Pisati poeziju posle vesti o onkološkoj pacijentkinji koja potpisuje pristupnicu stranci da bi preživela

Jer, argumentovati izlazak na izbore kao nužnu samoodbranu života u ovoj zemlji posle ove vesti postaje besmisleno i podseća na onu Adornovu misao koja kaže da "pisati poeziju posle Aušvica - to je varvarski". Kako se nama desio ovaj politički Aušvic i otkud upravnici logora u institucijama naše države (pa i u REM-u, izgleda), pitanje je za neki drugi put.Sada, umesto toga, poezija.Ljubomir Simović, Drugi jadac:"Doći će vreme i postaćeš jači,i koliko jači toliko sitiji,bundevom krunisan jahač na krmači,sve deblji, sve teži, sve ubojitiji.Doći će vreme i ustaćeš iz kostreti,i zasjaćeš u zlatu i u svili.A mi iz pepela, mi ćemo ostatiu pepelu u kome smo i bili".I još, Krunisanje bundeve:"Otkako je na glavu stavio krunu, to više nije onaj isti čovek!Ajde što je kruna promenila njega, na njegovu je glavu nataknuta,ali zašto je promenila i nas?".I Milena Marković, Malena Banjska:"i tu me je stigla i baba i majka i sestra i zemljai groblje i ibar voda i tu me je stiglo ineće da pustii nikad neće da pusti jer sam se setilausred noći bi se setilai nikad neću da zaboravim banjskuzato štoneko beše strahinjiću banebeše bane u malenojbanjskoj."I još, Crnjanski:"Ja sam patila zbog izobiljaU tuđim gradovimaPo tuđim ulicama ljudiNisu čuli za tebeCrnjanskiJa sam te čitala ispod klupeI čitale su moje drugariceNe znam šta je bilo sa njimaOne suPo tuđim gradovimaPo tuđim ulicamaJa sam u gradu koji se smanjioI svet se isto smanjioCrnjanski".Dakle, izađite na izbore. Drugu zemlju nemamo, nemamo ni drugi život.