Davimo se u elektronskom otpadu: Više od 5 milijardi telefona bačeno ove godine, i to nije jedini problem

Iako sadrže zlato, bakar, srebro, paladijum i druge komponente koje se mogu reciklirati, skoro svi ovi neželjeni uređaji ostaju za sobom, bačeni ili spaljeni, što nanosi značajnu štetu životnoj sredini i zdravlju.„Mobilni telefoni su među elektronskim proizvodima koji nas najviše zabrinjavaju“, rekao je Paskal Leroj, izvršni direktor VEEE, neprofitne alijanse organizacija za upravljanje elektronskim otpadom. „Ako ne recikliramo retke materijale koje oni sadrže, moraćemo da ih kopamo u zemljama poput Kine i Konga“, rekao je Leroj za AFP.Mobilni telefoni na kraju životnog veka samo su vrh ledenog brega od skoro 45 miliona tona globalnog elektronskog otpada koji se ne reciklira. Mnogi od pet milijardi mobilnih telefona koji će ove godine biti povučeni iz prometa neće završiti u smeću, već će umesto u reciklaži ostati zaboravljeni u fiokama, ormanima, garažama u domovima i preduzećima.Prema istraživanju sprovedenom u šest evropskih zemalja od septembra ove godine, prosečna evropska porodica trenutno ima oko pet kilograma takvog elektronskog otpada. Istraživanje je pokazalo da 46 odsto domaćinstava drži malu električnu i elektronsku opremu zato što bi im mogla zatrebati, 15 odsto namerava da je preproda, a 13 odsto je zadržava zbog "sentimentalne vrednosti", prenosi N1 BiH.

Izvozite znanje zajedno sa otpadom

„Izgleda da ljudi ne shvataju da ovi naizgled beznačajni objekti imaju veliku vrednost, a na globalnom nivou predstavljaju ogromnu količinu“, kaže Paskal Leroj. „Međutim, elektronski otpad nikada neće biti prikupljan dobrovoljno jer su troškovi visoki. Zato je zakonodavstvo neophodno“.Evropski parlament je ovog meseca usvojio novi zakon koji zahteva jedan punjač za sve nove pametne telefone, tablete i kamere od 2024. godine. Očekuje se da će ovo uštedeti najmanje 200 miliona evra i smanjiti e-otpad za nekoliko hiljada tona svake godine.

Zahvaljujući zakonodavstvu, Evropa prikuplja mnogo više e-otpada nego što je uobičajeno u drugim delovima sveta. U Evropi se prikupi 50 do 55 odsto e-otpada, a u zemljama sa nižim prihodima manje od pet odsto.Dodatni problemIstovremeno, hiljade tona elektronskog otpada iz bogatih zemalja transportuje se u zemlje u razvoju na reciklažu. I često nedostaje sredstava za bezbedno odlaganje takvog otpada, tako da opasne supstance kao što su živa ili plastika mogu da kontaminiraju zemljište, zagade vodu ili uđu u lanac ishrane.„Pomerili smo planine u Evropi“, kaže Leroj. „Sada to znanje moramo da izvozimo u druge delove sveta“.***

BONUS VIDEO: Postoji 360 vrsta opasnog otpada na 15 km od Ade Ciganlije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=inicijativaekobarajevopostoji360vrstaopasnogotpadana15kmodadeciganlije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3885625"]