Ko je najveća folk zvezda bivše Jugoslavije? Čitaoci Nova.rs presudili, lista je puna iznenađenja, a na njoj se našao i - Ivica Dačić!

Krenimo redom. Jedan od prvih odgovora na naše pitanje bio je šaljiv - jedan čitalac naveo je Ekrema Jevrića kao najveću folk zvezdu.

Autor hita "Kuća-pos'o" napustio nas je 2016. godine, a iza sebe je ostavio tu numeru (ujedno i njegovu najpoznatiju), kao i još nekoliko pesama koje su ljudi slušali uglavnom iz zabave. Jevrić je učestvovao u više sezona rijalitija "Farma" tokom kojih je prilično poljuljao svoju reputaciju, ali je mnogima ostao u sećanju najviše zbog gorepomenute numere o teškoćama preživljanja u Americi.

Dosta pozitivnih reakcija dobio je i odgovor da je najveća folk zvezda bivše Jugoslavije Mica Trofrtaljka. Šaljiv komentar ili ne, Mica je zasigurno jedno od poznatijih imena na domaćoj folk sceni. Slušaoci su je lako prepoznavali po šaljivim, erotskim tekstovima folk pesama, kao i po pojavljivanju u više srpskih filmova.

Kritikovana zbog prirode svojih pesama, okarakterisanih kao šund, Mica je često isticala da treba povesti računa o pristupu istim pesmama, kao i da ne treba zaboraviti njihovu namenu. Pevačica je u dokumentarnom filmu o svojoj karijeri izjavila da je njen osnovni cilj bio da kroz kafansko druženje zabavi i nasmeje publiku sedamdesetih godina. U istom filmu osvrnula se na "propast" jugoslovenskog kafanskog duha i na komercijalizaciju muzike.

Među odgovorima koje ne treba shvatiti ozbiljno našao se i onaj u kojem se tvrdi da je naša najveća folk zvezda - Ivica Dačić. Višedecenijski politički akter ne libi se da uzme mikrofon u ruke, a njegova najpoznatija "izvedba" svakako je "Miljacka".

Kada su u pitanju ozbiljni odgovori, ubedljivo najviše glasova dobila je Lepa Brena. Danas važi za najveću balkansku zvezdu, a pre nešto više od četiri decenije u prodaji se pojavio prvi album Lepe Brene i "Slatkog greha" na kome se našao čuveni hit "Čačak, Čačak". Saša Popović je jednom prilikom otkrio da nije verovao u ovu numeru, ali da je sa njom Brena postigla ogroman uspeh.

- Nismo verovali u pesmu "Čačak". Nekako nam se činilo da je neozbiljna, da je u raskoraku sa onim što mi pružamo publici. Dogodilo se suprotno, "Čačak" je postao simbol sreće i ljubavi širom cele Jugoslavije - rekao je Saša Popović tada i dodao:

- Tu pesmu voleli su u Splitu, Puli, na Bledu, u Skoplju, Sarajevu, Cetinju. Jednostavno sinonim za osmeh na licima ljudi bio je naziv jednog grada.

U tekstu pod nazivom "Poslednja Jugoslovenka", koji je objavljen u nedeljniku "Vreme" 2008. godine, Jovana Gligorijević i Marija Vidić pišu:

- Lepa Brena je prva, a možda i jedina osoba na prostorima bivše Jugoslavije koja je do kraja shvatila sva pravila šou-biznisa. Muškarci su je voleli jer je prototip balkanske lepotice. Žene su se identifikovale sa "nežnom ženom". Deca su volela Brenu zbog veselih i pevljivih, "brzohvatajućih" hitova. Danas, posle svega, svi vole Brenu jer je simbol jednog vremena – kada smo svi bili srećni, bezbrižni, visoki i plavi. Baš kao i ona.

Dosta glasova na pitanje ko je najveća folk zvezda bivše Jugoslavije dobila je i Dragana Mirković. Žena bez ijednog skandala u karijeri, koja je svoj put gradila isključivo prepoznatljivim vokalom i pesmama u kojima se mnogi pronalaze, više puta je pomenuta u kontekstu najveće folk zvezde nekadašnje zemlje. I iza nje je 40 godina karijere, kao i armija obožavaoca koji pune koncertne hale širom bivše Jugoslavije.

Dragana je i jedna od najnagrađivanijih pevačica svih vremena kod nas, o čemu svedoči više od četrdeset pozlaćenih statua koje je dobila za pevačicu godine, najprodavaniju ploču, hit godine… Udruženje radio stanica Srbije 1993. godine proglasilo je baš nju za "Pevačicu decenije". Iste godine, naši ljudi u dijaspori birali su najpopularniju ličnost treće Jugoslavije, a tada je "luče iz Kasidola" zauzela visoko treće mesto - prvo i drugo mesto je pripalo ljudima koji nisu iz sveta muzike.

Kada je reč o muškim izvođačima, u samom vrhu našli su se Zdravko Čolić i Toma Zdravković, iako je većina naših čitaoca napomenula da su svesni kako njih dvojica ne potpadaju pod folk žanr. Čola, kao definitivno jedna od najvećih, ako ne i najveća zvezda Jugoslavije, toliko je veliki i premašuje sve novonastale granice, da lako zauzima prvo mesto čak i na listama na kojim ne pripada.

- Toma Zdravković, mada to više vodim pod bluz folk. Znam da ne postoji taj žanr, ali kod mene postoji - napisao je jedan naš čitalac, sa kojim su se mnogi složili.

"Da l’ je moguće", "Branka", "Dotak’o sam dno života", "Kafana je moja sudbina", samo su neke od dobro poznatih pesama Tome Zdravkovića uz koje se svi oni nesrećno zaljubljeni kontrolišu da po kafanama ne porazbijaju čaše. Neuzvraćena ljubav tema je mnogih Zdravkovićevih pesama, ali o njegovoj veličini ne govori samo rad, već i stavovi. Komentarišući različite muzičke ukuse, Toma je u intervjuu davne 1989. godine, koji je preneo Yugopapir, uspeo da izbegne zamku elitizma i okarakteriše narodnu muziku kao "primitivnu".

- Mislim da nam nedostaje malo više tolerancije. Princip uvažavanja kod nas kao da ne postoji. A postoji svuda u svetu. To je više nego evidentno. Tačno je da postoje i pesme od kojih se ljudima diže kosa na glavi, ali tako je svuda, u svim ostalim profesijama. Postoje dobri i loši novinari. Dobri i loši glumci. Dobri i loši automehaničari. Dobri i loši doktori. Međutim, zakon tržišta je jednostavan – prolazi samo ono što publika želi da sluša. Pa, onda, pustimo ljude da slušaju pesme koje im se dopadaju. Zar je važno je li to "Boemska rapsodija" ili je to "Cvetak zanovetak?"

Među odgovorima na pitanje ko je najveća folk zvezda bivše Jugoslavije našla su se i brojna druga imena poput Vesne Zmijanac, Šabana Šaulića, Halida Bešlića i Miroslava Ilića.