0
Vraćam se preksinoć kući kolima i na uglu Ustaničke i Vojislava Ilića naiđem na bezazleni udes u kome očigledno nema povređenih, iako je prednji deo neke prastare “zastave” poprimio oblik bezglasne harmonike - totalni užas od kola. Ispred nje, ni na pola metra udaljenosti, bez ikakve vidljive štete, zaustavljen, rekao bi čovek, oklopni transporter, ali u pitanju je neki od onih “fancy” kombajna marke “bmw” ili “audi”, nemam pojma, nije ni važno, tablice uobičajene…
Pored, grupica ljudi iz oba automobila – dvoje sredovečnih nesrećnika iz harmonike, žena možda i nije sredovečna, ali kao da jeste, očigledni krivci, u po glasa gutaju nesreću, a pred njima trojica ćelavaca, jednobrazno obučenih u crno, pantalone uvučene u poluduboke čizme, stegnuti crnim kajševima, a svakome na ramenu srpska trobojka, jedine boje na tom crnilu koje podseća na uniforme skinsa, ležerni i opušteni, dvojica nehajno zagrljena, kao da će da zaigraju oro, ali instiktivno znaš da sledeći potez neće biti igra.
Odem dalje, jer se upalilo zeleno na semaforu – tako je iskusnim okom i darom sjajnog novinara ovu naizgled običnu scenu opisala koleginica Tamara Spaić. Ona je ovu objavu, ne bez razloga, povezala sa pričom koliko je curenje podatka iz državnih institucija ka moćnim pojedincima opasno po istraživačke novinare.
PROČITAJTE JOŠ:
“Pitate policiju o supruzi člana kriminalnog klana, na vratima vam se pojavi – član kriminalnog klana. Istražujete poslovanje predsednikovog kuma, za to pre nego što objavite tekst sazna – ‘Informer’. Tražite od institucija podatke o poslovanju kompanija u vlasništvu Roberta Čobana, javi vam se – Robert Čoban…” – tako počinje tekst na sajtu “Cenzolovka”, posvećenom slobodi medija.
Za mene je Tamarina priču najbolja slika predstojećih izbora, opozicija u razdrndanoj “zastavi” i vlast u džipovima, u po glasa progutane nesreće i veselje bahatih siledžija, nemoć protiv svih njihovih poteza koji odavno nisu igra… Da ne ispadne da sam čitav komentar prepisao, samo bih dodao: April u novembru!
