Kako su svi koji plaćaju porez (još jednom) ispali budale

Biznis 23. apr. 202122:27 > 22:28103 komentara
Podeli:
Foto: gre jak / Alamy / Alamy / Profimedia

U sredu su Vlada Srbije i frilenseri saopštili da je posle više meseci pregovora i povremenih protesta postignut dogovor o oporezivanju frilensera. Kako je saopšteno, frilenseri će za poslednjih pet godina biti oslobođeni poreza i doprinosa ukoliko su zarađivali do 64.000 dinara mesečno, odnosno, oko 544 evra po aktuelnom kursu. Frilenseri su na ovaj način u velikom delu rešili svoje probleme, dok je Vlada Srbije po ko zna koji put napravila magarcima sve građane (ali i poslodavce) koji su za sve ove godine redovno plaćali svoje obaveze.

U čemu je problem?

“Frilenseri koji su mesečno prihodovali do 64.000 dinara, odnosno godišnje do 768.000 dinara, po novom zakonskom rešenju neće imati obavezu da pokriju poreze i dopirnose koje nisu platili“, izjavio je ministar finansija Siniša Mali u četvrtak, 22. aprila, dok je u Skupštini Srbije obrazlagao izmene Zakona o porezu na dohodak građana.

Da krenemo od početka: u oktobru prošle godine Siniša Mali je najavio da će frilenseri morati da plate sve zaostale obaveze – poreze i doprinose – od 2015. pa na ovamo, s obzirom da ovakve obaveze zastarevaju za pet godina.

Zašto su frilenseri morali da plate porez? Zato što je država još 2001. donela Zakon o porezu na dohodak građana‚ u kome odmah na početku, u Članu 2. piše – “Porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom”. Da li je Poreska uprava govorila pojedinim frilenserima da se na njih ovo ne odnosi i da “ćute i uživaju”? Verovatno jeste, i svi oni koji imaju napismeno iz Poreske uprave da ne treba ništa da plaćaju, zbilja nisu imali razloga da išta od obaveza državi.

No, kako izgleda, takvih, sa pisanom potvrdom Poreske uprave da ne treba ništa da plaćaju, veoma je malo, ako ih uopšte ima. Stoga, natrag na zakon: “Obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, dužan je da sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda”, piše u Članu 100a.

Dakle, u zakonu piše to što piše, načelo “ignorantia iuris nocet”, odnosno, “neznanje prava škodi” važi odvajkada, tako da ne stoje argumenti tipa “Poreska nam je rekla da ne plaćamo”, ili “pa to nikad niko nije plaćao”. Ne stoji ni argument da je od frilensera traženo da “retroaktivno” plate porez: retroaktivno bi bilo da je donet neki novi zakon, a od njih traženo da po tom zakonu plaćaju i za period pre njegovog donošenja. Da li je prijavljivanje poreza bilo komplikovano? Verovatno jeste. Da li je Poreska uprava unosila zabunu i radila veoma loše i nezainteresovano za svoj posao? Svakako jeste. No, sve to nije argument za neplaćanje poreza (i doprinosa): ako se neko baš zainatio, pa otišao u Poresku i rekao “uzmite moje pare, hoću da platim porez”, a oni ga odbili bez pisane potvrde, jedino što je bilo razumno učiniti jeste da se te pare za porez odvoje na stranu i redovno dopunjavaju. Jer, jednostavno je – porez mora da se plati.

U januaru je to i Vučić rekao, pred najavljeni protest frilensera: “Frilenseri mogu da prete rušenjem institucija i sajtova, ali da će porez morati da plate”. Međutim, u martu je malo promenio ploču: “Ja mislim da je tim ljudima potrebno omogućiti da rade. Sad je jasno kakav porez treba da plate, ali nemojte da im naplaćujete retroaktivno”, rekao je predsednik države, a znano je da je, kad poželi, on tvorac i donositelj zakona, a ne Skupština Srbije.

I onda dolazimo do epiloga – šta su to prihvatili frilenseri? Prihvatili su da im za prihode u poslednjih pet godina 50 odsto prihoda budu normirani troškovi, odnosno, da se taj deo ne uzima kao poreska osnovica. Osim toga, prihvatili su i da 32.000 dinara iznosi neoporezivi deo prihoda, što u praksi znači da na svaki prihod do 64.000 dinara mesečno, odnosno 768.000 dinara godišnje u poslednjih pet godina frilenseri ne treba da plate ni dinara poreza i doprinosa. Ovakvo stanje će potrajati do kraja 2021. godine.

Šta je ovde problem? Za frilensere – ništa, uprkos tome što su neki od njih nezadovoljni postignutim, s obzirom da su želeli da im se u potpunosti obriše poreski dug za poslednjih pet godina. Frilenseri zapravo treba da pohvale učinak pregovaračkog tima, jer su dobili uslove koje svi ostali smrtnici u Srbiji samo mogu da sanjaju.

Jer, šta? Za sve ostale smrtnike neoporezivi deo zarade nije 32.000 dinara, nego 18.300 dinara za 2021. godinu, a prethodnih godina neoporezivi deo bio je još i niži. Ako uzmemo porodicu u kojoj oba supružnika zarađuju minimalnu zaradu (32.000 dinara neto, odnosno 64.000 ukupno za njih dvoje), oni će zajedno sa svojim poslodavcem morati da plate više od 36.000 dinara poreza i doprinosa – njihove dve “bruto 2” zarade ukupno iznose nešto iznad 100.000 dinara. Za taj iznos frilenser (jedan) će platiti porez i doprinose u iznosu od oko 10.000 dinara, a ostaće mu oko 90.000 dinara neto, dok će onoj sirotoj porodici ostati 64.000 neto.

Koga je još država napravila magarcima zbog toga što su redovno plaćali porez i doprinose? Pa, praktično sve one koji su ikad išta toj istoj državi platili u poslednjih pet i više godina. Šta da kažu oni frilenseri koji su shvatili da im se isplati da postanu preduzetnici i da plaćaju paušalni porez za sve ove godine? Da li i dalje misle da su pametno postupili, umesto da su se pravilli blesavi i nisu plaćali ništa? Kako se oseća bilo koji drugi zaposleni što je zajedno sa svojim poslodavcem morao da plaća poreze i doprinose, umesto da mu se, kao frilenserima, ponudi da bira da li će sve to da plaća ili će 64.000 dinara da uzima “čisto”?

Verovatno se svi oni osećaju kao građani koji su redovno plaćali Infostan pa saznali da onima koji ništa nisu plaćali ne samo da će se napraviti reprogram, nego će im se i skinuti sve kamate, pa još i 15 odsto duga pride. Ili, kao svi oni koji su zidali kuće i stanove “na belo”, sa svim papirima i dozvolama, godinama obigravajući po šalterima, pa saznali da je država 2015. donela zakon o ozakonjenju bespravno izgrađenih objekata.

Jednostavno, ova država nepogrešivo pravi magarcima i budalama sve koji rade po propisima i ispunjavaju sve zakonske obaveze.

Komentari

Vaš komentar