Sergej Ćetković je tokom vanrednog stanja zbog koronavirusa boravio u Srbiji, a odvojenost od roditelja i braće koji su u Crnoj Gori, kako priznaje za naš portal, teško mu pada.
Pevač se na sve načine trudi da kroz posao pregura ovaj period i nada se da će uskoro zagrliti svoje najmilije.
Budući da je tačno 20 godina na muzičkoj sceni, Ćetković obeležava dve decenije postojanja, pa je početkom godine krenuo sa velikim koncetima.
Međutim, koliko god su njegove pesme slušane i za ovo vreme postale veliki pop hitovi, on ima odbojnost i strah od kamera. Iako je privatno uvek vedar i nasmejan, u javnosti je ozbiljan i odmeren.
Sergej, kog smo sreli na promociji nove knjige Vesne Dedić, je u razgovoru za Nova.rs otkrio zbog čega se plaši objektiva, a dotakao se i drugih tema, pa je govororio o kolegama, romanima, snimanjima i pesmama.
Ti si izgleda jedini muškarac koji čita ženske romane. Da li je to zbog toga što si rođen na Dan žena?
– Preskočićemo. Idemo dalje (smeh).
Zbog čega čitaš romane Vesne Dedić? Je l’ zbog toga što ste prijatelji ili postoji neki drugi razlog?
– Pročitao sam ovaj gde sam dao svoj doprinos u tri pesme koje su pevali Saša Matić, Aco Pejović i ja. To mi je baš imalo smisla i mislim da je Vesna tu napravila otkrovenje sa tim povezivanjem pesama i pravljenjem novih pesama i spotova vezane za romane. Ta ideja mi se sviđa, pa možda zaživi i kod nekih drugih autora.
Tvoja pesma „Pogledi u tami“ urađena je za domaći film „Pogled s Ajfelovog tornja“. Imaš li želju da ponovo uradiš takvu stvar?
– Pa jeste. Filmska muzika je jako zahtevna. Ja sam imao prilike da sarađujem i na samom filmu sa tom numerom. Voleo bih da sledeći put dobijem ulogu kompozitora muzike za film, da to ne bude samo jedna kompozicija nego onako komplet.
Obično glumiš u spotovima. Kako bi se snašao da zaigraš u nekom filmu ili seriji?
– Ne, nisam ja taj tip, iako sam se lomio te godine na Cetinju dok sam upisivao muzičku akademiju. Preko puta je bila glumačka akademija gde je išao Andrija Milošević i ekipa, pa je bilo u mojoj glavi da li da krenem na glumu ili da se vratim muzici. Muzika je definitivno bila moj životni put. Život piše svoju priču.
PROČITAJTE JOŠ
Tolike godine si na estradi gde danas svako snimi pesmu ko ima novca. Kako si posle toliko vremena ostao normalan i dosledan svom starom prepoznatljivom stilu?
– U današnje vreme kad si normalan onda definitivno s tobom nešto nije u redu. I dalje se trudim da budem, neću reći kulturan i fin, već sprovodim ono kako sam naučen od svojih roditelja. Poštovanje koje smo moja generacija i ja ukazivali drugima današnja deca ne. Sve je nekako izgubilo smisao i treba da postoje granice šta, kada i kako se može emitovati na televiziji.
Kako je moguće da se nisi priklonio muzici koja u današnje vreme donosi pare, odnosno da si teški narodnjak ili da snimiš nešto sa Bubom, Jalom, Rastom, Cobijem i sličnima?
– Ja sam se rodio uz ovo čime se bavim i svako svoj krst nosi na svoj način. Koliko god nekad hteo da imam možda više posla, ali kad bolje razmislim ničega ne treba previše.
Pevači su uveliko počeli s nastupima nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji. Kakva je situacija kod tebe?
– Nisam još uvek. Ove godine sam pompezno krenuo sa proslavom 20 godina muzičke karijere. Imao sam predivne koncerte u Zagrebu, Splitu, Banja Luci, Negotinu, Budvi, a onda se desila korona i eto, tek tad shvatiš da sve može da stane i da ne možeš da utičeš na mnoge stvari.
Uspešne ljude obično ne podržavaju ljudi iz njihovog mesta odakle su potekli, što nije slučaj sa tobom. Na koji način si uspeo da te Crnogorci veličaju gde god da se pojaviš?
– Ja sam jedan od retkih pevača koji su napravili karijeru prvo u svom kraju, odnosno u Podgorici. Nisam navalentan, ali imam svoje ciljeve i ambicije. Negde sam to sve gradio polako, ali sigurno. Tu sam gde sam i planiram da to traje. Posle 20 godina karijere ne mogu sebe da menjam, osim fizički da budem malo zgodniji (smeh).
A botoks?
– Javne ličnosti moraju da vode računa o sebi. Ja sam sam za to da sve što radiš ima meru, samo da ništa nije preterano.
Kako komentarišeš celu ovu situaciju i zatvaranje granica između Srbije i Crne Gore?
– Ne znam šta bih ti rekao. Svi smo generalno jako, neću reći zamišljeni, ali nikome nije jasno o čemu se tu radi. Što se tiče same politike, neka političari rešavaju sve to što su i započeli. Kakv god komentar da dam neće imati smisla jer smatram da smo svi ljudi i da smo dovoljno pametni. Godine koje su bile za nama su učinile da budemo još pametniji i svesni nekih stvari. Dajte ljudi da živimo normalne živote i da se volimo i idemo dalje.
Da li si se u Srbiji zatekao tokom vanrednog stanja zbog koronavirusa i kako si to pregurao?
– Da, jesam. Bilo je onako kako mora, trudili smo se da poštujemo sve mere i da se svega pridržavam sa porodicom.
PROČITAJTE JOŠ
Koliko ti teško pada odvojenost od roditelja i bliskih ljudi koju su u Crnoj Gori?
– Teško pada s obzirom na to da su mi roditelji i braća tamo. Pomaže nam ova tehnologija, pa smo iole bliži. Čekamo da sve ovo prođe pa da se vidimo i zagrlimo kako treba.
Uvek si nasmejan i raspoložen privatno. Otkud ta ozbiljnost kada se pojaviš u nekoj emisiji ili izađeš na veliku scenu?
– Kamere, kamere, kamere. Evo, i sad imam tremu kad radimo. Čim vidim kameru ispred sebe nije mi dobro. Imaš ljude koji vole sve to da bi bili u centru pažnje, a ja nešto nisam taj tip. Više volim da budem po strani.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare