ISPOVEST "Govorili su mi - ma kakav Krmak!? A jedini sam ja znao da je celo selo na dopu": Neobična priča autora čuvenog hita "Celo selo šmrče belo"

Goran Žižak, kako je pravo ime ovog izvođača, pristao je da gostuje u emisiji "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, u kojoj je otkrio mnoge detalje koji do sada nisu bili poznati javnosti.

Nedavno ste objavili novu pesmu koja nosi naziv "Sirotan", kako ste zadovoljni reakcijama publike?

"Publika je od mene navikla da bude nešto kontradiktorno i kontroverzno, i ja tražim pesme koje će ispuniti ovu moju karijeru i nešto što će biti tabu tema. U poslednje vreme su ljudi predati novcu i ja sam se onda dosetio da napravimo tu priču kao nekada, kada se udavalo za bogatog momka, ja se u pesmi obraćam osobi koja nije želela da se uda za sirotana, a onda je on postao bogataš."

Da li je teško nositi se sa komentarima, s obzirom da ste poprilično kontoverzni?

"Na sceni sam već 24 godina, poprilično mlad sam ušao u ovu priču, znao sam ja šta je estrada. Od 13. godine sam imao orekstar, a već sam 5 godina pevao tercu, to je neko urođeno stanje. Od 13. godine sam profesionalno počeo da radim, poznavao sam preko 6.000 pesama, zabavne, narodne, ruske muzike, nema šta nismo pevali. Kada sam odlučio da se profesionalno bavim pevanjem, razmišljao sam da ne treba da se utopim u klasiku i budem Goran Žižak i pevam 'ja tebe volim srce moje' - toga sam se napevao, svi pevaju o ljubavi, a ljubavi nigde nema. Ja sam želeo da pevam o nekim predmetima. Znao sam da moram da postavim sve na svoje mesto sa frizurom i garderobom i bilo je teško jer tada toga nije bilo. Nosile su se dve-tri boje, sve preko toga je bilo kič, a ja sam imao na sebi i po 15 boja i nije me zanimalo šta će ko da kaže."

Koliko ste imali godina kada ste počeli tako da razmišljate?

"Dok sam radio kao amater nisam tako razmišljao, ali kada sam počeo da snimam pojavila se jedna emisija koja je gotovo svaki dan predstavljala nove izvođače i svi su se zvali nešto Suki, Maki, i ja reko - ovo moje neće proći. Tada sam pevao u jednom restoranu u Švajcarskoj koji je držao jedan čovek iz Šumadije, krenuli smo sa normalnim radom. Tada su se pojavili prvi kompjuteri i sin tog vlasnika me je pitao da mi napravi plakat, a ja sam znao da to košta 2.000-3.000 maraka i nije mi bilo vreme za bacanje novca, a on mi kaže da će da uradi za džabe. Ja kad sam to video - ono je bilo kao poternica, ja reko - samo da napišeš dole 'traži se' i kažem mu 'makni se od mene, nosi to', a onda mi kaže da napišemo neko ime - Goran, Gogi, ja reko ma piši šta hoćeš krava, konj šta god hoćeš, ne zanima me. On je napisao 'doktor krmak' i polepio to po lokalu."

"Uveče kada sam pevao, prilazio sam gostima i pitao ih da li žele neku pesmu, a oni mene pitaju za plakat, čude se. Međutim, ta noć je bila presudna, po Švajcarskoj je počela priča da se pojavio jedan čudak, ludak, krmak - idemo da vidimo. Sledeći vikend je 200-300 ljudi ostalo napolju. Ja pitam gazdu hoćemo li nastaviti da radimo, a gazda mi kaže kako da ne, i ja mu kažem može, ali da podignemo cenu."

"Nijedna diskografska kuća to nije želela da objavi, pitali su se 'kakav krmak', tamo svi ozbiljni pevači. Bio sam siguran u to što želim, to je sve izašlo, pojavilo se i jedno osam meseci je bila blokada, niko me nije zvao. Pre toga sam izdao jedan CD, ali to je bilo katastrofa, pa nisam ni želeo da ga promovišem, a drugi CD je bio 'Šumaher'. Tada su počeli da se pojavljuju MC-jevi i ja sam rekao da moram da se modernizujem i da iz Doktor Krmak pređem u DJ Krmak. Ljudima se svideo taj melos koji sam radio, bosanski folk, ispevavanje sa novom bojom glasa. Za godinu dana sam postao drugi po prodajnim mestima, na sve strane se prodavalo... Ne zna se koji broj diskova je prodat, preko 20-30 miliona, plus pirati."

Kome je išao novac od prodatih kompakt diskova?

"Mene to nije zanimalo, samo sam želeo da napravim zvučno ime. Bilo mi je teško da sve izguram, ali sam se borio. Napravio sam dobar tim oko sebe, deset albuma sam snimio, u glavi sam imao aranžmane, foršpile i radim sve sam, imam ljude ako mi trebaju, ali uglavnom sve radim sam. Što se tiče emisija, nisam nigde mogao da se pojavim. Zahtevali su od mene da skinem naočare, ali ja nisam hteo, ja im kažem da je to moja lična karta, to je moj imidž, pa su me puštali, a danas to ništa nije novo. Bilo je izuzetno teško jer nije bilo šarenih patika, pantalona, pa sam nosio da šijem i tako dalje. Non stop su me napadali, govori su da je kič i već na petom CD-u sam odlučio da platim čoveka da mi radi stajling i sve je bilo super, međutim, opet su me gazili i onda sam video da nije bilo pitanje šta ćeš obući, nego kako ćeš da predstaviš to publici. Danas je to mnogo lakše, šopinzi su puni svega, kući imam tri butika garderobe, danas su cipele po 30 evra, a tada su bile po 600 maraka. Drago mi je što je DJ Krmak opstao 24 godine i još uvek traje. Nema našeg čoveka na Zemlji koji me ne propoznaje, gde god je naš čovek - diže ruku.

Šta je estrada govorila o vama?

"Kada sam se pojavio svi su osetili da je to nešto novo i pozitivno, ali sedimo u studiju prilaze mi govore 'gde si care, kralju' dok se ne upali kamera, i onda svi moraju da idu - možda su se stideli mene. Ja sam to tako osetio, primetio sam da ne žele da ih neko vidi sa mnom, a mnogi su i nestali sa javne scene, a ja sam i dalje tu."

Zašto su nestali - nisu dovoljno originalni, ne snimaju pesme?

"Za vreme bivše Jugoslavije sam video da smo svi drugačijeg mentalnog sklopa, nije dovoljno samo da pevaš. Kada su počeli sedamdesetih godina da se snimaju audio trake ljudi su to lepo radili, ali kako je vreme odmicalo, videli su da to nije dovoljno, nisu imali dovoljno entuzijazma, psihološkog stvaralaštva, marketinškog..."

Od početka karijere pa do sada ste ostali enigma za narod, pisalo se dosta o vašem školovanju, zašto nikada niste želeli da govorite o tome?

"Karijera je turbulentna, treba je održati, Lepa Brena je davno rekla da joj cilj nije da zaradi brdo para, nego da tu Brenu postavi na pravo mesto. Meni je takođe cilj da tog DJ Krmka narod zapamti po radu, da ne kažu bio je tamo neki Krmak koji je radio nešto bezveze. Nisam želeo da pričam o privatnom životu zbog pet minuta slave, što je bitno ću da kažem, sve ostalo nema efekta."

Kako je nastala pesma "Celo selo šmrče belo"?

"Sad ne mogu da se setim, nisam siguran ko je doradio tu pesmu. Putovao sam iz Novog Sada i u novinama sam pročitao - selo selo na dopu i samo mi je sinulo u glavi - evo teme. Ja sam imao taj drim tim kome sam rekao i oni su to pisali. Nešto sam pisao ja, nešto drugi tekstopisci."

Kakvi su komentari bili kada ste objavili pesmu?

"Bilo je negativnih, ali oni koji su slušali moju muziku, za njih je to bilo super. Na RTS-u je bila jedna edukativna emisija koja se bavila muzikom sedamdesetih, osamdesetih godina i sećam se da je Cune Gojković gostovao tada, na ekranu iza njih je išla moja pesma 'Celo selo šmrče bjelo' i oni su onda rekli - evo ga ovaj čovek koga treba zabraniti, međutim Cune je tada njih zaustavio i rekao 'ja bih njega pohvalio, on ovde otkriva javnu tajnu, ako je uspeo pet odsto ljudi da odvuče od droge onda je uspeo, treba da mu se zahvalimo'."

"Svaka moja pesma ima poruku, u tom periodu su se ljudi malo više opustili, pa smo mi to snimili... Ono što sam primetio to je da me najviše slušaju intelektualci, za neverovati, najmanje dolaze na koncerte ali me najviše razumeju."