Preminuo muzičar koji je proslavio hit koji i danas sluša ceo svet: Kolege se emotivnim rečima oprostile od njega

Britanski muzičar Dejv Bol, osnivač i član kultnog dua Soft Cell, preminuo je sa 66 godina u svom domu u Londonu. Prema navodima njegovih predstavnika, preminuo je mirno u snu, a uzrok smrti nije objavljen, piše The Guardian.

Njegov dugogodišnji saradnik i prijatelj Mark Olmond oprostio se od njega emotivnim rečima:

„Bio je divno briljantan muzički genije… Hvala ti, Dejv, što si bio ogroman deo mog života i za muziku koju si mi dao. Ne bih bio gde sam danas bez tebe.“

Od Blekpula do svetske scene

Dejvid Bol rođen je 1959. godine u Česteru. Nakon što je usvojen, odrastao je u Blekpulu gde je, kako je govorio, razvio ljubav prema „šou-biz ludilu“ britanskog primorja – vašarima, svetlima i ekscentričnoj energiji koja je kasnije oblikovala njegov umetnički izraz. Zanimanje za elektroniku nasledio je od svog oca inženjera, a presudan trenutak u njegovom životu bio je kada je 1975. godine čuo Autobahn grupe Kraftwerk, što ga je nepovratno usmerilo ka elektronskoj muzici.

Novac koji je nasledio nakon očeve smrti, iskoristio je da kupi gitaru, ali ju je ubrzo zamenio za sintisajzer. Preselio se u Lids, gde je upisao umetničku školu Leeds Polytechnic. Upravo tamo upoznao je Marka Olmonda, koji je kasnije postao njegov partner u Soft Cellu.

„Video sam tipa u leopard majici, izbeljene kose i u pantalonama od spandeksa i pomislio: ‘On sigurno nije računovođa’, pa sam ga pitao gde mogu da se upišem“, prisetio se Bol s osmehom.

Uspon Soft Cella

Bol i Olmond osnovali su Soft Cell 1979. godine. Spojili su različite muzičke svetove – Olmondovu ljubav prema pop-soulu i baladama šezdesetih sa Bolovim interesovanjem za sintisajzere i „mašinsku muziku“.

„Bili smo čudan par – Mark, gej tip u šminki, i ja, krupan lik koji je izgledao kao telohranitelj“, rekao je Bol 2017. godine. Upravo ta neobična kombinacija donela im je jedinstven zvuk i ogromnu popularnost.

Njihov proboj dogodio se kada je Bol predao kopiju prvog EP izdanja DJ-u Džonu Pilu, koji ga je pustio na BBC Radiju 1. Ubrzo su potpisali ugovor sa izdavačkom kućom Some Bizzare, a singl Tainted Love iz 1981. godine postao je globalni fenomen. Reč je o obradi soul pesme Glorije Džons, koja je, zahvaljujući Soft Cellu, postala svetski hit – singl je zauzeo prvo mesto u Britaniji i u 16 drugih zemalja, dok je u SAD dospeo u Top 10.

„Živeli smo u bednom stanu u Lidsu, a odjednom su nas vozili Konkordom“, prisetio se Bol kasnije.

Tainted Love je otvorio niz uspešnih singlova – Bedsitter, Say Hello, Wave Goodbye, Torch i What – i doneo Soft Cellu platinasti album Non-Stop Erotic Cabaret. Uprkos komercijalnom uspehu, pesme su se bavile mračnim i provokativnim temama, od seksualne frustracije do podzemne scene Londona.

Drugi album, The Art of Falling Apart, dostigao je peto mesto na listama, ali se duo razišao početkom 1984. godine.

„Uzeli smo previše sumnjivih supstanci i upetljali se u gluposti“, priznao je Bol, koji se u tom periodu borio sa zavisnošću.

Novi projekti i uspeh sa The Gridom

Posle raspada Soft Cella, Bol je eksperimentisao u više kraćih projekata, sarađujući sa umetnicima kao što su Dženezis P-Orridž i Derek Džarman. Godine 1988. osnovao je novi duo, The Grid, sa muzičarem Ričardom Norisom. Njihov spoj elektronske energije i psihodeličnih elemenata obeležio je eru acid housea. Pesme Crystal Clear, Texas Cowboys i posebno Swamp Thing donele su im veliki uspeh – poslednja je dostigla treće mesto na britanskim top-listama.

Noris se takođe oprostio od Bola:

„Biti u duetu sa nekim je drugačije nego biti u bendu – veza je mnogo jača. Tako je bilo i sa nama… Hvala ti za dobre trenutke, beskrajni smeh, tvoje prijateljstvo i, najviše od svega, za muziku.“

Tokom devedesetih, Bol se posvetio produkciji i sarađivao s brojnim izvođačima, među kojima je i Kajli Minog, za čiji je album Impossible Princess iz 1997. producirao hit singl Breathe.

Dejv Bol ostavio je dubok trag u istoriji elektronske muzike kao pionir sint-popa, eksperimentator i umetnik koji je neprestano pomerao granice zvuka.