"Svako ko zna elementarnu psihologiju i bilo šta o potiskivanju, zna koiko bilo kojoj osobi šteti potiskivanje. Potiskujemo tu činjenicu ako ne obavimo taj razgovor sa sobom, zatim sa svojim okruženjem, a taj razgovor nije nimalo prijatan. Pitanje je i minimuma ličnog dostojanstva. Zašto bih ja to krio i pravio budalu od sebe, imam 42 godine. Znamo neke gejeve, koji kao 'još čekaju onu pravu', a prava ima pišu", rekao je autovani gej reditelj Stevan Filipović, u novoj epizodi "PopTok-a".
Reditelj Stevan Filipović, autor filmova „Šišanje“, „Šejtanov ratnik“ i „Pored mene“, pred premijeru svog novog filma „Pored tebe“ bio je gost emisije „PopTok“ sa Perom Jovovićem – a tokom vožnje Beogradom govorio je o mnogim temama: od svojim filmovima, do političke situacije u Srbiji, protestima i LGBT zajednici.
U poslednje vreme si izazivao puno pažnje javnosti. Imao si sukob sa Biljanom Srbljanović, šta se tu tačno desilo?
„Sukob implicira neki privatni odnos, a tu privatni odnos ne postoji. U prvom slučaju smo mogli da pričamo, jer je tu bio neki klinac koji je igrao u jednom od mojih prvih filmova, gde sam imao neka pozitivna iskustva, pa sam posle imao nekakva drugačija iskustva i to je kraj. Jasno sam napisao koji su moji razlozi. Što se tiče koleginice Srbljanović, tu privatni odnos ne postoji. Dakle, nije sukob političko razmimoilaženje. Meni je problem u tome da neko nije javno autovan glede svojih političkih stavova. Ako si ti za Vučića, reci da si za Vučića. Nemoj da uvijaš to u 17 oblandi, kako je problem Đilas. Kao da je Đilas vladao 40 godina prethodnih, a ne da je bio gradonačelnik dve godine, a da sada imamo psihotičnog diktatora koji razara tkivo društva i države. To je problem u ovom društvu. Ako neko uporno priča o tome šta su radili ovi prethodni i izbegava da pomene ime Vučićevo, kao da je neki Voldemor u pitanju, meni je to neka vrsta licemerja. To nije bio dijalog u javnom prostoru. Ne pratim nju na društvenim mrežama, ali vidim šta kaže. Ovde nije potrebno da gledaju podtekst da bi se razumeo tekst. Nemam protiv da zauzme bilo koju političku poziciju, ali da onda budu transparentni u tome. Ne živimo u Severnoj Koreji, mada idemo ka tome. Onda da se potrudimo mi koji nismo uslovljeni ni na koji način i da se ne ponašamo kao podanici. Neću da čitam između redova, to može tako kod Staljina.“
Pre određenog vremena si postao jedan od prvih reditelja koji se autovao kao gej i pričao si otvoreno o svojoj seksualnosti. Zbog čega si to uradio i kako je to uticalo na tvoj rad?
„Svako ko zna elementarnu psihologiju i bilo šta o potiskivanju, zna koiko bilo kojoj osobi šteti potiskivanje. Potiskujemo tu činjenicu ako ne obavimo taj razgovor sa sobom, zatim sa svojim okruženjem, a taj razgovor nije nimalo prijatan. Pitanje je i minimuma ličnog dostojanstva. Zašto bih ja to krio i pravio budalu od sebe, imam 42 godine. Znamo neke gejeve, koji kao ‘još čekaju onu pravu’, a prava ima pišu. To je baš pitanje ponižavanja samog sebe. To je jako težak i mučan proces. Ja sam imao sreću da imam divnu porodicu i prijatelje. Druga stvar je pitanje toga šta čovek zapravo može da izgubi. Mene je ovaj sistem doveo do toga da ja nemam šta da izgubim. Ne mogu da me ignorišu više od ovoga. Ako vas društvo dovede do tog nivoa očaja, to ipak otvara jedna vrata hrabrosti. Dobio sam hiljade poruka od ljudi kojima je to značilo. Mislim da postiji i politički deo koji je veći od mene. Kako mi možemo da pričamo o LGBT zajednici ako nemamo autovane ljude? Ta činjenica da sam u 2023. godini ja jedini autovani filmadžija to je poraz.“
Zašto je uopšte bitno da se zna koje si seksualnosti?
„Zato što nije reč o seksu i ko s kim spava. Reč je o elementarnoj socijalizaciji. Znači nulti nivo scijalizacije je kada odete na posao i neko kaže: ‘rodiće mi se dete’ ili ‘išao sam sa ženom u bioskop’. Devedeset posto naših razgovora su o tome šta radimo sa našim okruženjem. Ako svi LGBT ljudi kriju ili se prave da nemaju to, onda stvaramo pogrešnu sliku o sebi da smo neki čudaci, usamljeni koji ne znaju da komuniciraju sa drugim ljudima.“
Kako komentarišeš to što je Zakon o istpolnim zajednicama „pao u fioku“ odlukom predsednika države?
„Imamo mnogo većih problema. To je jedna od milion laži koju je ovaj režim pokušao da poturi. Oni sve vreme lažu sve strane. Lažu sebe, međunarodnu zajednicu, nas, svoje birače. Svi to znamo i svi živimo u toj simulaciji i sada taj balon puca. Sada se vidi da je taj car go, da nema podršku, ni ništa. Sada vidimo da možemo malo hrabriji da budemo i da ne moramo da živimo u ovom paklu koji su oni napravili. Sama pozicija lažne premijerke koja govori najstrašnije stvari, to je uloga kao na filmu. Služi da zavara međunarodnu zajednicu da je Srbija nešto liberalnija nego što jeste, a zapravo nije. Zapravo su na vlasti Šešeljevi radikali. Tu međunarodnu zajednicu shvatam kao neku vrstu saučesnika. Nemoguće da niko od njih ne vidi da Vučić njih laže i manipuliše. Mi stalno čekamo, kao neko maloletno dete, da pomoć dođe odozgo. Ko je pomogao Karađorđu kada je skupimo ne znam koliko stotina seljaka i krenuo protiv Otomanskog carstva? Mi smo daleko od toga. Mi imamo slabog diktatora koji je kao čarobnjak iz Oza i mirne proteste na koje je potrebno samo da se dođe. Mislim da je to jedan dobar početak kraja svega ovoga.“
PROČITAJTE JOŠ
Filipović je u novoj epizodi „PopTok-a“ pričao i o stvaranju novog filma, kolegama glumcima koji su se pobunili protiv režima, protestima, ali je spomenuo i svoju koleginicu, dramsku spisateljicu Biljanu Srbljanović, za koju je naveo da je „neautovana podrška Aleksandru Vučiću“.
Celu epizodu pogledajte u videu na početku teksta.
BONUS VIDEO: PopTok sa Zoranom Kesićem
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar