ISPOVEST "Na živo su mi ušivali grudi, cela bolnica je odjekivala kol'ko sam se drala": Jedna se zbog silikona probudila nepokretna, druga iz saobraćajke jedva izvukla živu glavu, a sada imaju snažnu poruku

One su u emisiji "Ispovest" na portalu Nova.rs, autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, progovorile o dramama kroz koje su prošle, svaka na svoj način, a njihove bolne ispovesti nikoga nisu ostavile ravnodušnim.

Naime, Mirna je iskreno progovorila o ugradnji silikona u grudi, zbog čega je punih sedam dana bila u mukama.

"Estetska hirurgija je smišljena da se nešto popravi u slučaju da ne valja. Išla sam pod nož jer sam svoje dete dojila godinu ipo dana, otišla sam sa roditelja na VMA, imala sam 21 godinu. Telo je počelo da mi odbacuje implante, kada sam se rastala sa tim dečkom iz Švajcarske otišla sam na kliniku, neću da imenujem koju, otišla sam kod jednog doktora ali on nije bio tu i nije mogao da me primi, primio me je jedan lekar koji važi za najboljeg na toj klinici. Uplatila sam rekonstrukciju implanata i ostala sam u bolnici, a probudila sam se potpuno nepokretna, nisam mogla da pomerim ni mali prst. Satima sam molima da mi donesu vodu, niko me nije čuo, na kraju je čovek koji je bio sa mnom u šok sobi, onako operisan, doneo vodu. Sledeće čega se sećam, sestre su me presvlačile i jedna je samo rekla ‘jaoj’, nisam shvatila u tom trenutku o čemu se radi, sutra kada sam došla sebi videla sam da nešto nije u redu", počela je Mirna.

„Doktor je izvadio trojke, a ugradio petice ispod mišića, a kada je sve to prošlo, pitala sam doktora koji mi je kasnije spašsvao život u čemu je bio problem, on mi je objasnio da kada se jednom urade implanti, svaki sledeći put to mora da se uradi na istom mestu jer implant oko sebe ima opnu i to sraste kada ga izvadiš, tkivo ostaje, ti moraš da vratiš na isto mesto. Ne možeš ispod mišića jer koža ne može da nalegne, on je gurao što veći implant da to nalegne na svoje, ali nije. Tetka me je izvadila sa klinike, obećali su da će mi pokloniti novu operaciju", istakla je ona i dodala:

„Kod tetke mi je pozlilo, primili su me zelenu, tata me je u savijenom položaju odvezao, 10 puta su me išpricali da bi me ispravili, jedva sam živu glavu izvukla, dobila sam takvu infekciju, niko nije hteo da skida konce jer nije hteo da popravlja nešto što nije uradio. Meni su počele da otkazuju ruke i noge, posle 3 meseca su me vozili za Beograd, da skinem konce, tri meseca sam nosila drenove, to je non-stop curilo. Novine su pisale svašta, bilo je jako puno naslova na Guglu, sad više nema ništa, sve je pobrisano. Bilo je naslova raznih, javilo se mnogo žena toj redakciji, pobrisano je verovatno da bi se sačuvao doktor. Ni jedna od nas nije imala predoperativnu pripremu, otpuštena sam bez otpusne liste. Tata i brat su bili sa mnom, skinuli su mi konce, prvi put se srećem sa tim doktorom i on se tu zeza, kaže mi ‘gde si ti mala šta si digla frku’, nije komentarisao sopsteni rad. Mi smo posle toga otišli kod sestre na Dorćol da popijemo kafu, tata mi kaže šta je to. Meni su rane zinule obe, počela je da lije krv, vratili su me brzinski nazad.“

Na kraju je istakla i da je njena agonija trajala godinama, zbog čega se i povukla sa estrade.

„Ušivali su me na živo, drala sam se kao magarac, cela bolnica me je čula. Nakon toga sam imala još četiri operacije. Otišla sam u Sarajevo kod jednog doktora koji je predsednik svih plastičnih hirurga u Evropi ako sam dobro razumela, on mi je rekao da zna šta sam prošla, ali on da skupi pet vrsnih hirurga, neće moći da reši moj problem. Zamisli taj osećaj koji sam tada imala, dok taj implant nije pukao, ta agonija je trajala godinama dok me nije operisala doktorka Biljana Ćertić koja me je spasila. Kada sam se probudila ona je mene dočekala sa kiflicama i sa osmehom. Ja sam se sa estrade povukla zbog toga, toliko je ružnih komentara pisano: ‘Je li ovo ona silikonjara?’, ‘Je li ovo ona što se operiše svaki dan’,… Agonija je trajala od 2011. do 2018. godine", zaključila je pevačica u svojoj bolnoj ispovesti.

Njena koleginica Vanja Mijatović je takođe u emisiji "Ispovest" progovorila o teškom periodu koji je usledio nakon teške saobraćajne nezgode koju je imala sa svojim kolegama Anom Sević i Stefanom Petrušićem.

"Ja nisam bila u nesvesti, sećam se svega, samo je jedan momenat bio izbrisan iz mog pamćenja. Ana Sević, Stefan Petrušić i ja smo bili u autu, vraćali smo se sa humanitarnog koncerta iz Novog Sada, gde je sada naplatna rampa, tu smo imali udes, gde je betonski stub, tada se gradila rampa, nije bilo osvetljeno, vejao je sneg, nije bilo znaka da su radovi na putu, ali to je sada druga tema. Prosto se desilo, nismo stigli da odreagujemo adekvatno. Sutra noć je devojka poginula na tom pesmu, kada sam to saznala palo mi je jako teško, jer to si mogao da budeš ti zbog nečije tamo greške, nije ni bitno, neću da ulazim u temu. Zastavilo se to sve, ja sam sedela pozadi, došla je hitna pomoć i bila je tu jedna gospođa koja me je tešila i polival vodom. Ja sam sedela i samo sam im rekla da me usprave, došla je hitna pomoć, činilo mi se kao da je prošlo dva sata, ali nije to je taj momenat i subjektivni osećaj. Odvezli su me u hitnu, Ana i Stefan su bili uz mene do ujutru. Rasekli su to na meni, sako i pantalone i stavili na skener. To je bio četvrtak, a ja treba da radim u subotu, ja razmišljam kako ću da radim mnogo me boli. Dolazi doktor i počinje da priča šta sam sve polomila, posle trećeg nisam ni slušala više samo sam pitala koliko traje oporavak, rekli su mi minimum šest meseci. Onda sam ja tu ukapirala ozbiljnost, išla sam u šok sobu. U glavi mi je bilo da je to to i da idem samo na bolje. Ja sam bila pozitivna, tešila sam ljude oko sebe, znam da im je bilo teško, ja sam ih tešila", ispričala je Vanja.

ispričala je i kako su izgledali ti trenuci kada ujutru nije mogla da ustane ni da ode do toaleta.

„To je trajalo mesec i nešto dana, to su radili svi drugi za mene. Mislim na medicinske sestre, moju majku i moju baku. Kada uđeš u kadu da se okupaš to je normalno, ali kada nemaš to onda vidiš kako je. Mi se zacrnjujemo, pa smo bahati, pa smo alavi, pa smo nezadovoljni, pa hulimo na Boga. Vrlo je bitno da se to skapira, ja se danas nerviram ali nije to više taj intezitet. Dobra lekcija", istakla je pevačica.

Opisala je i kakav je osećaj bio kada je morala ponovo da uči da hoda.

„Nikakav, čudan, to me oborilo psihički, ojačavala sam mišiće pre toga vežbanjem dok ležim u krevetu. Stavili su mi mider, tu sam pala u nesvest dva puta u roku od deset minuta jer taj mider treba da se stegne, on se pravi preko konstituciji pojedinca. Onda sam učila korak po korak, sam proces ustajanja iz kreveta traje dva minuta, postoje pokreti koje ne smeš da radiš. Korak po korak, kada sam ustala bilo je teško, čudno, drugo, kada nisam mogla da sipam sebi vodu, zapitala sam se. Plakala sam dok sam vežbala, to mi je bilo jako teško, generalno sam bila uporna, zato sam i plakala. Spava ti se i ne važba ti se, i oporavila sam se. Šest meseci je trajao oporavak, ali posle tri meseca sam došla u stanje u koje čovek ne dođe za godinu dana, to su mi rekli doktori", ispričala je pevačica.

Ona je kazala i da je mesecima kasnije imala panične napade, te da nije izlazila iz kuće.

Obe pevačice svojim ispovestima su pokazale da nikad ne treba odustajati, te da čovek snagom volje iz svega može izaći kao pobednik.

BONUS VIDEO: Ispovest - Vanja Mijatović