U Kosmosu, kažu, ima crna rupa, za koju još sa sigurnošću nije dokazano da zaista postoji, a u Srbiji egzistira ružičasta, koja ne samo da postoji, nego ima i dozvolu (nacionalnu) da obnaša posao one kosmičke posestrime. Baštini mrak prelakiran u veselu boju, emituje mržnju, manipulacije, laži, primitivizam, skarednost i glupost, a usisava i u ništavilo pretvara pristojnost, istinu, integritet i ljude koji nisu poželjni deo njene orbite. Jednom rečju, bezdan.
Iz mraka te rupe, u sadejstvu sa njenim satelitima i „advokatima“, juče su odapeti sumporni meteoriti na našu medijsku kuću i glavnog urednika njenog štampanog izdanja, sa ciljem da se okvalifikujemo kao satanizatori Vučića i njegove porodice. Pripomogao je i dežurni enterijer ružičastih „hit tvitova“, u obliku i znamenite tehničke premijerke Srbije, nazivajući nas mernom jedinicom za laž. Opet je nešto pobrkala gospođa Brnabić, kopirajt na tu vrstu etalona, ipak, drži njen režim i pripadajući mu mediji.
By the way, u našim novinama nije objavljen nijedan tekst o predsednikovoj familiji. Ako smo već kod tekstova objavljenih na portalu, a koji su tendeciozno izdvojeni i u beskraj emitovani kao dokaz našeg „mrziteljstva“, tačno je da su njihovi junaci brat i sin predsednika SNS-a, ali ne zato da bismo satanizovali i njih i Vučića, već zato što su oni svojim delovanjem, postupcima i angažovanjem zavredili medijsku pažnju.
Da je, kojim slučajem, Vučićev brat uspešan naučnik, a sin vrhunski sportista, takođe bismo pisali o njima. Ako ćemo baš mak na konac, može i ovako: Imam i ja sina, strastvenog navijača ( na sreću, Partizana) ali ga još niko nigde, ni na tribinama ni u kafani, nije uslikao ni sa „rošavim“, ni sa“bubuljičavim“, ni sa „belivučkim“ društvom. Da jeste, to bih kao otac sam rešio – sa njim, ne sa onim koji ga je fotografisao.
Imam i brata, koji je tokom pola veka života možda i neki put izgubio ličnu kartu, ali na konto nje niko nikad nigde nije osnivao firme. Da jeste, pitao bih ga o čemu je reč i drugačije bismo razgovarali. Toliko. (Uzgred, bilo je i primera da smo branili Vučićevu porodicu, što od drugih, što od njega samog – sam sam potpisao nekoliko tekstova i evo dva, ko hoće da pogleda:
„Ostavite svi decu na miru“, 9.april 2020; „Vučiću, ne vređaj mi koleginicu“, 16. decembar 2020.)
U suštini, bespredmetno je ovo što pišem, jer u blatnjavom medijskom oboru koji je napravljen, čauši režima uvek imaju prednost domaćeg terena, ali ne može se ni olako pustiti da jahači srpske apokalipse okolo vitlaju lasom, love i žigošu ljude.
Kad sve ovo jednom prođe, a proći će, uporedićemo „žigove“, ali i to će biti besmisleno. Moj će biti rana, vaš etiketa za novu cenu.
Na kraju, biću krajnje pretenciozan i bezmalo stoprocentno uveren u ovo što ću reći aktuelnim vladarima Srbije: bolje da vas ovakvi kao mi napadaju, nego da vas onakvi vaši brane. Kad više ne budete u stanju, tačnije u prilici, da im punite džepove novcem i privilegijama a oni, zauzvrat, da tovare glave sluđenog građanstva bezobalnom propagandom, okrenuće se
protiv vas. Ta je vrsta uvek pripravna da laje, zavisi samo na koga ih aktuelni gazda nadrška.
Ne morate da se mučite i gledate u budućnost, dovoljno je samo da bacite pogled u njihovu prošlost i videćete jasno ovo o čemu govorim. No, znate vi to dobro i zato ste ih mobilisali – takav bekgraund im je i bio preporuka.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare