Beogradska vlast je svojim graditeljskim poduhvatima u poslednjih 5-6 godina toliko snizila očekivanja i poverenje u njihove sposobnosti da čovek često zastane i upita se da li uopšte treba išta dalje da grade, popravljaju ili preduzimaju.

Primera je mnogo – od dvogodišnjeg renoviranja tzv. “Četiri bulevara”, odnosno, jedne ulice sa četiri imena, dužine manje od 3 kilometra, uz cenu koja je bila dostojna kakvog auto-puta kroz planinski predeo, preko nesretnog obrtanja kocki na Trgu republike, grobljanskog Cvetnog trga (koji je opet nedavno bio raskopan), pa sve do razvaljivanja Skadarlije, Kosančićevog venca, bespotrebne seče drveća zbog gondole, bacanja miliona na nepotrebnu fontanu na Slaviji…

Ne samo da radovi po pravilu svuda kasne (negde i više od godinu dana), već je i kvalitet urađenog često takav da mnogo toga ubrzo mora ponovo da se radi, a cene uporno rastu li rastu. Gore su navedeni primeri za koje verovatno svaki Beograđanin zna, međutim, slično je i na manje poznatim lokacijama – za ovu priliku novinar će zloupotrebiti prostor zarad ukazivanja 3 lokalna problema koje gradske vlasti ne mogu da reše (ili ne rešavaju kako treba) – godinama.

Slučaj “Pasarela”: “Pasarela između Banovog i Julinog brda biće rekonstruisana”; “U avgustu počinju radovi na pasareli u Čukarici: Novi i lepši prelaz sa Julinog ka Banovom brdu” – ovako su glasili naslovi iz juna 2019. godine.

“Na pasarelu motri i grad: Najavljena popravka ‘Stankomovog’ mosta koji povezuje Julino i Banovo brdo”, glasio je naslov pre nedelju dana, 24. marta. 2021. godine.

Tada, 2019, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obišao je, kako su mediji javili, “poslovni kompleks ‘Pasarela’”, i najavio rekonstrukciju pešačkog mosta između Banovog i Julinog brda, kao i izgradnju stambeno-poslovnog centra.

“Uprkos činjenici da je (pasarela) zapuštena, veoma je važna za stanovnike ovog kraja jer povezuje gotovo 100.000 ljudi sa Banovog brda, Julinog brda i Žarkova”, rekao je tada Vesić. Naravno, ovo je bila ordinarna glupost. Možda sva ova naselja zajedno imaju 100.000 ljudi, ali verovatno nikom osim Vesiću ne bi palo na pamet da neugledni pešački most koji spaja okretnicu tramvaja na Banovom brdu sa Julinim brdom ima ikakve veze sa tolikim brojem ljudi. Samo Julino brdo ima 4-5 solitera i još desetak stambenih zgrada višespratnica. Ima dve prodavnice, košarkaški i fudbalski teren, dva parkića za decu i jednu veliku garažu. Jeste, u obližnjim porodičnim kućama su živeli i čuveni Predrag Cune Gojković i Živan Saramandić, ali nikada 100.000 ljudi nije prelazilo pešački most, niti će.

No, most jeste jedno ruglo (vidi slike) i takav je od kad je napravljen, a tome ima dvadesetak godina. Istina, problem je što je kompanija “Stankom” – sada u stečaju – počela da gradi i pasarelu i kompleks oko mosta, no, Vesića niko nije terao da u poslednje dve godine dva puta najavljuje rešavanje ovog problema, a 2019. da kaže da je postignut dogovor, da će radovi početi za nekoliko meseci, da će građani “dobiti uređenu pasarelu, koja neće izgledati kao sada, već će biti bezbedna i sigurna”, te da će opština će urediti stepenište i rasvetu. Dve godine kasnije, u martu 2021, Vesić izjavljuje da grad namerava da obnovi most, ali u isto vreme šalje se poruka “da se početak radova se zasad ne zna, jer je most još u vlasništvu firme ‘Stankom’ koja je u stečaju”.

Do tada, stanovnici Julinog brda će posle svake kiše preskakati pravo malo jezero pomoću postavljenih drvenih paleta, prolazeći pored sablasnih nezavršenih lokala i poslovnih zgrada zaraslih u korov.

Slučaj “Valjevska”: U avgustu 2018. godine, bujica u strmoj Valjevskoj ulici bukvalno je odnela jednog muškarca nizbrdo ka Fabrici metalnih proizvoda, zajedno sa nekoliko kontejnera.

Kad padnu obilne letnje kiše, Valjevska se pretvori u bujičnu rečicu i nosi sve pred sobom. Te 2018. nešto je bilo popravljano u Valjevskoj, e da bi u junu sledeće godine bujica progutala pola
ulice.

Valjevska prošle godine. Može to i bolje sad. pic.twitter.com/CIMVGPlgib

— Cevi Tamin (@storm_triper) June 8, 2020

Gradske vlasti su se dohvatile posla i radile Valjevsku ulicu tokom duga četiri meseca. Krajem oktobra 2019. Vesić je obišao završetak radova i rekao da je “rešen problem Valjevske ulice” time što su zamenjene cevi i postavljene nove armirane betonske šahte, kao i dovoljno široke rešetke za odvođenje kišne kanalizacije u slučaju padavina.

“I na kraju postavili smo asfalt onako kako treba čime je rešen problem Valjevske ulice. Više neće biti onakvih problema kakvih je bilo i 2009. i 2008. godine, ali i ove godine u junu”, rekao je tada Vesić.

Banovo brdo na vodi.
Valjevska ulica. pic.twitter.com/sq2nOcEl3h

— Marko M. Dragoslavic (@DragoslavicM) June 8, 2020

Koliko sledeće godine u junu, dakle, 2020, videlo se da problem nije rešen, i da se ponovo stvaraju iste onakve bujice kao i prethodnih godina. Nakon ove, za sada poslednje bujice, ponovo je bio malo oštećen asfalt, tako da u “novoj” i “rešenoj” Valjevskoj već postoje tri poveće zakrpe. Čekamo leto 2021.

Slučaj “Požeška”: Glavna ulica na Banovom brdu je kompletno rekonstruisana pre 10-ak godina, i to očajno. Veoma brzo su obe trake u kojima su tramvajske šine počele da propadaju, a već nekoliko godina reč je o pravim kraterima preko kojih jedva prelaze i autobusi.

“Znam ja da ima rupe na ulicama, i sam izveštavam o njima. Sednem u kola, pobegnem ovima mojima na kratko, vozikam se i sve vidim. I onda javljam Drobnjaku, Radojičiću, Vesiću za svaku rupu”, rekao je Vučić sredinom 2019, napomenuviši i Požešku kao jedan od problema.

Mesec dana ranije i Vesić se pohvalio da ga Vučić zove zbog rupa na ulici:

“Važno je da imamo takvog predsednika koji je posvećen svom poslu i koji vas pozove i u ponoć i u 4 ujutru kada vidi neki problem ili čuje za njega. To znači da mu je važno i da mu je stalo. Ja
kažem, Vučić u 10 noću, 11 noću zove kada vidi neku rupu na ulici, kada se prošeta ili ide kolima”.

Izgleda da Vučić još nije pozvao Vesića za Požešku ulicu na Banovom brdu. Problem je što se ne zna šta je gore – da ulice nastavljaju da propadaju “redovnim tokom”, poput Požeške, ili da se naprednjaci dohvate popravki, blokiraju taj deo grada na neznani broj meseci, plate “boga oca” parama građana i na kraju ne reše problem.