Stigli smo do tačke kada predsednika više niko ne sluša kada nam se vanredno redovno obraća. Oni koji ga podržavaju, rade to bezrezervno jer su u naprednjačkoj vojsci takva Pravila službe. Oni koji ga ne podržavaju više ne mogu da ga slušaju, jer je pristup isti svaki put.
Red izdajnika, red stranaca kojima “sme da kaže sve”, red zavođenja dispcipline u partiji, red disciplinovanja neposlušnih medija, red oštrog odbijanja “nerazumnih zahteva radnika” i naravno red žalopojki kako mu je teško.
U Skupštini stanje redovno – rafali uvreda ispaljuju se na opoziciju koja se bori u datim uslovina da skrene pažnju na kriminal i korupciju koji postaju svakodnevica. U Nemanjinoj 11 , premijerka se isključivo bavi medijskim analizama i da – trebalo bi da objave kolka će biti cena goriva narednih nedelju dana. Za ostalo nisu nadležni.
Kad uz to uzmete u obzir istaživanje “Crte” koje je pokazalo da skoro polovina ispitanika veruje da jedan čovek treba čvrstom rukom bez Skupštine i Vlade, čini se da je predsednik anestezirao sve i da je blizu cilja da vlada sam.
Ostalo mu je da ispod žita, strancima kojima „sme da kaže sve“, isporuči ono što se od njega očekuju – nezavisno Kosovo. Tako bi potvrdio da se na njega može računati i da isporučuje traženo – da je stabilokratan. Zato, sem deklarativnog gunđanja o tome kako treba prvo da ide ZSO pa onda lokalni izbori, nema konkretnijih poteza koji bi ukazivali na bilo kakvu strategiju još od sastanka sa Kurtijem u Briselu. Sa druge strane, iz Vašingtona dolazi poruka da će lokalne izbore priznati I bez učešća Srba.
A Srbi neka ostanu bez mogućnosti da se slobodno kreću i putuju, neka ostanu bez lokalnih samouprava iz kojih su pozvani da izađu. Brine se predsednik samo za one “borce” koji asfaltiraju puteve Vučića ka poziciji , ne autokrate, to je prevaziđeno, već vladara.
Na sledećim izborima koje kroji kako on hoće zato mu je važan novi blok – naprednjačka elita koja se dugo baškarila u budžetkom novcu za koji smatra da je njihov, sada bi da troši taj novac, a ne da brani vođu. Kupovali bi stanove, slali decu u strane škole, ne bi oni da se bave kvotama za mitinge. Potrebna mu je sveža krv , gladna nameštenja – a među naprednjacima je mnogo onih kojima su dozlogrdili sendviči i javni prevoz. I oni bi “audi” ili bar službenu “škodu”, bifteka ako bude. Ima i onih koji misle da njihovo ime i prezime ima cenu i da još nije prošlo vreme da je naplate. Mami ih predsednik pristupom budžetu i slatkim životom.
Međutim, nije sve beznadežno – ima I ljudi o kojima govori za „NIN“ dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš. Poštenih ljudi koji žele sistem i državu koja radi za građane. Govori o tome i istraživanje “Crte” podatkom da je 41 odsto ispitanika protiv države kojom vlada jedan čovek. Oni su jedina prepreka da Srbija dobije sultana. Toliko za ovo redovno obraćanje.
BONUS VIDEO Nikola Jovanović o poenti dolaska evroparlamentaraca u Srbiju i dolasku Vučića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare