Ako je istina da je jedna onkološka pacijentkinja morala da potpiše pristupnicu jednoj stranci da bi bila "pomerena" na listi čekanja - a to je primer koji navodi Raša Nedeljkov iz Crte - onda smo, ipak, dotakli dno, i onda, ujedno, ništa što napišemo više nema smisla.
Jer, argumentovati izlazak na izbore kao nužnu samoodbranu života u ovoj zemlji posle ove vesti postaje besmisleno i podseća na onu Adornovu misao koja kaže da „pisati poeziju posle Aušvica – to je varvarski“. Kako se nama desio ovaj politički Aušvic i otkud upravnici logora u institucijama naše države (pa i u REM-u, izgleda), pitanje je za neki drugi put.
Sada, umesto toga, poezija.
Ljubomir Simović, Drugi jadac:
„Doći će vreme i postaćeš jači,
i koliko jači toliko sitiji,
bundevom krunisan jahač na krmači,
sve deblji, sve teži, sve ubojitiji.
Doći će vreme i ustaćeš iz kostreti,
i zasjaćeš u zlatu i u svili.
A mi iz pepela, mi ćemo ostati
u pepelu u kome smo i bili“.
I još, Krunisanje bundeve:
„Otkako je na glavu stavio krunu, to više nije onaj isti čovek!
Ajde što je kruna promenila njega, na njegovu je glavu nataknuta,
ali zašto je promenila i nas?“.
I Milena Marković, Malena Banjska:
„i tu me je stigla i baba i majka i sestra i zemlja
i groblje i ibar voda i tu me je stiglo i
neće da pusti
i nikad neće da pusti jer sam se setila
usred noći bi se setila
i nikad neću da zaboravim banjsku
zato što
neko beše strahinjiću bane
beše bane u malenoj
banjskoj.“
I još, Crnjanski:
„Ja sam patila zbog izobilja
U tuđim gradovima
Po tuđim ulicama ljudi
Nisu čuli za tebe
Crnjanski
Ja sam te čitala ispod klupe
I čitale su moje drugarice
Ne znam šta je bilo sa njima
One su
Po tuđim gradovima
Po tuđim ulicama
Ja sam u gradu koji se smanjio
I svet se isto smanjio
Crnjanski“.
Dakle, izađite na izbore. Drugu zemlju nemamo, nemamo ni drugi život.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare