ove aplauze je dobijao sa razlogom: dobri poslanik Srbislav je samo vredno izvršavao svoj zadatak koje mu je rukovodstvo („JEDAN ČOVEK“) zadalo, kao, uostalom, i drugi dobri i borbeni poslanici.

Niko ništa nije rekao, a kamo li da je izrekao opomenu SNS poslanici Sandri Božić nakon što je 24. marta ove godine rekla da nije sigurna da li je veću štetu iza sebe ostavila NATO avijacija ili Dragan Đilas i Boris Tadić.

Niko dobroj poslanici Sandri nije rekao ništa ni prethodno kada je 16. marta izjavila da je Marinika Tepić „najaktivniji član kriminalne bande, da je ona saradnik Veljka Belivuka i ostalih mafijaških krugova, da je ona jedna od onih koja je na vezi i na sprezi sa svim ljudima iz MUP-a, koji su učestvovali u aferi prisluškivanja i pripreme atentata na predsednika Srbije“.

Nikakav Odbor nije ništa rekao dobrom poslaniku Marku Atlagiću kada je, na primer, 10. februara rekao da je Vuk Jeremić „izdajnička bitanga, kojom treba da se bavi Javno tužilaštvo Republike Srbije zbog ekonomskog i političkog podrivanja naše zemlje i razbijanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta“, niti borbenoj poslanici Biljani Pantić Pilji, kada je rekla da su N1 i Nova S antisrpski mediji koje „može opisati samo jedna rečenica – domaći izdajnik, strani plaćenik“.

Niko nije ništa govorio ni u nebrojenim situacijama tokom prethodnih 9 godina kada su dobri i borbeni poslanici SNS-a vređali, blatili, i huškali građane na novinare, urednike, medije, sudije, glumce, reditelje, arhitekte, opoziciju i sve za koje je prethodnog dana stigla naredba da se moraju napasti svim sredstvima. Ta naredba, kako možemo videti, stiže svakodnevno kako poslanicima, tako i televizijama sa nacionalnim frekvencijama, tabloidima, dnevnim novinama i portalima.

Stoga, poslanik Srbislav nije smeo biti kažnjen, jer bi moglo da se postavi sledeće pitanje: na šta bi to ličilo da svaki poslanik, ministar, funkcioner, direktor, privrednik i član SNS-a odgovara za svako kršenje Ustava, zakona i svakovrsnih propisa države Srbije?

Pa, kao u onom starom vicu: na dobar početak.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (1)