Godine 1972. u bivšoj Jugoslaviji, kao i u čitavoj Evropi, proglašena je epidemija velikih bognja zvana variola vera koja je tada odnela 35 ljudskih života u Srbiji, dok su 175 osoba bile zaražene. U vreme izbijanja epidemije, Beograd je bio ugrožen grad i njegovim ulicama vladao je strah i panika. Sada, 48 godina kasnije, svet je zadesila pandemija koronavirusa. Neki od naših poznatih glumaca, svedoci su obe epidemije.
Glumica Svetlana Ceca Bojković za vreme epidemije variola vere bila je u trećem mesecu trudnoće, zbog čega je bila u karantinu mesec dana, koliko je epidemija i trajala. Ona je za Nova.rs napravila paralelu između ova dva zla, govorila je o tome kako je tada provodila vreme u izolaciji, kako se informisala o dešavanjima oko epidemije, koliko je bila obuzeta strahom…
PROČITAJTE JOŠ
„To je bila 1972. godina, ja sam tada bila u trećem mesecu trudnoće i morala sam mesec dana da ostanem u kućnom karantinu, kao i sada što sam, samo što će ovo sigurno i duže da traje. Jako mi je bilo neprijatno, svi moji ukućani su normalno izlazili, dolazili, ali niko drugi nije dolazio u kuću. Za razliku od sada, nije bilo problema ni sa alkoholom, ni sa asepsolom. Nije bilo problema, a sada ima, iako je to 48 godina kasnije. Tada sam isto pratila televiziju, pratila situaciju i naravno kad ste mladi, još i trudni, onda zaista nije prijatno, ali dobro, to se perživi hvala Bogu. Kada je to prošlo za mesec dana, onda sam normalno nastavila da živim, da izlazim. Skoro sam slušala doktorku Gligić na N1, koja je virusolog, i ona je tada baš učestvovala u glavnom timu, štabu oko variole vere i ona je rekla da smo tada imali 35 smrtnih slučajeva u Srbiji. To je krenulo sa Kosova, opet je neko to uneo, i onda je buknulo. Zaboravila sam koliko je tu trajala inkubacija i kakvi su simptomi. Međutim, da je opasno, opasno je. Haralo je svetom“, priča Svetlana i dodaje kako je tada provodila vreme:
„Bilo je televizije, bilo je radija, knjiga… Čitala sam, i to mi je bilo mnogo prijatnije nego ovo sada. Postoji, to je sada oblik druženja kad ne možemo da se viđamo, ali nekako u toj samoizolaciji, to vam i razbije koncentraciju da napraviti sopstevni raspored unutar svog stana. Upravo zbog tih komunikacija, koje nisu loše, ali su nekako i preterane. Tri do četiri sata dnevno, čovek provede na tome, to su sve prijatelji naravno, ali ranije je bilo mnogo mirnije i onda ste imali mogućnost da se skoncetrišete na sebe samoga, da napravite raspored, da čitate, da učite nešto ako treba, recimo strane jezike, ja sam to radila. Uopšte ceo život je bio mirniji i lepši. Pre smo se sa prijateljima čuli telefonom, ali nije bio toliko ludilo kao sada“, kaže Svetlana, a potom se osvrnula i na današnji način izveštavanja povodom koronavirusa.
„Bio je stalno u vestima obaveštenja kako napreduje bolest, koliko je još zaraženih, gde su smešteni, ali nije bila ova opšta histerija kao sada.“
Ono što je sigurno, Svetlana je u to vreme imala konstantan osećaj straha, možda čak i više nego sada.
„Taj neki strah, strah do kad će to trajati i kada će to proći. Lično ja nisam imala strah, s obzirom da sam bila u kući, pa sam bila zaštićena. Nisam imala neki strah za sebe, ali strah za mog muža koji je morao da izlazi u to vreme. Verovatno sam se tada više plašila jer sam bila mlada, i kao i svaka turdnica malo osetljivija na situaciju. Ali strah za opšte stanje stvari, ne baš za sebe lično. Ne mogu da se setim da li smo sve što je ušlo u kuću dezinfikovali.“
Pitali smo je kako se borila sa osećajem straha i kako ga je prebrodila u tom periodu.
U to vreme kada je bila variola vera, na televiziji je bila serija „Elizabeta od Engleske“, a Elizabeta je preležala velike boginje, što je za mene u tom trenutku bila velika uteha. Sećam se čitala sam i Mocertovu biografiju i on je preležao velike boginje, tako da me je to tešilo“, kaže glumica kroz smeh.
Na pitanje da li je tada postojalo neki karantin za zaražene, kao što je sada Sajam, ona je odgovorila:
„Ne, ono izgleda zaista zastrašujuće, ali ja se nadam da se to neće popuniti. To je bukvalno kao u ratu, kao ratna bolnica.“
Na samom kraju ispričala je kako sada provodi vreme u kućnom karantinu s obzirom da ima više od 65 godina i da joj je potuno zabranjeno da izlazi.
„Radim kućne poslove koje nisam dugo radila, čistim, kuvam, perem, peglam… Najmanje mi ostaje vremena za čitanje, a to je upravo zbog ovih društvenih komunikacija. U to vreme kada je bila variola vera, na televiziji je bila serija „Elizabeta od Engleske“, a Elizabeta je preležala velike boginje, što je za mene u tom trenutku bila velika uteha. Sećam se čitala sam i Mocertovu biografiju i on je preležao velike boginje, tako da me je to tešilo“, završila je Bojkovićka.
Glumica Seka Sablić ne pamti epidemiju variola veru kao veliku katastrofu, kako kaže koronavirus je dosta strašniji po svet.
„Uopšte se ne sećam toga kao nikakve drame i da sam doživela kao neku opasnost. Te godine sam imala svojih ličnih problema i po bolnica sam bila. Meni je to proletelo, ja to nisam primetila uopšte. To je sve bilo kao neki ekces, ovo je ceo svet zahvaćen. Ovo je stvarno kao kraj neki, potpuni kraj sveta i zaista će se nešto promeniti strašno, ovo je biblijska priča“, kaže Seka.
Režiser Goran Marković je 10 godina posle epidemije snimio film „Variola vera”, koji je ušao u jednoj anketi među 100 najboljih horor filmova na svetu, a Seka se upravo po tom filmu i seća te epidemije.
„Najviše sam tu celu strašnu priču otpratila preko filma Gorana Markovića. Potpuno nema veze sa ovom dramom koju sada vidim“, priča Seka, a potom se osvrnula na Beogradski sajam koji je planiram da bude kao „bolnica“ u kojoj će biti smešteni zaraženi od koronavirusa.
„Nemam ništa protiv toga, nije to ništa strašno, ako se obezbede sanitarni uslovi, vojna bolnica. Deluje nadrealno, zastrašujuće, sve je kao u nekim strašnom filmu. Bože, da li je moguće da je to naš kraj? Mnogi će stradati, i oni koji se čuvaju i oni koji se ne čuvaju. Tako da je velika lutrija ko će proći. Nije to bila ta dimenzija, niti smo mi znali šta je to. Prvo imali smo poverenja u zdravstvo, u državu, u bolnice…Tad nisam primetila asepsol, ko zna gde sam ja bila tada. Zato što sam ja nešto ležala i u Ljubljani, ne mogu ni da se setim“, zaključila je ona.
BONUS VIDEO: Razbijamo zablude o vakcinaciji
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar