Oni su zaslužili da budu svi na jednom mestu, recimo u Beogradu na vodi. I to besplatno, zbog svega što čine Srbiji. Kompletna naprednjačka ekipa, pa neka tamo usrećuju jedni druge, neka se dive sebi do imbecilnosti. Samo nek se okanu nas i naših života.
U najvećoj kuli ima mesta za vladu, skupštinu, za obe udbe i njihove udovice, za Zagorku, doktora Žeksa i razdeljak Marića. Za direktore, „navijače“, za „umove“, kumove i braću.
U prizemlju bi bile redakcije tabloida, malo iznad zadruga i parovi, onda ceo sprat sa fenjerima i kabinet državnog podvodača. Sve simboli današnjeg društva, a na vrhu vidikovac za vođu.
Kad bi moglo, usred kvarta bi valjalo otvoriti jedan omanji rudnik litijuma, fabriku guma, zatim nacionalni stadion i žičaru. Nedužnu reku Savu u tom delu zabetonirati, pa nek bulumenta uživa do mile volje. Kao što oni rade narodu.
Beograd na vodi i jeste samo njihov. Oteli su nam 115 hektara gradskog zemljišta (oko 1,3 milijarde evra), hotel Bristol, zgradu Pošte, Geozavod, Železničku stanicu…
Našim parama su platili rušenje salona “Simpo” (12 miliona evra), Kokezinog “Eurosalona” (16 miliona ), zgradu “Iskre” (sedam miliona). Pa još 10 miliona za preseljenje Beogradske autobuske stanice. Hiljade i hiljade kvadrata i desetine miliona evra naših para progutale su ruševine.
Pet godina se navršilo od početka tog kriminala jedinstvenog po nameri, po obimu i po brutalnosti. Pet godina je prošlo od kada srpski poreski obveznici rade za dobrobit nekakvog Muhameda Alabara i njegovih beogradskih prijatelja.
Vlast sve ove godine izbegava da nam „objasni“ kako smo mi sa preko milijardu evra uloženog kapitala manjinski vlasnici u firmi u koju je Alabarov „Igl hils“ uložio 150 miliona evra.
Ništa slično svet nije video. Pokloniti strancu toliku imovinu mogu samo bolesni, pohlepni ili ucenjeni. Od to troje ništa nije alibi za tužioce i sudije. U drugim državama zbog takvih projekata akteri bi završili u zatvoru ili na lečenju.
Za pet godina nisu nas nijednom obavestili kako ta naša i arapska firma posluje. Kolika je dobit, kolike su investicije, da li je i jedan evro uplaćen u budžet. Jemo li nešto iznajmili, koliko zarađujemo od kirije. Ništa od toga.
Kada smo sa Rumunima zajedno gradili Đerdap, sve se znalo do detalja, koliko ko ulaže i koliko će kome ići vode, odnosno struje. Pa nije gradnja stanova zahtevnija od hidrocentrale.
Zidanje Vavilona na Savi počelo je skandalozno, rušenjem vezivanjima i otimanjem. Isto tako će se i završiti – skandalom. Arapski partneri će iznenada nestati kao što su i došli niotkuda. Pre toga će prodati sve što je na prodaju, garaže, lokale, hotele, stanove.
Kad iz zajedničke firme izvuku i poslednji evro, ostaviće nam ljušturu sa naših 32 odsto vlasništva. To će Srbija moći da uknjiži.
Tada će se u mišje rupe sakriti poslanici koji su izglasali poseban zakon za Beograd na vodi i sudije koje su rekle da je sve po Ustavu. Ministarka, potpisnica ugovora će otići na studijsko putovanje, a idejni tvorac će se preseliti već negde, ima on prijatelja po celom svetu.
Mi ćemo i dalje svirati u sviralu i kukati da smo siromašni. I jesmo, ali smo još veće kukavice.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare