Piše Ivan Mrđen: Pismo sa Orlovače

U subotu 16. oktobra pisao sam na ovom mestu o iznenadnoj smrti mog prijatelja Dragana Đorđevića (1954-2021), konobara u klubu na šestom spratu “Borbine” zgrade. Juče mi je stiglo pismo njegove ćerke Sandre, koje, uz neznatna skraćenja, moram da objavim:“Želim da Vam se zahvalim na članku o mom voljenom tati, koji ste nam doneli na dan sahrane na Orlovači. Samo bih dodala da on nije preminuo od korone, već od neadekvatnog lečenja i bolničke bakterije. Jednom rečju, ubili su ga, kao i mnoge druge, svojom nestručnočću, neznanjem, nemarnošću... Zavili su nam porodicu u crno!Moj najbolji taja nikad nije bolovao, lek nije popio, kao dobrovoljni davalac čak 77 puta dao je krv. Zato me užasno boli svaki korak do njegovog groba i nazad u praznu kuću. Tata je sve voleo i svi su ga voleli, ostavio je dubok trag, a nama ogromnu tugu i bol.

Volela sam mnogo i čuveni klub na šestom i svog taju u njemu, tu sam jurcala od malena pa sve dok nisu zatvorili klub. Bila sam i “Borbino” dete, kao i radnik “Večernjih novosti”, deset godina radila sam honorarno, ucenili su tatu da ode pa će mene primiti, ali sve je drugačije bilo, još sam postala višak nakon toliko godina, i to sa petim stepenom grafičke škole.Izdali su mog tatu, mene, vredne i poštene ljude, koji se nisu ponižavali zbog kojekakvih, a ostali smo do kraja čistog obraza, iskreni, svoji, jer mi ne znamo drugačije! Redovno se čujemo sa tatinom koleginicom Micom, oni su se mnogo voleli, ispričala sam joj da ste pisali o tati i ona je rekla da Vas zna, samo reči hvale . Hvala Vam još jednom. Gagijeva čerka, Sandra”Ako vas ovo ne interesuje i smatrate da sam prostor mogao pametnije da iskoristim, pokušajte da na kiosku vratite ove novine i zamenite ih za one koje pišu o najvažnijem pitanju minule sedmice, kojim autom i uz kakvu pratnju je na nekakvu utakmicu išlo “državno dete”! Ili zašto predsednik svega ovoga nosi rolke? Ili…***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram