Ispovest Željka Šašića: Proćerdao sam nekoliko stanova i nije mi žao

Showbiz 13. okt. 202120:28
Podeli:
Foto:E-Stock/Časlav Vukojičić

Poznato je da je pevač Željko Šašić bio velika zvezda '90-ih. Već prvim albumom "Gori more", koji je objavio 1994. godine, Šašić je stekao veliku popularnost širom regiona. Za njegov uspeh, kao i za uspeh većine pevača, zaslužni su Marina Tucaković i Aleksandar Radulović Futa.

U razgovoru za „Novu“ pevač otkriva koliko ga je koštala slava, kakvi su nekada bili odnosi na estradi, a otkrio je i brojne zanimljivosti o privatnom životu.

PROČITAJTE JOŠ

U poslednje vreme se krijete od medija i javnog života…

– Nije da se krijem, ali nekako gledam da i kad se pojavim, to ima smisla. Dovoljno me publike zna za sve ove godine, a u međuvrememu se zaista namnožilo puno medija i izvođača. Ne možete svuda ni stići. A i ne volim da dosađujem ljudima, nikad to nisam ni voleo.

Obeležili ste domaću muzičku ’90-ih. Kako je sve to izgledalo tada u odnosu na danas?

– Kad si mlađi sve to nekako lakše podnosiš. Doduše, svirke su kretale pre ponoći i završimo u toku noći. Obavezno se čekalo otvaranje prve pekare i gradska čistoća koja pere ulice, pa tek onda spavanje, pa ti opet dođe cela noć (smeh). Što se tiče same publike, mislim da su ljudi bili normalniji, a sad stvarno svega ima u klubu.

Jesu li žene tada „sekle vene“ za vama?

– Pa i sad one seku vene za nekim novim klincima. U moje vreme nas nije toliko puno bilo, već samo nekoliko za kojima su vrištale devojčice. Sad nemam pojma, tu su neki novi trendovi.

Imali ste samo 24 godine kad ste objavili prvi album. Kako je popularnost uticala na vas? Da li vas je promenila?

– Nije me udarila slava jer sam ja i pre toga već imao iskustva pošto sam radio u raznim klubovima u regionu. Svuda je bilo puno, stekao sam dosta kontakata i ti ljudi koji su me pratili, bili su mi okosnica svega. Ja sam 1992. godine počeo da spremam taj moj prvi CD, a izdat je u martu 1994. godine. Jednostavno, tad si morao da čekaš na svoj red. Kompozitori su bili studiozniji s pesmama, čekalo se na inspiraciju, na vreme… Bilo je nekoliko projekata pa se pravio plan kome i šta. Sve dok se to kompletira prođe vreme. Setite se da je nekada na pločama bilo napisano „ploča je rađena u razdoblju od do“.

Kako ste uspeli da dođete do Marine Tucaković i Fute Radulovića s obzirom na to da nije bilo lako tada doći do njih?

– Mene su preporučivali sa raznih strana i to je bilo dobro. Oni su bili prava adresa i jako značajni. Ne mogu da uporedim uopšte taj značaj sa nečim u ovo vreme. Kao kad smo nekad bili klinci, pa čuli za Majkla Džeksona, koji je bio svemirska pojava. E, tako je bilo za nas ovde kad se pojaviš na adresi tog čuvenog dvojca. Trema i velika čast raditi i družiti se s njima. Ne znam da li danas može neko uporediti svoj projekat sa takvim odnosom sa nekim ko ti radi pesme i ko će te pratiti kroz život.

U jednom trenutku ste se naglo povukli…

– Meni je cela ta mašinerija u kojoj sam bio, zapravo, smetala. Zato sam posle sticajem okolnosti dosta vremena proveo u inostranstvu. Ovdašnjim medijima i publici je bilo šokantno kada sam otišao i radikalno se ošišao, pa su bili razni komentari. Nisam baš uživao u slavi, sve dok nisam sam sebi određivao koliko ću i kad raditi. Nije bilo lako, jer svi producenti gledaju da od pevača izvuku maksimum jer se sve, kao i danas, radilo zarad novca. Kad si mlad, sve ti proklizi kroz prste. Na kraju se samo izmoriš i čudiš se da ti ništa nije ostalo. Ostale su uspomene, što i nije tako loše.

Gde ste potrošili toliki novac?

– Pa na život. Ja sam i kao amater fino zarađivao, ali kad postaneš poznatiji, sve se to umnožava. Kako dođe, tako prođe. To je bila industrija. Vremenom praviš drugačije koncepte. Ja sam svakom mlađem preporučivao da bude svoj i pravi svoje vreme. Onog momenta kad radiš pod nekom prisilom i strašnim ugovorima, onda se oseti i ostavlja traga. Činjenica je da se treba sačuvati.

Da niste tako lako „proćerdali“ novac, koliko biste stanova mogli sada da imate?

– Nikad to tako nisam računao, ali verovatno dosta.

Kajete li se?

– Ne, taman posla. To je sve tako kad naiđe u svoje vreme. Takav sam inače i karakterno. Imaš štedljive ljude koji celog života štede da bi na kraju podvukli, a imaš i ovakve kao što sam ja. Setim se uvek pesme Ere Ojdanića „I sve što sam stekô, potrošiće neko“. To je živa istina, treba živeti. Ne treba biti lud i sve proćerdati, ali ne treba da guliš i stičeš da bi se sutra pohvalio komšiji.

U kakvim ste odnosima sa bivšom suprugom Sonjom? O vašem odnosu se piše i danas iako ste se razišli pre 15 godina.

– Nemam šta da kažem, vi mi i dalje ne verujete (smeh). Nismo se ni svađali, samo smo se razveli. Otkud znam, kako da se svađamo sad kad se ne čujemo i ne viđamo. Što sam stariji, izbegavam i ne volim da se svađam s ljudima.

Bonus video

Emir Lapsus bend: Neću samostanu karijeru, sami smo se gurali i borili

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Komentari

Vaš komentar