Piše Ranko Pivljanin: Vučić u kučinama

Vladimir Vuletić je lično podmazivao snajper na Partizanovom stadionu da ne zarđa i preslagao paketiće sa drogom da se ne ubuđaju. Novak Nedić, sekretar vlade za vreme Vučićevog premijerisanja, ni ne zna gde je Partizanov stadion, a Janjičari.., pa janjičari su telohranitelji turskih sultana. Slaviša Kokeza je na čelno mesto Fudbalskog saveza Srbije postavljen na insistiranje Đorđa Vukadinovića. Vladimir Gajić nije advokat, već slikar u pokušaju koji je trenutno zabavljen crtanjem meta na čelu Aleksandra Vučića. A Pepe le Tvor, prononsirani seksualni manijak, je njihova veza i logistika u inostranstvu....Ovako otprilike - s malim oduškom umetničkoj slobodi - kriminalizovani Vučićev režim, trenutno u fazi pileta u kučinama, pokušava da relativizuje strašne afere koje ih potresaju i u kojima su glavni junac mangupi iz njihovih redova. Po Skupštini Srbije Belivukov klan povezuju sa opozicijom, a po odurnim tabloidima se „otkrivaju“ veze istraživačkih novinara s kriminalcima o kojima, inače, godinama pišu i raskrinkavaju ih.Istina, stižu i priznanja da ova riba smrdi od glave i to od strane onih prvoosumnjičenih mangupa unutar sistema. Tako je Nebojša Stefanović, aktuelni ministar odbrane, blagoizvoleo izjaviti:"Nema sumnje da je krajnji cilj zavere protiv predsednika Aleksandra Vučića bio nasilno preuzimanje vlasti i države. Кriminalna operacija tog obima ne bi bila moguća bez podrške nekoga iz vrha države i verujem da će svi umešani završiti u zatvoru!” Na koga li je samo mislio dr Neša, mora da zna nešto više, bio je čovek toliko godina ministar policije?Izgleda da nešto naslućuje i dežurni „glas savesti“ SNS-a Vladimir Đukanović - on Vučića danima upozorava na guje koje je odgojio u nedrima - i šalje vrlo indikativnu poruku:"Bravo za svakog ko ume da sagleda koliko je pogrešio i očito je spreman da se sam prijavi policiji. To je za poštovanje.“Tako smo, barem na trenutak, videli naprednjake u rimejku onoga što se u socijalizmu zvalo društvenom samokritikom.Da bi papazjanija bila kompletna u igru je sada, u ulozi mamca za projektile, ubačen i ministar prosvete Branko Ružić kome je izvučena neka fotografija gde je on u društvu nekog „škaljarca“. Kad se svemu doda one morbidna nekrofilska vikend epizoda s mrtvim truplima i odsečenim glavama, dobijamo zaokruženu sliku propagandnog poduhvata zvanog „sluđivanje naroda u bezbroj slika“ koji ima nekoliko ciljeva.Jedan je da se pomešaju ludi i zbunjeni i u javnosti napravi opšta pometnja kako se ne bi moglo razlučiti ko je tu negativac, a ko žrtva, ko je krao a ko mu je to omogućio, ko laže a ko govori istinu i ko je kome radio o glavi. Drugi je trešenje „naprednjačke gore“ u kojem će novorođeni, ali i stari miševi shvatiti gde im je mesto i da se u kavezu još uvek pita mačak. Treći je pravljenje smutnje u pravosuđu kojem se, što posredno, što neposredno, ne dozvoljava da radi svoj posao, razdvoji popa i boba i čvrstinom nepobitnih dokaza i adekvatnih sankcija jednog po jednog od te bagre upućuje ka Požarevcu i Mitrovici.Umesto da policija hapsi, tužilaštvo podiže optužnice a sudstvo pretresa i presuđuje, partijsko-državna mafija ih drži po strani i pregrupisava se u grozničavom naporu da maksimalno iskontrolišu štetu. Zainteresovane krupne zverke unutar te hobotnice kupuju vreme, pregovaraju između sebe, pogađaju se i cenjkaju, mere kompromitujući materijal koji imaju jedniprotiv drugih i pokušavaju da dođu do najedakvatnijih žrtvenih jaraca kojima bi javnosti zamazali oči, a sebi osigurali i slobodu i poslove do sledeće podele karata. Puter koji se sliva sa njihovih glava povezuje ih u sijamske blizance, on je istovremeno i oružje i garant obostrane sigurnosti, ali ih užasava mogućnost da bi neka karika iz tog lanca mogla da prekrši zakon omerte i progovori šta ne treba i gde ne treba. Njih sve zajedno upravo plaši postojanje onog Đukinog junaka „koji ume da sagleda koliko je pogrešio i spreman je da se sam prijavi policiji“.Naravno, sve se podvodi pod davno patentirani hedlajn zvani „Zavera protiv Vučića“, provereni mehanizam za skretanje pažnje, ali i izazivanje samilosti kod njegovog biračkog tela koje se svaki put iznova pita:„Dokle više, dušmani, što ga ne ostavite na miru?“.Ostavili bi oni njega, ali neće on njih. U nakaznom sitemu koji je stvorio i kome stoji na čelu Vučić odavno ne računa na prijatelje. Njemu su neprijatelji, i to oni kontrolisani, garant opstanka.