S njihovih lica se čitaju mržnja i bes, u njihovim srcima raste zloba, iz njihovih usta se sipa otrov. Glišić, Bratina, Vučić - tri zastrašujuće izjave: Piše Ranko Pivljanin

Prvi se izjavom proslavio Darko Glišić, ministar za javna ulaganja, koji je poručio roditeljima:

„Ne upisujte decu na blokaderske fakultete, jer će vam ih vratiti kao ovu devojku iz Šapca, u kovčegu“.

Još dok je suludošću i morbidnišću odjekivala ova zastrašujuća rečenica, na Dan studenata oglasio se ministar informisanja Boris Bratina da i on da svoj doprinos hajki izjavom kako studenti „nisu svesni da policija ima pravo da ih bije i da ih ubije“.

Na kraju se u nedelju, prilikom jedne od mnogobrojnih šetnji po EXPO gradilištu, oglasio i sam predsednik države konstatacijom će biti hapšeni profesori na Fakultetu političkih nauka, jer, kako reče, „daju desetke onima koji idu na blokade, a šestice onima koji ne idu“.

Ovo više nisu verbalno-psihološki ispadi. Ovo nisu neoprezne izjave. Ovo nisu samo pretnje. Ovo je eho ludila začet u glavama ljudi u kojima je zavladala nepojamna panika od gubitka vlasti i strah od neizbežne odgovornosti nakon čega su popustile sve kočnice i obziri i gde se više ne razmišlja ni o težini izgovorenih reči, ni o posledicama izrečenog.

S njihovih lica se čitaju mržnja i bes, u njihovim srcima raste zloba, iz njihovih usta se sipa otrov i izgovaraju reči od kojih normalne ljude može samo da podiđe jeza, a ljudi na najodgovornijim pozicijama u državi ne bi smeli tako nešto ni da pomisle.

A oni su ih, bez zazora, izgovorili kao morbidne „čestitke“ akademskoj zajednici, poručujući da se sa simboličnog „ubijanja“ univerziteta može preći i na ono najkonkretnije: možemo i da vas hapsimo i da vas ubijamo. Ovo je dodatna i monstruozna verbalizacija već konkretnog državnog terora nad studentima i pobunjenim građanima, najava rata protiv sopstvenih građana i poruka da će se u očuvanju vlasti ići do kraja. Njihovim rečnikom rečeno, nije isključeno ni da može da „padne krv“.

Dakle, ovim i ovakvim izjavama vlast je sa svoje strane do kraja ogolila sopstvenu strategiju političke borbe koja ne isključuje ni „krajnja sredstva“, oni nam poručuju da su spremni da idu „do kraja“ u odbrani vlasti i da neće prezati da upotrebe sav raspoloživi represivni aparat, koji su kadrovski prilagodili svojim potrebama i ciljevima.

Poruka je nedvosmislena: hapsićemo vas, tući ćemo vas, na kraju možemo i da vas ubijamo. Ovo prvo dvoje već uveliko rade, ostalo je samo da se negde ovaploti monstruoznost izašla iz glave ministra informisanja koji je dao oduška svom nasilničkom karakteru prononsiranog desničara i nekog za koga ne bi bio problem da policija puca u studente.

Ovi, malo je reći, verbalni ispadi, govore samo jedno. U redovima režima koji, iz dana u dan, potvrđuje da su se zaista pretvorili u „organizovanu kriminalnu grupu“ koja na raspolaganju ima sve državne resurse, regularne i paramilitarne aparate sile i nikakvu kontrolu, zavladala je pometnja iz koje ne može proisteći ništa dobro, osim čistog nasilja i ogoljene represije.

Tako se naše društvo našlo u najopasnijoj situaciji otkako je vlast Aleksandra Vučića počela da se kruni, gde se više ne može računati ni na kakvu pamet i uzdržanost s njihove strane, već je odgovornost da se iz ovog „tinjajućeg građanskog rata“ ispliva što bezbolnije prebačena na građane, studente i ovo malo opozicije koji će morati da se oslone na sopstvenu snagu, pamet i organizovanost i da naprave monolit koji bi jasno stavio do znanja raspojasanoj sili režima da „pucanja“, „kovčega“ i „hapšenja“ profesora ne sme i ne može biti.

Njihove pretnje dolaze iz straha, odbrana društva iz neminovnosti i logike prostog opstanka uređene zajednice i povratka funkcionalnoj državi u kojoj će otrovni jezik mržnje i sejanje straha od strane raznih Glišića, Bratina, Vučića i ostalih Vučićevića ostati zarobljen u košmaru njihovih glava. Oni možda nikad neće moći da shvate da nasilje nije rešenje, ali im se ne sme dozvoliti da tu suludu ideju provere u praksi.